Окупана сунцем,
ушушкана снегом,
успавана тишином,
Јелова гора снева
следеће лето.
Само поток жубори. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Ознака: поезија
Буди се цветак испод хладног снега,
диже главу у прекрасни свет.
Топлоте и светла има и за њега,
небески свод и њему је леп.
Огреј га, Сунце, сада кад му треба.
Проспи на њега тај свој топли зрак.
Нек’ расте високо, горе, пут неба
нек’ заборави да је икад био мрак.
Ти, хитра реко, улиј му свежину,
као што је јутром зора свежа.
Земљо, соком даруј му ведрину
круна нек му нектаром отежа.
Дуни силни ветре, краљу свих даљина
понеси му мирис у широки свет.
И донеси назад, о каква милина,
љубав што му шаље неки други цвет. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Из планине пањ,
Из пања извор-вода,
из воде – живот.
Бистрином ум дарива,
хладноћом челичи,
свежином оживљава душу. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Зора руди.
Месец бледи у светлости,
нестаје за њим и моја љубав.
Хвала ти на нежности ноћашњој,
девојко.
Име ти заборавих,
ускоро ти ни лик нећу знати,
нећу те се сећати.
Сад идем.
Дан ме вуче следећој ноћи
у загрљај.
Не замери,
ако те некад сретнем
што те нећу познати. […]
[ ... види цео чланак ... ]
УЖИЧКИ ДРВЕНИ МОСТ
Стари дрвени мост
одувек је спајао обале Ђетиње
чинећи од града једно цело.
Одрастох газећи његовим даскама,
или стојећи наслоњен на дрвену ограду
с погледом у брзаку под мостом.
Прелазивши тај мост,
прелазио сам у неки други свет,
свет прошлости,
свет далек од градске журбе,
свет који одмара од
свакодневице.
Пао је дрвени мост
у једном дану, од неразума
претворен у крш.
Темељник је срушен,
град подељен на двоје,
а људи за њим ћуте и не прелазе реку,
као да старог дрвеног моста
никад ни било није. […]
[ ... види цео чланак ... ]
„Које су боје моје очи?“
питаће ме, знам,
а ја не знам.
Кад год сам у њих гледао
видео сам дубину језерску,
и доле, негде на дну,
себе, као у сну.
Кад год сам у њих гледао
видео сам морску пучину,
и себе, како плутам,
бескрајем тим лутам.
Кад год сам у њих гледао
видео сам извор планински,
горско ме око гледа,
а срце пуно леда.
Кад год сам у њих гледао
видео сам дугу нестварну,
боје – душа да стане.
Која у око да кане? […]
[ ... види цео чланак ... ]