Изборник Затворити

Знате ли шта вам деца раде на Интернету?

Иако се рачунарима бавим од малих ногу и прилично сам добар познавалац Интернета као медија и друштвене појаве, и велики сам поборник његовог коришћења у свим областима живота, понекад се најежим када помислим колико он може имати велики и лош утицај управо зато што је веома доступан и то доступан свима.

Читајући чланак Facebook #3 на блогу под називом Експеримент , није ми било нимало свеједно. Мислим да треба да га прочита свако ко је родитељ или на било који начин има утицаја на то да неко дете користи Интернет.

Знаћете зашто када га и ви прочитате. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Веб сајтови знају где сте

Сигурно сте приметили да неки сајтови знају одакле сте, иако сте им први пут пришли. Такви сајтови вас обично сачекају рекламама циљаним према држави месту где се налазите а неретко и на вашем језику.

Сајт сазнаје одакле сте на два начина: од веб читача добија информацију који језик је подешен као подразумеван. Тако знају који језик да користе у комуникацији са вама, а преко језика, нагађају и у којој држави се налазите.

Прецизност додатно повећавају преко интернет адресе вашег рачунара, коју свакако знају јер без тога не може да се оствари комуникација са вама. Интернет адресе се додељују провајдерима, а они их дају својим корисницима, па сајт помоћу те адресе може да види преко ког провајдера сте повезани, и тако претпостави где се налазите. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Не брините за своју приватност – немате је

У данашњој Политици је објављен разговор за заштитником грађана (омбудсманом), Сашом Јанковићем . Чланак се бави његовим послом и могућношћу да заиста исправља грешке државних служби и мења њихово однос прем аграђанима.

На самом почетку чланка заштитник грађана износи застрашујући догађај:

Пре извесног времена, МУП је од једне банке тражио податке о променама на рачуну једног њеног корисника. Директор банке је тражио судски налог и одбио да податке да без овог налога. МУП, уместо да прибави налог, хапси тог директора. У паници, Управни одбор банке одлучује да ипак МУП-у достави тражене податке да би директор био ослобођен.

Ствар је дошла до заштитника грађана, он је реаговао и закључио:  „МУП је прихватио сопствени пропуст и одговорио да на такав начин у будућности неће користити полицијска овлашћења“. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Facebook, копирајт и право на приватност

Када сам отворио налог на Фејсбуку , у свој фото албум сам ставио нешто фотографија. Посебан фото албум је посвећен мом граду – Ужицу . Направио сам и Фејсбук групу  Ужице и једну од својих фотографија изабрао и приредио за насловну страну групе. Како сам све то урадио тако је почело и копирање тих фотографија на све знане и незнане начине. Није ми било право, али толерисао сам.

Међутим како време пролази безобразлук постаје све већи, хајде што их каче свугде, него их још поптисују као своје, некад прикривено а некад отворено. Понекад чак и уклоне мој потпис који сам ставио на фотографије. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Ко све чита чип који је уграђен у ваш пасош?

Одмах на почетку да се разумемо. Ја нисам поборник теорија завере чиповања људи и сматрам да је дигитализација докумената добар пут.

Међутим, то не значи да не треба игнорисати потенцијалне проблеме.

Наша јавност је већ неко време препуна свакојаких апокалиптичних коментара везано за дигитализацију личних карата и пасоша који су углавном последица неразумевања технологије.

Лична карта

лична картаУ личне карте је уграђен чип који се може прочитати искључиво контактим читачем. То значи да карта мора да се стави у читач да би је он прочитао. То условљава физички контакт са личном картом. Подаци на њој су трећем лицу доступни само ако оно има приступ личној карти, а то није ништа више опасно него и када стару личну карту дате некоме даје прочита или приложите  фотокопију. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Држава Србија не даје пет пара за приватност грађана

Може се рећи да је и буквално тако, јер је предлогом буџета у припреми ускраћено 40% средстава Поверенику за заштиту приватности грађана, а да не причамо о томе да четири године држава Поверенику није обезбедила основне услове за рад, почевши од одговарајућих просторија па до кадрова.

Но, врхунац је објављивање списка грађана којима су одбијене пријаве за бесплатне акције. У списку су наведени име и презиме, име родитења и матични број (ЈМБГ). Све – све, али да се матични број, не једног него 33.000 људи објави, то је недопустиво.

Просто не могу да разумем, о чему је тај мастиљар који је одлучивао о форми списка мислио када му није пало на памет да можда није баш упутно објавити било чији матични број? […]
[ ... види цео чланак ... ]