Хука ветра кроз разрушене зидине
стапа се са жубором Ђетиње
подсећајући на прошла времена.
Тек понеки топот камена под ногом
буди дух спокоја
и заборављене прошлости.
Лаганим кораком ходим празнином
између јаве и сна, и,
помало наслућујем да пролазим
границе од некад ка сад и ономе
што ће тек бити.
Ток мисли не успева да прати
нејасан ток времена.
Све је пролазно
и од свега остане само разрушен камен
као спомен и опомена. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам.
Ми смо далеко
једно од другог;
он је још даљи,
а чини нас
тако близу једно другом.
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам.
У њему видим твој осмех,
искру у оку и
танани додир душе,
меке као паучина.
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам.
Погледај у то огледало туге
у мом срцу и знај
да је то
јер си ти далеко.
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Иза човека не остаје само
пепео и прах,
пожутеле фотографије,
жал и сећање.
Живот не почиње
и не престаје;
он се увек наставља даље.
Смрт је само тужан растанак,
одлазак без повратка овде.
И сви ми једног дана одемо
да сретнемо оне
који су отишли пре нас. […]
[ ... види цео чланак ... ]
По осмеху? Ил’ оделу?
Да л’ по пићу или јелу?
Оног што ти мисли глади?
Из невоље што те вади?
Како знати пријатеља одабрати?
Што те позна кад му треба?
Корист у те увек вреба?
Ком порекло твоје ј’ битно?
Што ти увек тражи ситно?
Како знати пријатеља одабрати?
По образу? По умењу?
По имену и чувењу?
Према туђем уверењу?
Ил’ слободном своме хтењу?
Како знати пријатеља одабрати? […]
[ ... види цео чланак ... ]
Ти си моја песма.
Сваки њен стих,
зарез
и пауза
у ствари си ти.
Сваки твој покрет је бура осећања,
сваки твој додир бунило песника
и сваки твој поглед врхунац заноса.
Ти си моја песма,
која се наставља
сваким нашим сусретом.
Тужна је и кад киптим од задовољства
сетна и када сам најсрећнији,
недовршена и кад се растадосмо.
Ти си моја песма
и ја од ње не одустајем.
Никада.
[…]
[ ... види цео чланак ... ]
Тражила си ми једном
да ти напишем песму,
а ја окасних.
Из мене речи полако теку,
и док саставих,
реч по реч,
стих по стих,
прву строфу
ти си већ отишла. […]
[ ... види цео чланак ... ]
