Već drugu godinu unazad, Užičani prijavljuju i upozoravaju na povećan broj zmija koje susreću u klisuri reke Đetinje i pitaju se ta se dešava da je odjednom tako veliki broj zmija. Sa razlogom su zabrinuti jer oni u klisuru odlaze radi razonode i rekreacije, često vode malu decu i kućne ljubimce koji su po prirodi radoznali i vole da istražuju pa lako može da dođe do neželjenog susreta.
Zmije koje obitavaju u klisuri reke Đetinje mogu da budu opasne, jer su među njima i poskok i šarka, ali nisu agresivne. One napadaju samo kada se osete ugroženim, ali svejedno susret sa njima ume da bude neprijatan pa i opasan za ljude iz grada koji ne umeju da se ponašaju u prirodi i koji sebe mogu da dovedu u opasnost.
Zašto odjednom ima mnogo zmija?
U dobroj meri se, u stvari, više se radi o utisku. Zmija je u klisuri reke Đetinje uvek bilo i nije bila retkost sresti ih. Međutim, otkako je asfaltiran put kroz klisuru, da bi Užičani, ljudi iz grada, koji nisu naviknuti na prirodu, mogli da u njoj „uživaju“, broj ljudi koji tamo odlazi je mnogostruko povećan. Sasvim je očekivamo da će to prouzrokovati i veliki broj susreta sa zmijama.
No to je samo stvar statistike.
Veći je problem što je asfaltiranjem puta i naglim povećanjem prisustva ljudi (uključujući automobile, bicikle, mopede..) veoma narušena prirodna ravnoteža u klisuru Đetinje. Toliko prisustvo ljudi je rasteralo prirodne neprijatelje zmija: ježeve, kune, ptice grabljivice, divlje svinje i druge. Kada neka vrsta nema prirodnih neprijatelja ili ih ima vrlo malo, ona doživljava procvat i broj jedinki se uvećava.
U klisuri ste, donedavno, mogli sresti razne životinje. Međutim, otkako je asfaltiran put, velik broj ljudi tuda prolazi od jutra do mraka, pa i nođu, i sve te životinje su se, vođene sopstvenim instiktima, prinuđene da se sklone i napuste svoja prirodna staništa.
Njihova je prirodna potreba da iz šume silaze do reke, a sada im je to mnogo teže jer asfaltirani put koji preseca njihove šumske staze je stalno pun ljudi i one ne mogu slobodno da ga prelaze.
Kako rešiti problem?
Kada se utvrdi šta je problem lako se rešava. U slučaju klisure reke Đetinje, problem su ljudi. Klisura treba da bude zaštićena, u njoj životinje i vegetacija treba da budu slobodne, a to je nemoguće ako tu stalno dolaze ljudi neuki, koji ne umeju da se ponašaju u takvom okruženju i na kraju krajeva, kojih odjednom tu ima previše.
Velika je greška što je put asfaltiran. Dok je bio makadam, samo to je bilo dovoljno da od dolaska odbije veliki broj ljudi koji nisu navikli na prirodu i kojima prirodno okruženje nije prijatno. Do asfaltiranja u klisuru Đetinje su odlazili uglavnom samo instinski ljubitelji prirode koji su znali kako tamo treba da se ponašaju. Sada su takvi ljudi u velikoj manjini. Priroda klisure je sada direktno ugrožena.
Nerazumnom odlukom da se put asfaltira kako bi se komformistima, ljudima naviklim samo na asfalt, omogućilo da odlaze u „uživaju“ u prirodi napravljena je velika šteta. Ako ostane stanje ovakvo kavo jeste, ili se nastavi sa daljom urbanizacijom, kako se najavljuje, klisura reke Đetinje je osuđena na propast i samo je potrebno dovoljno vremena da se to i dogodi.
Za gradske komformiste, to neće biti šteta jer će oni dobiti „super mesto“ da se povedu, plaže, kupališta, voziće, roštilje, verovatno će nići i poneki restorančić, a to što će živuljke kojima je klisura sada stanište moći da vide samo na posterima i televiziji njima neće predstavljati problem.
Još uvek nije kasno da se klisura zaštiti i da se iz nje ukloni najveća štetočina – neuki ljudi.
Seljacima je uvek malo asfalta, pa kad` bi mogli da asfaltiraju bašču (svoju), od koje su pobegli „u varoš“, pa se sad „plaše guja“, čuj!