Ти си моја песма.
Сваки њен стих,
зарез
и пауза
у ствари си ти.
Сваки твој покрет је бура осећања,
сваки твој додир бунило песника
и сваки твој поглед врхунац заноса.
Ти си моја песма,
која се наставља
сваким нашим сусретом.
Тужна је и кад киптим од задовољства
сетна и када сам најсрећнији,
недовршена и кад се растадосмо.
Ти си моја песма
и ја од ње не одустајем.
Никада.
[…] [ ... види цео чланак ... ]
Тражила си ми једном
да ти напишем песму,
а ја окасних.
Из мене речи полако теку,
и док саставих,
реч по реч,
стих по стих,
прву строфу
ти си већ отишла. […] [ ... види цео чланак ... ]
Кад ме тако погледаш
срце застане.
Кад ме само додирнеш
крв узавре.
Кад би ме сад пољубила
умро бих.
Зато стани, девојко,
не прилази. […] [ ... види цео чланак ... ]
На улици истакоше
велико огледало.
Стадох пред њега
и не препознадох се.
Да испод њега није писало
да сам то ја – не бих знао.
То нису моје очи,
нису моје црте лица,
није моја коса,
није моја одећа.
Погледах низа се.
Протрљах очи
и поново се погледах.
Мој весели поглед
у огледалу је зао.
Чак и моја црвена кошуља
у огледалу изгледа црна.
Не то нисам ја,
а пише да јесам.
Пише и да је огледало поклон
пријатељског
америчког народа. […] [ ... види цео чланак ... ]
Огољена шума
открива
огољено небо
да засити
огољену душу. […] [ ... види цео чланак ... ]
Окупана сунцем,
ушушкана снегом,
успавана тишином,
Јелова гора снева
следеће лето.
Само поток жубори. […] [ ... види цео чланак ... ]
