Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/4013
Окупана сунцем,
ушушкана снегом,
успавана тишином,
Јелова гора снева
следеће лето.
Само поток жубори.
[ ... види цео чланак ... ]
[ ... види цео чланак ... ]
Категорија: Белешке
[ ... види цео чланак ... ]
Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3945
Буди се цветак испод хладног снега,
диже главу у прекрасни свет.
Топлоте и светла има и за њега,
небески свод и њему је леп.
Огреј га, Сунце, сада кад му треба.
Проспи на њега тај свој топли зрак.
Нек’ расте високо, горе, пут неба
нек’ заборави да је икад био мрак.
Ти, хитра реко, улиј му свежину,
као што је јутром зора свежа.
Земљо, соком даруј му ведрину
круна нек му нектаром отежа.
Дуни силни ветре, краљу свих даљина
понеси му мирис у широки свет.
И донеси назад, о каква милина,
љубав што му шаље неки други цвет. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3241
Из планине пањ,
Из пања извор-вода,
из воде – живот.
Бистрином ум дарива,
хладноћом челичи,
свежином оживљава душу.
[ ... види цео чланак ... ]
Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/596
Зора руди.
Месец бледи у светлости,
нестаје за њим и моја љубав.
Хвала ти на нежности ноћашњој,
девојко.
Име ти заборавих,
ускоро ти ни лик нећу знати,
нећу те се сећати.
Сад идем.
Дан ме вуче следећој ноћи
у загрљај.
Не замери,
ако те некад сретнем
што те нећу познати.
[ ... види цео чланак ... ]
Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/432
УЖИЧКИ ДРВЕНИ МОСТ
Стари дрвени мост
одувек је спајао обале Ђетиње
чинећи од града једно цело.
Одрастох газећи његовим даскама,
или стојећи наслоњен на дрвену ограду
с погледом у брзаку под мостом.
Прелазивши тај мост,
прелазио сам у неки други свет,
свет прошлости,
свет далек од градске журбе,
свет који одмара од
свакодневице.
Пао је дрвени мост
у једном дану, од неразума
претворен у крш.
Темељник је срушен,
град подељен на двоје,
а људи за њим ћуте и не прелазе реку,
као да старог дрвеног моста
никад ни било није.
[ ... види цео чланак ... ]
Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/396
Сунце ми је било право у очи. Црвено сунце на заласку иза брда. Заклонио сам очи руком, не да не бих гледао у њега, већ да умањим сјај.
Одлучио сам да га стигнем, да му не дозволим да зађе иза брда и препусти ме тмини. Не волим тмину. Много пута, као дечак, пожелео сам да га стигнем, да му не дозволим да утекне, и много пута сам одустајао. Сада нећу. Стићи ћу га овај пут.
Већ је опасно зашло иза брда, морао сам да кренем. Попех се на зараван. Сунце је опет било цело. Црвено. И опет ми је његова светлост бола очи. […]
[ ... види цео чланак ... ]