Теме: Наука

Да ли се осећате сигурно у аутомобилу за време грмљавине?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/2493

Физичар Мајкл Фарадеј је доказао да се електрична струја креће по површини проводника, а не у његовој унутрашњости. Тако електрицитет не може продрети споља у кавез сачињен од проводног материјала. Оваква појава Фарадејев кавез чини добром заштитом од спољних утицаја електромагнетних таласа (и обрнуто: од цурења електромагнетних таласа из кавеза напоље) али и од удара грома.

Теорија каже да је аутомобил Фарадејев кавез. По истој теорији, удар грома у аутомобил не би изазвао повреде особа које се у њему налазе. Верујете ли теорији? Да ли бисте волели да доживите тако нешто у пракси? Не верујем, али свакако би вас интересовало да видите практичну демонстрацију. Онај лудак Ричард Хамонд (Richard Hammond) један од водитеља популарне БиБиСијеве емисије Топ Гир (Top Gear) управо је то урадио. Сео је у аутомобил и сачекао да га удари гром. Експримент је изведен у високонапонској лабораторији у Берлину (у њој раде тестирање високонапонске опреме). Произведен је напон од преко 600 хиљада волти и њиме је створена вештачка муња усмерена на аутомобил.

Употребљен напон је много мањи од напона муња (који може бити  неколико милиона волти) али се ту суштински ништа не мења, осим што много виши напон значи могућност да се неки делови аутомобила загреју, истопе или изазову запаљење. То су и даље ефекти који могу да задесе шасију аутомобила али не и његову унутрашњост.


Поделите овај чланак са пријатељима


11 comments to Да ли се осећате сигурно у аутомобилу за време грмљавине?

  • Gledao sam nedavno ovaj TG na Ultri i Hammond je bio smešan koliko se preplašio 😉

  • Moj profesor osnova elektrotehnike je o ovome redovno trubio. X puta sam prepricavao njegovu pricu ljudima koji su se vozili sa mnom po olujnom nevremenu, medjutim slabo su ostajali uvjereni.

  • Uvek se oduševm kad neko tako Jackassovski vrši eksperimente na sebi xD

    There’s no place like Faraday cage xD

  • Ja se ipak ne bih nepotrebno držao nekih unutrašnjih delova automobila. Pitanje i šta bi se dogodilo u vožnji, imajući u vidu sve veću zavisnost kritičnih delova automobila od ugrađene elektronike.

  • Vojin

    Nadam se da je ovo pravo mesto za postavljanje pitanja i da cu dobiti odgovor,
    Zavrsavam mali privatan splav na Savi. Treba da izaberem materijal kojim cu napraviti konstrukciju krova. Splav nece biti zatvoren, nego ce sluziti prakticno kao plazica. Nece imati kucicu, ostace otvoren sa svih strana. Grede mogu biti metalne ili drvene.
    Sa prirodnim naukama sam se oduvek mucio, a pozdravio vec u II razredu gimnazije. Potpuni sam laik. Nekoliko puta sam bio zatecen na splavu tokom nevremena, grmljavine. Zakljucak je da se uradi sve sto moze da bi se u takvim situacijama osecao makar malo bezbednije! Interesuje me da li izbor greda, drvene ili metalne utice na opasnost od udara groma? Ukoliko ne znate, splav na vodi nose metalni burici. Na njih je oslonjen metalni rostilj. U mom slucaju, na rostilju su metalne grede, a na gredama camove daske, paluba. Sada biramo materijal za konstrukciju kucice. To je sve neka vrsta kaveza kolko ja razumem? Kako to utice na sudbinu onoga ko se nalazi pod konstrukcijom u slucaju udara groma?
    Za 20 godina na Savi nikad nisam cuo da je grom udario u splav. Preptostavljam da neki prirodni zakon cuva splavare:).
    Da li bi pomoglo ako tamo budem cuvao neku gumenu povrsinu na kojoj bi stajali u takvoj situaciji?
    Hvala,
    Vojin

  • Насупрот томе што знаљмо о електрицитету, код удара грома у ствари чува недостатак изолације.

