Тражила си ми једном
да ти напишем песму,
а ја окасних.
Из мене речи полако теку,
и док саставих,
реч по реч,
стих по стих,
прву строфу
ти си већ отишла. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Ознака: поезија
Кад ме тако погледаш
срце застане.
Кад ме само додирнеш
крв узавре.
Кад би ме сад пољубила
умро бих.
Зато стани, девојко,
не прилази. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Не остајте овде!… Сунце туђег неба
грејаће вас боље но што ово греје.
Горки су овде залогаји хлеба
где си роб своме, а брат брата меље.
Од маћехе своје, свак ће наћи бољу!
Кад маћеха худа земља вам је ова
а другде вас чекају са хлебом и сољу –
идите тамо, где судба је боља.
Прадедови ваши беху прави диви,
узори светли, што чувати знаше;
у овој земљи не остајте и ви,
сад је целу туђем распродаше.
Ко пуста грана, кад јесења крила
тргну јој лисје и покосе ледом,
с вама и без вас Србија би била.
Скрнављена мајка растаће се с чедом. […]
[ ... види цео чланак ... ]
На улици истакоше
велико огледало.
Стадох пред њега
и не препознадох се.
Да испод њега није писало
да сам то ја – не бих знао.
То нису моје очи,
нису моје црте лица,
није моја коса,
није моја одећа.
Погледах низа се.
Протрљах очи
и поново се погледах.
Мој весели поглед
у огледалу је зао.
Чак и моја црвена кошуља
у огледалу изгледа црна.
Не то нисам ја,
а пише да јесам.
Пише и да је огледало поклон
пријатељског
америчког народа. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Огољена шума
открива
огољено небо
да засити
огољену душу. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Окупана сунцем,
ушушкана снегом,
успавана тишином,
Јелова гора снева
следеће лето.
Само поток жубори. […]
[ ... види цео чланак ... ]