Teme: Prirodnjačenje

Zmija – kako postupati sa njom

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/1002

U Srbiji su samo dve vrste zmija otrovnice: šarka i poskok. Ostale zmije nisu otrovne.

Šarka (Vipera berus)

Šarka (Vipera berus)

Šarka (Vipera berus) ima trouglastu glavu i mali vrat koji je nešto uži od tela tako da ju je lako prepoznati. Ima šare u obliku rombova raznih boja. Crna šarka je potpuno tamna, a šara se vidi samo pod određenim uglom. Voli vlažna mesta blizu potoka, reka i bara. Njen otrov nije prejak i uglavnom ne može da ubije odraslog čoveka, ali izaziva nepovratno oštećenje tkiva. U slučaju ujeda treba potražiti lekarsku pomoć.

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes) ima mali rog na nosu pa ga je lako prepoznati. Na leđima ima cik cak liniju ili rombove. On ima običaj da se penje na drveće, a ime je dobio od pogrešnog uverenja da skače na žrtve. On se u stvari na žrtve obično skotrlja sa drveta ili žbunja gde se popeo radi lova na ptice i jer mu je noću tu toplije. Obično oni nema nameru da ujede, već koristi oslonac da bi sišao na zemlju. Poskok ima jak otrov (to je najotrovnija zmija u Evropi) tako da je u slučaju ujeda obavezno potražiti lekarsku pomoć. Poskok voli kamenjar, i topla područja.

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Ponašanje u blizini zmija

Zmije se ne treba plašiti. Običan oprez je dovoljan. Zmija nije nasilna životinja i sama beži od opasnosti. Napada samo ako je direktno ugrožena.

Prilikom kretanja kroz oblast u kojoj ima zmija treba se držati nekih sitnih pravila:

– dok hodaš pravi buku. Najbolje je da nosiš štap kojim ćeš da lupkaš ispred sebe ili šuškaš po opalom lišću ili žbunju. Možeš i da trupćeš stopalima. Zmije će te tako čuti kada nailaziš i skloniće se same. Glasno pričanje nema efekta jer zmije „čuju“ tako što telom primaju vibracije preko tla.

– nemoj trčati ili brzo hodati, jer se tako krećeš previše brzo i zmije ne mogu da stignu da se sklone.

– gledaj kuda staješ, da bi na vreme primetio zmiju, ali ako poštuješ prvo i drugo pravilo, mislićeš da u šumi uopšte nema zmija, jer će te one izdaleka čuti i skloniti se. Izuzetak je ako neku iznenadiš na spavanju, jer se tada osećaju ugroženo i spremne su da se odbrane. U više navrata sam gledao kako ljudi pređu preko zmije i čak je očepe, ali je njoj ipak prioritet da pobegne, a ne da ujede.

– ako se penješ uz stenu, vodi računa gde se hvataš rukama i trudi se da proveriš pogledom pre nego što se uhvatiš. Zmija vrlo teško može da te čuje dok se penješ i možeš lako da je iznenadiš.

– ako se krećeš u grupi, onda gledaj da gaziš onuda kuda su prošli oni ispred tebe.

– vodi računa na mestima gde je moguće da bude zmija. To je obično stenovit ili šumovit predeo, blizu vode. Ujutru i uveče zmije izađu na kamenje jer im je tu toplije, a kada je vruće preko dana, zavuku se u pukotine ili druga mesta koja su u senci, a na kojima nije hladno.

– kada susretneš zmiju, stani i umiri se. Nemoj da se plašiš ili paničiš. Sačekaj da ona ode. Pripremi štap ispred sebe tako da ako krene prema tebi, možeš da je odgurneš (ne i da je tučeš). Ako je i ona mirna, baci manji kamen blizu nje, ili lupkaj štapom ispred nje, da je oteraš. Nemoj zmiju udarati štapom ili gađati kamenom.

– ne ubijaj zmije. Zmije su korisne i ne treba ih uništavati, naročito ne ako je jedini razlog strah. Strah nije razlog da bilo koga povrediš ili ubiješ.

– svaku zmiju izbegavaj kao otrovnicu jer ima neotrovnih vrsta koje veoma liče na otrovne.