    Приликом удара муње долази до пражњења изузетно великог електричног потенцијала. У таквим условима и материјали које сматрамо добрим изолаторима то више нису.

    Тада, уместо изолацијом, штитимо се великом проводљивошћу, јер електричан струја ће поправилу протећи оним путем којим је електрични отпор најмањи. Ако обезбедимо тај пут, а ми нисмо на њему, онда смо много безбеднији.

    У суштини, боље је да је објекат метални, јер он тако представља добар проводник, па у случају грома, електрицитет ће ићи кроз конструкцију половила а не кроз људе који се на њему налазе.

    Пловило треба да има громобран, слично изведен као што се то ради на зградама. Врх громобрана трба да буде толико висок та купа чији је врх врх громобрана, а странице су под 45 степени у односу на вертикалу, обухвата цело пловило. Громобран треба да буде спојен на конструкцију пловила а најбољеје да поред тога буде проведен и зароњен у воду, са одговарајућом металном плочом која ће служити за одвођење електрицитета у воду.

    Што се саме конструкције пловила тиче, боље је да ја затворено или бар да има доста попречних металних елемената који су сви добро електрично спојени на основну металну конструкцију. То ће створити Фарадејев кавез и углавном сачувати свакога ко се у њему налази.

    Колике су шансе да гром погоди пловило на води? Статистика каже да су мале, али ипак постоје. Самим ти што се пловило налази на великој равној воденој површини оно штрчи, и представља добар „мамац“ за муњу.

  • dusman

    http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=0QvJQLt92TQ

    Evo zasto je sigurno kad grom udari u auto, pitali ste se sta ce biti putnicima unutar vozila, odgovor je NISTA!!!

    Ovaj gore link dokazuje to, naime u auto u kojem su se nalazle 4 osobe udario je grom, jedino sto su rekli da su se uplasili i da je odjednom bilo jako vrelo u automobili sto je razumljivo jer ipak je munja udarila u auto.

    Eto gore je neko pisao da li bi ste voleli, ja ne bih ali znam da mi nista nebi bilo iako udari, a da pukle su 3 gume, a grom je udario u antenu od radija.

    Pozdrav

  • Petko

    Пошто сам радио-аматер интересује ме да ли у време грмљавине антене радио станица треба само искључити из уређаја или их и уземљити? Увек чујем различита мишљења колега.

    • Антену треба да уземљиш ако желиш заптиту од удара грома.

      Откачињањем антене од уређаја (и његовм одвајањем од напојне мреже) штитиш уређај.

      Међутим, за време атмосферских пражњења у антени се могу створити високи напони услед електростатичког набоја кој имогу некога да повреде па чак и да изазову варнице ако кабал стоји слободан. Зато обавезно треба краткоспојити вружи крај и омот кабла да се електростатички набој поништава и не задржава на антени и у каблу. Добро је и да тај спој буде уземљен јер се тако електрицитет брзо одводи у земљу и не може да се накупи.

      РЕђи је случај да антена претрпи директан удар грома. У таквим ситуацијама нема много помоћи јер се ради о изуизетно јакој енергији која ће се кретати там где он ахоће. Ипак, по правилу, електростатичко пражњење се креће линијом мање отпора. То значи да ако уземљиш антену, усмераваш евентуало електорстатичко пражњење директно у Земњу и смањујеш вероватноћу да оно оде неким другим путем.

  • Aleksa

    Evo ljudi da i ja postavim pitanje. Ovako, radim na kruzeru, nebitna je kompanija da ne bude da reklamiram. I prosle godine dok smo dolazili u Veneciju bila je neka oluja, mala velike, nebitno sada. Sve u svemu blizu broda je udarila munja, bas je bilo blizu i bas je bilo bucno. I iskreno da vam kazem da sam se prepao. E sada sto se tice toga ja jedino znam da munja ide na najvisu pozitivnu tacku, i kada skontas da kada smo na otvorenom moru mi sa brodom od 15 spratova smo najvislji. Sta bi se desilo kada bi munja ili grom(ne znam razliku, ako je ima) udarila u brod???

    • Исто као и са аутомобилом, с тим да бродови имају много боље уземљење па би удар грома био боље спроведен у воду.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *