Једно јутро
на раме ми села
моја сеја, голубица бела.
„На рамену
гугући ми тихо,
осим тебе, не воли ме нико.“
Гугутала
сеја на рамену,
миловала крилом по темену.
„Иди сејо,
милуј драгог свога
ласније је од рамена мога.“
Прхну сеја
небу у висине
одлетела, драгом у даљине.
Суза кану,
сеју испратила,
тешка туга срце испунила. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Као вук самотњак,
отуђен од свих,
лутам планином
и тражим друштво.
А кад га нађем – прождерем га
јер, слободан сам
само кад сам
сам. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Заклоних очи шаком
од прејаког сунца.
Сакрих ли ја то очи или Сунце? […]
[ ... види цео чланак ... ]
Боже мили чуда великога
или земљу Србију издаде
ил’ је луди наум наумио
ил’ је лудо главу изгубио.
Нити земљу Србију издаде
нит’ је луди наум наумио
већ је лудо главу изгубио.
Краљ Вукашин и деспот Угљеша
силну војску на Марицу крећу
силну војску, јунак до јунака
Када војска код Марице беше
стаде војска табор постављати
Дођоше им Турци поклисари
данак нуде и за милост моле.
Лала-Шахин вазалство му нуди
Лала нуди, Вукашин одбија,
већ му каже да се за бој спрема
нек се спрема да у боју гине
Србин има силну војску своју
Шесет ‘иљад’ српскијех јунака
на турскијех петнаест ‘иљада
Турци с’ врате Дренопољу граду
Где све кажу шта је и како је
Паде ноћца Србљу на срамоту
паде ноћца и спусти се тама. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Хука ветра кроз разрушене зидине
стапа се са жубором Ђетиње
подсећајући на прошла времена.
Тек понеки топот камена под ногом
буди дух спокоја
и заборављене прошлости.
Лаганим кораком ходим празнином
између јаве и сна, и,
помало наслућујем да пролазим
границе од некад ка сад и ономе
што ће тек бити.
Ток мисли не успева да прати
нејасан ток времена.
Све је пролазно
и од свега остане само разрушен камен
као спомен и опомена. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам.
Ми смо далеко
једно од другог;
он је још даљи,
а чини нас
тако близу једно другом.
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам.
У њему видим твој осмех,
искру у оку и
танани додир душе,
меке као паучина.
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам.
Погледај у то огледало туге
у мом срцу и знај
да је то
јер си ти далеко.
Погледај сад у Месец
и помисли на то да
га и ја гледам. […]
[ ... види цео чланак ... ]