Prva pomoć

– imobilisati ud ako je on ugrižen da bi se onemogućilo njegovo pokretanje i time onemogućila i veća cirkulacija krvi

– iznad ujeda napraviti podvez tako da se uspori protok krvi i time spreči širenje otrova kroz telo. Podvez vršiti širokom tkaninom i ne treba previše stegnuti. S vremena na vreme treba malo popuštati povez da se ne izazovu druge komplikacije usled zaustavljanja krvotoka. Ima i preporuka da se uopšte ne pravi podvez. Ako je ujed blizu ili uz sam krvni sud, onda je bolje izvršiti podvezivanje. Ako je ujed u mišićno tkivo, onda je bolje ne podvezivati, jer velika koncentracija otrova nepovratno uništava to tkivo te je od podvezivanja veća šteta nego korist.

– osoba koju je ugrizla zmija treba da smiruje, kako bi se smanjio broj otkucaja srca i time usporio krvotok. Ipak, ako je osoba sama i nema drugu pomoć, može i sama krenuti po pomoć, naročito nakon ujeda šarke, jer je njen otrov blaži i sporije deluje.

– otrovanom treba davati da pije što više tečnosti, ali nikako alkohol ili lekove (naročito ne aspirine je roni ubrzavaju krvotok).

– ne treba rezati ranu, jer se tako ona još vise zagadi a otrov inace razređuje krv tako da može doći do obilnog krvarenja.

– ne treba isisavati otrov iz rane jer ako otrov dođe u dodir sa nekom ranicom na koži ili u usnoj duplji, ili sa kvarnim zubom onoga ko pruža pomoć, i on će se otrovati.

– ne treba paliti ranu jer to nema efekta. Eventualno, ako je reč o udu, može se uroniti u vruću vodu (onoliko vruću koliko otrovani može da izdrži), jer toplota uništava zmijski otrov.

63 comments to Zmija – kako postupati sa njom

  • goran

    pozdrav, molim vas, interesuje me da li u sokobanji i okolinim selima ima zmija otrovnica, a ujedno mogli bi i da kazete i za druge delove srbije gde konkretno ima otrovnica u kojim podrucjima.

  • Aleksa

    Ja nisam znao samo ono za vrucu vodu,inace sve znam o otrovnicama…Cak sam sa svojih 12 god.uhvatio sam 2 poskoka u ruke!!!Znam da je jako otrovan zato ga i hvatam!!!Ali nikada nisam video sarku,a znam da je prepoznam!Sve ste super napisali pozz ljudi !!

    Najcesce se pojavljaju u selima Gorane,blizu potoka i kemenjara i naravno nocu ih ima !

    LJUDI NIPOSTO NE UBIJAJTE I NE MUCITE ZMIJE …Jer ko to radi ima jako losu SUDBINU !!!

  • bojan

    Ne znam zasto ste fascinirani zmijama! Znam da su korisne, ali smatram da su odvratna bica. Za mene one deluju kao simbol zla, podmuklosti i surovosti. Mislim da bi nase sume bile lepse bez tih gmizavaca. Znam puno ljudi koji bi vrlo rado da odu u prirodu ali nemaju hrabrosti pri samoj pomisli na zmije. To nije tako slucjano, to nije samo strah. Culi su dosta primera gde su zmije podmuklo napadale ljude. Uopste nisu imale nameru da beze ili su pokazivale strah od coveka.
    Veliki sam ljubitelj prirode, pa je mozda cudno sto ovo i ovako pisem, ali zaista najvise mrzim kada vidim zmiju. Mislim da najvecem broju ljudi susret sa zmijom moze samo da pokvari raspolozenje i citav izlet.
    Jedan moj prijatelj je sreo tri zmije odjednom u travi, dok je planinario. Srecom to su bili zeleni smukovi. Ipak, veoma se uplasio. Citav dan je proveo pod utiskom toga, i prilikom povratka, preko istog terena, osecao se jako uznemireno.
    Da ne pominjem osobinu da ulaze u kuce, vikendice, supe, automobile, korpe (ako je recimo duze ostavite na zemlji), zavlace se cak i u podrume gradskih objekata! Na tim mestima mogu jako da iznenade i uplase coveka. Mislim da im otrov i nije potreban, posto tako izrazeni sokovi mogu da budu fatalni kod nekih ljudi. Zamiliste nekoga ko ima anginu-pektoris, koje na lekovima, i primeti iznenada zmiju na sedistu svog auta ili na svom krevetu u vikendici. Od soka moze dobiti srcani udar. Ja licno kada vidim zmije odmah preduzimam mere „dekonatminacije“ terena a to znaci jaka, debela i duza motka i udri skota dok ne crkne. To predlazem svima!

  • Baš me čudi da si ljubitelj prirode a da mrziš zmije. Ok da nisi ljubitelj zmija, ali da ih mrziš to je malo ekstremno.

    Ne znam kako si shvatio da moj članak i komentari pokazuju da je iko fasciniran zmijama. Baš naprotiv, poruka je da zmije treba poznavati jer tako prestaje potreba da ih se plašimo.

    Zmije nisu ni zle, ni podmukle i surove. ti tako misliš zato što i njima ne znaš dovoljno i ne umeš da se prema njima postaviš na pravi način.

    Ako umeš da se ponašaš u prirodi, zmije uglavnom nećeš ni primetiti jer ćeš im se najaviti i dati im vremena da se sklone.

    Iz ovoga što si napisao, ja ne vidim da si ti ljubitelj prirode, kao što tvrdiš. Baš naprotiv, ne bi ti trebalo dozvoljavati da priđeš divljini. Prirodu moraš voleti onakvu kakva je bez nastojanja da je promeniš.

    Ubijaš životinje jer ih mrziš? To je već patologija. Ti si opasan, krvoločan i štetočina.

  • bojan

    Mislim da ste me olako proglasili opasnim, krvolocnim i stetocinom! Kazete da volim ubijati zivotinje? Izvinite, ali zmija nije mnozina, to je samo jedna vrsta! Da li sam mozda kazao da zelim ubijati jelene, vukove ili zeceve? Ne, nisam! Manje bi mi bilo neprijatno da u sumi vidim vuka ili medveda nego zmiju! Na kraju krajeva, bolje se suociti sa neprijateljem koga vidis od onoga koji te podmuklo vreba. I dalje mi niko nije odgovorio na napomenu da zmije – napadaju coveka bez upozorenja! Da li mozda neko od „snake lovers“ zna koliko su, samo jedne godine, u okolini Valjeva zmije napadale ljude i pravle ozbiljne probleme. O cemu postoji i dok. emisija emitovana na RTS-u. Radilo se o poskocima. Najvise je stradala stoka. Roditelji nisu smeli da pustaju decu van dvorista. Poskok, nasa i evropska najotrovnija zmija, namnozila se tada u tolikom broju, upravo jer je zasticena vrsta(!), da su bili direktno ugrozeni zivoti ljudi! Ko ne veruje neka procita vest – http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t33512.lt.html
    Da ne pominjem najotrovniju zmiju sveta – pustinjskog tajpana ili „Oxyuranus microlepidota“ (http://www.reptilechannel.com/images/article-images/taipan-species-inland-500.jpg) i njegovu izrazitu agresivnost. Cinjenica je da ova zmija napada ljude prva, uopste nema nameru da bezi, a cak moze krenuti na coveka i pored toga sto se udaljava od nje. To se bas i ne uklapa u trvrdnju kako zmija bezi od coveka. Jedina sreca je sto tajapan zivi u slabo naseljenom delu kontinenta, pa su njegovi napadi uglavnom zabelezni na turiste, istrazivace itd.
    Sto se tice tvrdnje kako ubijam zmije jer ih se plasim ili o njima nista ne znam, kazacu samo – notorna neistina! Moj prijatelj gaji nekoiliko, povelikih, zmija u svom stanu i vrlo cesto ih gledam, pipam, prolaze pored mene. Ja nemam strah od zmija vec ne volim njihovu pojavu. Ne kazem da ih treba sve ubijati , vec kada se radi o otrovnicama mora se biti izrazito oprezan, jer znaju da napadnu i motka uvek mora biti u ruci. U svetu godisnje od ujeda „bezopasnih“ zmija umre 30,000 ljudi! Zmije zaista poeseduju agresivnost i sklonost da prve napadnu.
    A sto se tice pomenute divljine, vise je cuvam nego mnogi „deklarisani“ ljubitelji prirode!

    • Bojane, naravno da si opasan krvolok, čim si sreman da mrziš i ubiješ živog stvora samo zato što se plašiš da ga vidiš (a to si ti tak sebe opisao).

      Članak iz Politike koji si citirao ima sasvim drugu priču od te koju ti u strahu iskonstruisao.

      Što se tiče pustinjskog tajpana i drugih zmija koje žive u drugim podnebljima nem arazloga pričati. Postoje i opasnije zmije, kao na primer pitoni, koji napadaju ljude. No, mi se sa takvim zmijama ne srećemo, nego sa ovim domaćim, koje nisu agresivne. One napadaju samo ako se osete ugrožene. Ako znaš kako da se ponašaš, ne da te neće napasti, nego ih nećeš ni primetiti u šumi.

      Što se tiče čuvanja divljine, sasvim je očigledno kakav si ti čuvar kada bez razloga ubijaš zmije. A kad ih sve pobiješ u sovjojokolini onda će ti đavo biti kriv kad se namnože drugi stvorovi jer neće biti zmija da regulišu njihov broj.

      Ljudi stalno zaboravljaju da oni nisu vlasnici sveta i da sav prostor koji nastanjuju dele sa drugim živuljkama. uglavnom sav taj prostor su u stari oteli do ostalog živog sveta. Mi smo na njihovoj teritoriji, a ne one na našoj, i najmanje što možemo da uradimo to je da ih čuvamo i brinemo o njima a ne da ih ubijamo bez ikakvog razloga.

      Nisu one bez razloga zaštićene zakonom – radi se o ugroženim vrstama, a ugrožava ih upravo čovek, takav kakav si ti.

  • Milan

    Pedja slazem se sa tobom u potpunosti, alu su mi zmije ipak odvratne. Zivim na selu tako da se srecem sa njima skoro svaki dan. Veliki sam ljubitelj prirode tako da ih ne ubijam, cak ih obilazim i kolima kolko je to moguce. Takodje se slazem sa tobom da su korisne zivotinje i ne treba ih ubijati.

  • bojan

    Kakav god da sam ne smatram se manje covekom jer mrzim zmije! To je samo jedna ponavljam, samo jedna vrsta od stotina koje postoje na zemlji. Mrzeti zmije ne znaci mrzeti prirodu ili ziva bica oko sebe. Naravno da ja nisam izvadio tekst iz „Politike“ u kontekstu, vec umem da citam izmedju redova. Jasno je da zmije napadaju PRVE ljude u ovom slucaju, a to je posledica jer ih je neko „pametan“ zastito i tako im omogucio nesmetano razmnozavanje. Molim vas, bez ljutnje, da odete do stanovnika sela oko Valjeva i planine Povlen pa njima obajsnite da su im zmije prijatelji i da ih ne treba ubijati. Oni njih neretko ubijaju iz samodobrane a ne namerno. Da li to neko ovde moze da shvati. Sta da oseca prema zmijama domacin koji je sa mukom odgajio stoku, a tokom samo jednog leta poskoci su mu ubili ujedom 3 krave i 1 tele. Da li ste vi svesni koja je to steta? I naravno da ce on mrzeti zmije, ma sta neko pricao i kakve zakone donosio. To je isto kao stalni rat izmedju stocara sa jedne i vukova sa druge strane. Neko brani vukove, a on ih mrze jer im pricinjavaju ogronmu stetu, posebno tokom zime.
    Posto ste me isprozivali onda da vam kazem da sam po struci ing sumarstva i da sam obisao prirodu Srbije uzduz i poreko. Bas zato i znam za neprijatnosti sa zmijama. Dakle, ja koji ne volim zivotinje i prirodu, po vama, sam uzgajivac pasa, potpredsednik ekoloskog udruzenje u svom mestu i jedan od njegovih osnivaca jos 2001 godine.
    Sta cemo sa mojim prijateljem roniocem iz CG koji obozava podvodni svet, do sada je ronio desetine i desetine sati, ima preko 200 podvondih slika i profesionalni je trener plivanja, a koji kaze da bi mora bila bezbednija za kupanje i uzivanje da nema ajkula! Da li to znaci da on manje voli more od vas, ili od mene. A mesece provodi na moru, na brodu, pod vodom.
    Svako ima prava da nesto voli i ne voli, a nisam kazao da to unistava iz obesti. Dakle, apleujem da jos jednom pazljivo citate sta pisem. Ubiti otrovnicu samo ako vas napadne ili ako vas svojom blizinom previse ugrozi. Pa sta ja treba sutra da radim ako mi poskok udje u kucu, gde se nalaze moja i deca iz komsiluka? Da ga pustim da se slobodno krece i nekoga ujede. Da li ce mozda roditelji detata koje zmija ujede, ili cak ubije otrovom, imat milosti i razmuevanja za mene ako se pozovem na zakon ili kazem kako su zmije korisne. Na mom terenu, u mom dvoristu, u mojoj kuci, ja sam domacin a ne zmije. Ljudski zivot je vazniji od svake zmije.

    • Bojane, mnogo zamenjujete teze.

      Ponovo izvrćete članak iz Politike. savim je jasno, da je u tom vremenu iz nekog razloga došlo do povećanja broja zmija. Samim tim je povećana i verovatnoća da se poveća broj njihovih susreta sa ljudima i stokom, a to naravno znači i verovatnoći da se ti susreti loše završe. No, da ljudi bolje poznaju zime i znaju kako da se ponašaju na prsotorima koja su njihova staništa, neželjenih posledica bi bilo manje.

      Zmije ne napadaju prve, one napadaju kada se osete ugrožene. To je sasvim prirodno i ljudskije od vašeg ubijanja iz mržnje, čak i ako su one samo zmije.

      Umesto da to nauče, ljudi kao što ste vi ih mrze, zaboravljajući da su došli na njihovo stanište, isto kao što su došli i na stanište vukova i drugih divljih životinja. Takav vaš stav je školski primer ljudske sebičnosti, oholosti i osionosti.

      Pogotovo je žalosno kada to radi neko ko je šumar po zanimanju i ko bi, u stvari trebalo da poznaje prirodu i da je štiti. Pa ako vi ne znate mnogo o zmijama i zbog toga ih mrzite, šta bi tek trebalo da rade obični ljudi?

      Kažete uzgajate pse? To vas čini poznavaocem prirode? Reklo bi ste da ste samo našli dobar način zarade, opet na životinjama.

      I niste ništa bolji od tog vašeg prijatelja ronoca. Šta kaže, mora bi bila bezbednija za kupanje i uživanje da nije ajkula. Nije nego! Treba dakle i ajkule pobiti iako je more njihovo stanište samo da bi taj vaš porijatelj ronilac mogao da uživa a i vi sa njim. Baš ste i jedan i drugi vajni ljubitelji prirode. 🙂

      Svaki život je podjednako važan i treba ga štititi i čuvati, pa i zmijski. Stoga, najpre treba izbegavati situacije u kojima bilo koji život može biti nepotrebno izgubljen. Vi opasnost od zmije preuveličavate pa reagujete neadekvatno. Ako naiđete na zmiju u ukući to nije razloga da je ubijete. Možete je uhvatiti i odneti daleko do kuće. Ili, ako se vi baš toliko sablažnjavate od zmija, sigurno će to uraditi neki komšija. Nema razloga da bilo ko izgubi život zbog toga.

      Zmija neće doći u kuću tek tako,a pogotovo ne zato da bi nekog ubila. Najpre će da dođe tražeći hranu i vodu, pa ako je nađete u kući to najpre znači ili da je suša pa zmija nije mogla da nađe vodu u okolini, ili da ste loš domaćin pa u vašoj kući ili oko nje ima mnogo hrane za nju (na primer miševa).

  • Melita

    Veliki sam ljubitelj prirode i svih njenih čuda ma kakva ona bila.Od malih nogu sam sama naučila da volim i poštujem i ne uništavam, bavim se ribolovom ali samo za svoje lične potrebe a zazirem od lova i ne shvatam ga jer mu svrha više nije lična prehrana nego „rekreacija i sport“.

    Al da se vratim temi, u kontaktu sa vodenim zmijama sam bila od naj ranijih dana , čak sam ih kao dete nosila po džepovima.Sada su mi malo manje draže kada sam odrasla ali mi ne smetaju.

