Убаце у пацијента вирус који није штетан већ садржи инструкције да у организму нађе све ћелије које имају одређени генетски поремећај и замени неисправан ген исправним.
Ако се ова измена обави на полним ћелијама, онда се на потомке преносе исправни гени уместо неисправних, искорењује се генетски поремећај.
Што би информатичари рекли, лечење са „search&replace„. Види: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Genska_terapija
И то није научна фантастика! Већ су комерцијално доступне генске терапије за неке болести и поремећаје. Види: https://www.scientificamerican.com/article/gene-therapy-arrives/
Фантастично!
А онда помислим, шта ако „садржи инструкције да у организму нађе све ћелије које имају одређени генетски поремећај и замени неисправан ген исправним“ значи нешто друго? […]
[ ... види цео чланак ... ]
У чланку Колико је опасно зрачење wireless опреме? сам објаснио на који начин се утврђује у којој мери неки радио-предајник за бежично умрежавање емитује штетно зрачење. Врло често ме питају да ли се то односи и на мобилну телефонију.
Са мобилним телефонима ствар је ипак нешто другачија јер они раде на нижим фреквенцијама те имају већу продорност кроз простор, емитују већу снагу и користе се врло близу тела. Немам тачне податке, па не могу да направим сличну табелу као што сам урадио за бежични радио опсег, али ево неких чињеница:
Према стандарду IEEE C95.1 из 1992. године, дозвољена изложеност на фреквенцији 900 MHz, на којој раде мобилни телефони је 3 mW/cm2 (контролисана) односно, 0.6 mW/cm2 (неконтролисана), а то је знатно мање него за бежично умрежавање.