Може се рећи да је и буквално тако, јер је предлогом буџета у припреми ускраћено 40% средстава Поверенику за заштиту приватности грађана, а да не причамо о томе да четири године држава Поверенику није обезбедила основне услове за рад, почевши од одговарајућих просторија па до кадрова.
Но, врхунац је објављивање списка грађана којима су одбијене пријаве за бесплатне акције. У списку су наведени име и презиме, име родитења и матични број (ЈМБГ). Све – све, али да се матични број, не једног него 33.000 људи објави, то је недопустиво.
Просто не могу да разумем, о чему је тај мастиљар који је одлучивао о форми списка мислио када му није пало на памет да можда није баш упутно објавити било чији матични број? Па здравом разуму не треба закон, пропис, уредба или било шта, сасвим је очигледно и логично да се тако нешто не сме радити. Какав може да буде тај мозак кроз који који није макар на мах, летимично, пролетела промисао о томе да се ЈМБГ не објављује? Ма да је макар подсвест реаговала, то би довело до свесне реакције и одлуке да се та информација уклони са списка.
Повереник за заштиту приватности грађана је на ово скренуо пажњу, а реакције су погубне. Уместо да се поспе пепелом, Агенција за приватизацију се позива на некакав закон који јој дозвољава (то јест обавезује је) да објави списак као да је тиме дозвољено и да нарушава приватност грађана. У том закону не стоји да у списку мора да стоји матични број.
Уместо да Агенција призна пропуст, и покрене поступак против особа које су лично криве за тај пропуст, али и виших надређених, па и саме владе, она налази оправдање и тако нам поручује да о приватности не морамо да се бринемо, јер ће нам она бити нарушена кад год то некоме у влади, неком министарству, или макар неком чиновнику падне на памет.
Треба то повезати са ранијим кршењима наше приватности. Не треба заборавити случај РТС претплате када је приватност грађана озбиљно нарушена у два наврата.
Једном, када је РТС овластио приватну агенцију да у његово име пошаље (више пута) обавештења па чак и претње грађанима да морају да плаћају претплату, а та агенција је да би то урадила, неким својим каналима од државних органа добила целокупан списак грађана ове државе са њиховим приватним подацима.
Други пут, опет због претплате, РТС је овластио приватну агенцију да у његово име прибави податке о власницима моторних возила како би и њима послала опомене и претње везане за плаћање претплате, те је на овај начин учињено нешто што мислим да може да се окарактерише већ као веома озбиљно кривично дело: ваљда се не мора много објашњавати шта значи када неко има приступ подацима о власницима возила, са све регистрацијама. То су озбиљне ствари.
Када се све то узме у обзир, јасно је да у власти (не мислим на тренутну власт, већ власт уопште) постоји не само одусство свести о обавези да се штити приватност грађана, него отворена систематска намера да се приватност грађана угрози кад год то држави одговара.
За то сте гласали, ви који сте гласали.
Pa to nije najgora stvar koju je Agencija za privatizacija uradila.
Imao sam prilike da vidim dopis Agencije sudovima kojim im nalažu da zastanu sa postupcima izvršenja protiv nekih preduzeća koja su u privatizaciji (što je naravno suprotno zakonu).
Naravno, nekim sudovima nije padalo na pamet da postupaju po nalozima Agencije (sudovi su nezavisni i sude na osnovu _zakona_), dok je sa druge strane bilo nekih koji su uredno poslušali direktivu plašeći se ne znam ni ja čega.
Zbog toga nas (državu) Agencija za privatizaciju košta pred Evropskim sudom za ljudska prava više nego svi sudovi zajedno.