    Nedavno sam sa svojim malim detetom i mužem boravila na Tari kod jezera Perućac i sasvim prirodno je da sam se edukovala pre odlaska jer volimo da planinarimo, da istražujemo a sa malim detetom se mora voditi posebna i pooštrena briga.I kada sam krenula u istraživanje po netu shvatila sam koliko je jadna informisanost o našim krajevima niko živ nije znao da mi odgovori o vrstama životinjskog sveta u nacionalnom parku pa čak ni na samom sajtu.Tek kada smo stigli smo saznai neke činjenice od meštana koje su me prestravile i prva tri dana nisam smela da se približim ivici puta i da se približim malo prirodi.U tom kraju su učestali napadi poskoka do duše više početkom leta nego sada i to u samom predelu okućnica.Da napomenem da to nije ruralno i zabačeno područje, kuće su razdvojene dvorištima,tj manjim placevima, svi imaju domaće životinje, uredne travnjake pa se opet dešava a ljudi navode da nisu izazvali ujed nego da je u pitanju napad ničim izazvan.

    Mi smo se na kraju opustili i proveli godišnji uživajući u Tari, videla sam jednu vodenu zmiju, jednu kožu od šarke i jednu zgaženu šarku i to je bilo to.Sva sreća do susreta nije došlo ali smo se strogo držali pravila za vreme boravka, štap u ruke i…..

    Volela bih ako možete malo da pojasnite ako znate a čini mi se da se razumete zašto dolazi do napada poskoka na tom terenu u to vreme u pitanju su maj i početak juna, primer jednog od zadnjih ujeda je starija žena koja je plevila korov oko svojih ruža u minijaturnom travnjaku.Kaže da ujed nije ni osetila na ruci kao ujed nego je više mislila da je ubod insekta nego je tek muž primetio zmiju koja se udaljava od nje.

    • Nije teško pretpsotaviti da je maj i početak juna vreme kada buja sva priroda pa tako i zmije. Ljudima je lako da protumače napad zmiej kao neizazvan ako nisu primetili zmiju. Ona njih jeste primetila i osetila se ugroženom i zato je napala.

      Plevenje korova je vrlo dobar primer kako se zmiji možete previše približiti da to ne primetite a i da kada ona vas kasno primeti pa da to shvati kao opasnost.

  • danijela

    moju cerku je ujela sarka kada je imala 3 godine, redovno vidjam zmije u svom dvoristu u naselju blizu grada. Jednostavno ne znam kako da ih se resim a nisam njihov ljubitelj jer znam sta sam sve prezivela sa svojom cerkom nakon ujeda. Zao mi je jer sam ubila jednu sarku kod kapije, bila je blizu dece. recite mi sta da radim

    P.S. Imala je dva ujeda jedan na skocnom zglobu a drugi na stopalu, noga je bila crna do polovine butine a prsti se nisu videli jer su od otoka bili spojeni, imala je i temperaturu pracenu povracanjem i gusenje. Sada ima astmu pa se pitam da li je uzrok astme ujed zmije jer su se problemi javili odmah nakon ujeda. to se desilo pre podne. Inace zaljubljenik sam prirode pa tako vaspitavam i svoju decu.

  • Imate u komentarima neke od predloga šta se može uraditi da zmije ne dolaze ili da napuste prostor u kome živite.

  • nemanja

    nemanja,

    U poslednjih nekoliko dana zmije vrve po komsijskim dvoristima pa i kod nas, sto je najgore kraj septembra je i kod nas se popela na krov od kuce. Sledeceg dana se desilo da se macka po mojoj proceni igrala u travnjaku posle desetak minuta macka je umrla od ujeda zmije.Sta da radim i kako da se odbranim od te zivotinje Pedja molim te odgovori.

  • Aleksandar Stankov

    Cao, jedno pitanjce vezano za zmijice.
    Danas sam na placu u Batajnici nadomak Dunava u kucici gde drzimo alat naisao na zmiju obmotanu oko resetki od prozora.
    Zmija je bila nekih 1-1.5m duzine tesko oceniti i svetle zelene boje kao kameleon primera radi; interesuje me da li ti je poznata ovakva zmija u Srbiji i da li je opasna ako znas o kojoj je zmiji rec.

