Teme: Beleške

Užička komplet lepinja

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/9733

Nekad sam subotom voleo da kad je lepo sunčano jutro, naročito u proleće, odem i kupim komplet lepinju za doručak.

Pa onda sednem u neki park na klupicu, raspakujem lepinju i stavim je pored sebe.

Uzmem poklopac, otkinem komad pa ga umočim u lepinju, onako sa tri prsta, da se dobro natopi i onda to stavim u usta i sa užitkom dugo i lagano žvaćem ne bi li osetio čulom ukusa sve do zadnjeg molekula.

I tako komad po komad prvo bi otišao poklopac.

Onda bih prešao na glavno jelo. Pošto je pretop (moča) već u dobroj meri otišao sa poklopcem, sada mogu da kidam samu lepinju bez bojazni da bi se nešto prosulo ili kapalo.

Otkidao bih krajku po krajku i jeo.

Uvek prvo jedem koricu, onako blago zapečenu i hrskavu a opet sočnu od moce koju pekari znalci naročito sipaju po ivici baš uz koricu. To je slaniji deo lepinje koji te razbudi ako si još pospan.

Ujedno, korica ti i zadovolji onu neutažnu jutarnju glad koja, ako poduže čekaš u redu za ieplnju, prelazi i u blagi bol u želudcu. Korica te taman zasiti toliko da prestaneš da jedeš halapljivo

I tako, kad pojedem i koricu, na pekarskom papiru pored mene ostaje samo sredina. Najsočniji deo lepinje. Glad me je već prošla i ovaj deo ostaje kao čisti užitak.

Otkidam komad po komad i prepuštam se ukusu. Ovaj deo lepinje se prosto topi u ustima. Tu nema šta da se žvaće, hleb je u potpunosti natopljen pretopom, jajetom i kajmakom u jedinstvenu masu čvrstu taman toliko da samo što se ne raspadne među prstima.

Kako nisam neki ljubitelj zamašćivanja prstiju dok jedem, naročito ovako na klupici u parku, onda sredinu otkidam samo u početku, dok još ima krajeva dovoljno čvrstih i manje masnih.

Kada ostane baš sama sredina, to uzmem celo, presavijem i jedem kao sendvič. Ma koliko bio hedonista obično u ovom trenutku preovlada nezasistost i ceo komad prosto progutam uemsto da u njemu natetnane uživam. Šta ću, to je prosto jače od mene.

A ima nešto i u tome što je sredina toliko natopljena da, kad zagrizeš, to počne da curi na sve strane pa nemaš drugog izbora nego da što pre izjedeš da se ne bi usvinjio.

I na kraju, obavezno pokupim i najsitniju mrvicu ako je ostala na papiru i sve to pedantno pozobam. Ne ostvim ništa ni za ptičice koje se veselo okupe oko mene očekujući da će za muzičku pratnju koje su priredili dobiti nešto. Žao mi ih je, ali to je jače od mene. Obično im se odužim nekom drugom prilikom kokicama ili nečim sličnim.

Kada je lepinja pojedena papir zgužvam u lopticu i ujedno njime obrišem ruke i usta. Mada sad često uz lepinju daju i salvete taj osećaj grubog i mirisnog pekarskog papira je nezamenljiv.

Ne ustajem odmah, sačekam da se doručak malo slegne. Uživam u toplom jutarnjem suncu, ptičicama koje još uvek pevaju nadajući se nečem, zelenišu oko sebe i vazduhu.

Eh, današnje jutro je baš pravo za jedenje lepinje.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *