Изборник Затворити

На Старом граду

Хука ветра кроз разрушене зидине
стапа се са жубором Ђетиње
подсећајући на прошла времена.

Тек понеки топот камена под ногом
буди дух спокоја
и заборављене прошлости.

Лаганим кораком ходим празнином
између јаве и сна, и,
помало наслућујем да пролазим
границе од некад ка сад и ономе
што ће тек бити.

Ток мисли не успева да прати
нејасан ток времена.
Све је пролазно
и од свега остане само разрушен камен
као спомен и опомена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.