Može se reći da je i bukvalno tako, jer je predlogom budžeta u pripremi uskraćeno 40% sredstava Povereniku za zaštitu privatnosti građana, a da ne pričamo o tome da četiri godine država Povereniku nije obezbedila osnovne uslove za rad, počevši od odgovarajućih prostorija pa do kadrova.
No, vrhunac je objavljivanje spiska građana kojima su odbijene prijave za besplatne akcije. U spisku su navedeni ime i prezime, ime roditenja i matični broj (JMBG). Sve – sve, ali da se matični broj, ne jednog nego 33.000 ljudi objavi, to je nedopustivo.
Prosto ne mogu da razumem, o čemu je taj mastiljar koji je odlučivao o formi spiska mislio kada mu nije palo na pamet da možda nije baš uputno objaviti bilo čiji matični broj? Pa zdravom razumu ne treba zakon, propis, uredba ili bilo šta, sasvim je očigledno i logično da se tako nešto ne sme raditi. Kakav može da bude taj mozak kroz koji koji nije makar na mah, letimično, proletela promisao o tome da se JMBG ne objavljuje? Ma da je makar podsvest reagovala, to bi dovelo do svesne reakcije i odluke da se ta informacija ukloni sa spiska.
Poverenik za zaštitu privatnosti građana je na ovo skrenuo pažnju, a reakcije su pogubne. Umesto da se pospe pepelom, Agencija za privatizaciju se poziva na nekakav zakon koji joj dozvoljava (to jest obavezuje je) da objavi spisak kao da je time dozvoljeno i da narušava privatnost građana. U tom zakonu ne stoji da u spisku mora da stoji matični broj.
Umesto da Agencija prizna propust, i pokrene postupak protiv osoba koje su lično krive za taj propust, ali i viših nadređenih, pa i same vlade, ona nalazi opravdanje i tako nam poručuje da o privatnosti ne moramo da se brinemo, jer će nam ona biti narušena kad god to nekome u vladi, nekom ministarstvu, ili makar nekom činovniku padne na pamet.
Treba to povezati sa ranijim kršenjima naše privatnosti. Ne treba zaboraviti slučaj RTS pretplate kada je privatnost građana ozbiljno narušena u dva navrata.
Jednom, kada je RTS ovlastio privatnu agenciju da u njegovo ime pošalje (više puta) obaveštenja pa čak i pretnje građanima da moraju da plaćaju pretplatu, a ta agencija je da bi to uradila, nekim svojim kanalima od državnih organa dobila celokupan spisak građana ove države sa njihovim privatnim podacima.
Drugi put, opet zbog pretplate, RTS je ovlastio privatnu agenciju da u njegovo ime pribavi podatke o vlasnicima motornih vozila kako bi i njima poslala opomene i pretnje vezane za plaćanje pretplate, te je na ovaj način učinjeno nešto što mislim da može da se okarakteriše već kao veoma ozbiljno krivično delo: valjda se ne mora mnogo objašnjavati šta znači kada neko ima pristup podacima o vlasnicima vozila, sa sve registracijama. To su ozbiljne stvari.
Kada se sve to uzme u obzir, jasno je da u vlasti (ne mislim na trenutnu vlast, već vlast uopšte) postoji ne samo odusstvo svesti o obavezi da se štiti privatnost građana, nego otvorena sistematska namera da se privatnost građana ugrozi kad god to državi odgovara.
Za to ste glasali, vi koji ste glasali.
Pa to nije najgora stvar koju je Agencija za privatizacija uradila.
Imao sam prilike da vidim dopis Agencije sudovima kojim im nalažu da zastanu sa postupcima izvršenja protiv nekih preduzeća koja su u privatizaciji (što je naravno suprotno zakonu).
Naravno, nekim sudovima nije padalo na pamet da postupaju po nalozima Agencije (sudovi su nezavisni i sude na osnovu _zakona_), dok je sa druge strane bilo nekih koji su uredno poslušali direktivu plašeći se ne znam ni ja čega.
Zbog toga nas (državu) Agencija za privatizaciju košta pred Evropskim sudom za ljudska prava više nego svi sudovi zajedno.