    Pozzzz

    • Koliko sam uspeo da iskopam jedna vrsta smuka ume dabude zelene boje. Smuk nije opasan. Trebalo je da je fotografišeš. lakše bi bilo prepoznati je.

  • Goran

    Sad malo mi Banovcani, da edukujemo Batajnicane 🙂
    Sala mala. Koliko sma ja rzaumeo opis, to bi trebalo da bude smuk. Kod nas u Sremu cesce nazvan pticar. Zivi obicno na bregu uz Dunav, po vinogradima, itd…. Naziv pticar je dobio jer se hrani jajima ptica, mladuncima, sitnim insektima i glodarima. Zime provede najcesce u starim gnezdima vrabaca.
    Vrlo brza zmija, pravi eustahije brzic. Obicno ona pre vidi nas i pobegne nego mi nju. Bezopasan je u smislu ujeda. Cuo sam za slucajeve kad je iznenadjen, da u brzom begu kad odhvati po telu deluje kao udarac, pa kazu, da udara kao bic. Naravno to nije tacno.

    Evo i link za sliku kako izgleda taj nas sremacki
    https://fbcdn-sphotos-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/s320x320/560138_2831523327805_1849889240_n.jpg

  • Aleksandar Stankov

    Hval Pedja i Gorane na odgovorima, pozdrav za Banovcane 🙂
    Nisam stigao da je uslikam, ali probacu prvom prilikom kad mi se ukaze, cesto je srecem, ali brzo i zbrise, nesto nisam bas raspolozen da je jurim i zamolim za jedan fotosesn 😉
    Gorane, ajd daj neki drugi link za sliku posto na ovoj slici mislim da vidim guske ili patke koje se brckaju u Dunavu 🙂

    Pozzzz

  • Goran

    Moje veliko izvinjenje, bio pogresan copy – past. Ovo su bili nasi Banovacki labudovi. Imamo ih 16. Ali nisu oni ovde tema.

    http://i5.photobucket.com/albums/y176/gnomcic/Smuk.jpg

  • Aleksandar Stankov

    Nasao sam je na netu:
    http://animals.mongabay.com/zoo/green_vine_snake-Oxybelis_6.html
    U pitanju je zelena vinska zmija.
    Pozzzz

  • Goran

    Aleksandre, sve je to lepo sto si ti nasao, ali procitaj ispod slike…. naseljava sume Meksika i Bolivije….. 🙂

  • Aleksandar Stankov

    Verovatno je nekako dospela i ovde. Ja ti kazem da tako izgleda, sliku koju sam ja okacio sa istom takvom bojom, sliku koju si mi ti poslao je tacna i izgleda tako ali je boja zmije kao na slici koju sam ja postavio.
    Ovu zmiju sam ranije vidjao blizu loze obmotanu o zicu, sad ih ima u daleko vecem broju, zato sam i postavio pitanje na ovom sajtu da li je neko upoznat sa ovom zmijom.
    Nisam strucan i ne bih da ulazim u nesto sto se ne razumem, dao sam sliku kako izgleda.
    Eto, cisto da se zna da takva zmija postoji u Srbiji na Belarici ili ti Batajnickim vinogradima :-), kako se tacno zove i d ali je opasna ne znam, iskreno se nadam da necu doci u konflikt sa njom 🙂 Pozdrav komsiji iz Banovaca

  • Nedzad

    ovu zmiju kod nas u Teocaku zovu mrkulja i ima ih veliki primjeraka

  • mrmot

    Nesto google-ovao zmije u Srbiji i vidim da je taj Poskok naj gori i vala brate naj ruzniji od svih nasih zmija. Vidim da si ti Pedja ljubitelj, ali brate ima nesto odvratno kod gmizavaca bez nogu. Ni jedan guster mi nije odvratan ali bre te zmije…FUJ na kvadrat! Posto poskoka ima navodno do 1000m visine jel to znaci da sam na Kopaoniku bezbedan? Hteo na Taru ali zgrozen sam pricama na ovom sajtu.

    • Nisam nikakav ljubitelj zmija. Zazirem od njih kao i svako drugi.

      Nije uopšte stvar u ljubavi nego u poznavanju. Ljudi se plaše nepoznatog, a na ono čega se plaše reaguju nasilno.

      Tara mi je u dvoriptu a ja tamo nikada nisam video zmiju.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *