Теме: Природњачење | Путање и оријентири | Слике из природе

Дурмитор за почетнике

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/5708

Мој први сусрет са Дурмитором, пре много година оставио је веома јак и леп утисак. У наредним годинама, користио сам сваку прилику да поново одем. Онда су се политичке прилике промениле и ја тамо нисам одлазио годинама. Све до пре пар недеља, када су успели да ме наговоре да одем на викенд.

Планина је и даље иста какву је памтим – велелепна, грандиозна и пријатељски расположена. Ипак, више није иста.  Сада се налази у другој држави која више није пријатељска, а и људи су се променили и сада су љубазни само ако од вас очекују новац. А очекују га, и то много.

Но, да оставим ружне људске (нус)појаве по страни, ако намеравате да одете на Дурмитор а нисте вични планинар и познавалац сигурно вам треба препорука шта тамо да посетите и видите. Сигуран сам да вам не требају нека посебна упутства да обиђете Црно или Змиње језеро или Ћуревац, видиковац над кањоном реке Таре. За то је довољно да успут питате било кога да вам покаже пут.

Праву планину можете да видите и осетите само ако јој приђете веома близу. Постоји једно место које вам неће тако лако препоручити, а још теже ће вам објаснити како да тамо одете, иако је у ствари релативно лако доступно чак и обичном шетачу, несвиклом на планинарење.

Ево га то место, узвишење изнад Млечног дола и Зеленог вира подно Зубаца:

Дурмитор - панорамски поглед на Боботов кук и околне врхове

Овај видиковац је најпогоднији ако, као обичан туриста, а не планинар, желите нешто више од тога да Дурмитор гледате поиздаље из Жабљака. Са њега се види Боботов кук, највиши врх Дурмитора (2523 мнв), а поред њега одмах и Ђевојка (лево, 2440 мнв) и Лучин врх (десно, 2396 мнв).

А кад се осврнете около, виде се Штит (2236 мнв), Шарени пасови (2248 мнв), превој Самар (иза кога се крију Шкрчка језера, 2075 мнв). Иза Ђевојке провирује и Безимени врх (2487 мнв), а са десне стране су Минин богаз (2387 мнв) и Зупци (2309 мнв). Испред њих са леве стране је Млечни до а право испред, подно масива Боботовог кука, Зелени вир, највише језеро на Дурмитору (2028 мнв).

Зупци (Седлена греда) поглед са Седла

Како ћете доћи овде

Кренете аутомобилом са Жабљака према Шавнику а на изласку из места скренете према Трси и Пивском језеру. Следи 14 километара доброг асфалтног пута до превоја Седло. Успут ћете проћи изнад Пошћанског језера ободом Дурмитора тако да ћете видети и Савин кук (2313 мнв), Стожину (1905 мнв) и Пошћанску планину са десне стране.

Подно Стожине је Пошћенски до са неколико језера (Сува локва, Модро језеро, Срабље језеро и Валовито језеро). Нешто пре изласка на Седло, под Увитом гредом поред самог пута се налази извор веома питке воде (означен је). Наспрам Стожине је Седлена греда (2227 мнв) са врхом Зупци (2148), а нешто ниже је Ранисава (2084 мнв).

Седло је превој на 1907 метара надморске висине смештен између Седлене греде и Увите греде (2199 мнв). Утиснут између ова два врха и са прелепим са видицима, већ на први поглед очарава осећајем да се заиста налазите на правој планини. А још увек нисте видели праву ствар! Ма какво да је време, на Седлу је увек ветровито, али немојте бринути, чим кренете у планину, ветар се умирује (осим ако нисте баксуз па вас стигне невреме).

Поред пута има уређеног простора где можете оставити аутомобил, јер надаље се иде пешке.

Шетња планином

Од Седла води планинарска стаза све до Боботовог кука. Као почетници, нећете ићи до краја већ само првих око 3,2 километра до видиковца изнад Зеленог вира и за то ће вам требати око 2 сата лаганог хода. Стаза је одлична за почетнике јер, осим краћег успона на превој између Седлене греде и Вјетрених брда (2231 мнв), остали део пута је веома благ и уопште не представља напор. Управо због тога ово представља најлепшу стазу за шетњу Дурмитором.

Стаза води ка превоју између Вјетрених брда (лево) и Увите греде (десно)

Планинска стаза се благо пење по голом травнатом брду према Увитој греди, и већ на овом брду прелазите магичну висину од 2000 метара. Подно стена стаза скреће лево и лагано се страном подиже према  превоју. Имаћете утисак да је све превелико и превисоко и да је успон немогућ али не дајте се преварити. Стаза је у ствари прилично лагана и нећете имати никаквих проблема да се попнете.

Убрзо ћете наићи на димњак (кулоар) у стени којим се може попети на превој. Овде почиње успон са око 2060 метара на превој који се налази на око 2160 метара. Ипак, немојте ићи кроз кулоар. Он је веома стрм, а на неким местима је потребно и вештине да се успнете. Свакако није за почетнике јер је опасан. Умето тога, крените мало даље означеном стазом која обилази стену са леве стране и води на превој знатно блажим травнатим успоном.

Кулоар који води на превој треба да заобиђете. Успон је са леве стране стене.

Пењите се лагано. Нема потребе да журите и умарате се. Овај успон свако може да савлада ако не жури са пењањем. Правите станке да се одморите и не заборавите да се окренете и баците поглед на панораму Доброг дола (где извире река Комарница) и планина које га окружују јер је незабораван.

Двадесетак минута касније, са превоја већ можете видети праву велику планину. Пред вама ће се пружити Валовити до и наспрам вас Сурдуп (2279 мнв), Милошев ток (2426 мнв) и Бандијерна (2409 мнв) у свој својој величини. Стаза даље води левом страном усека, са благим узбрдицама и низбрдицама уводећи вас даље у срце масива Дурмитора.

Бандијерна, Милошев ток и Сурдруп на Шљемену

Милошев ток и Бандијерну остављате десно, а пред вама се приказује Тројни превој (2245 мнв) и поред њега Зупци (2309 мнв), назубљена стена са великим бројем зубаца који изгледају као вилица неког диносауруса.

Зупци, Тројни превој, Бандијерна

Сада већ пролазите долином која се зове Сурутка. Као и све остале удолине на Дурмитору то је леднички цирк, настао деловањем глечера у давној прошлости. Она је цела испресецана пукотинама и вртачама. Овде се и снег задржава до дубоко у лето. У долини Сурутка се налази и једини извор на стази снабдевен водом из ледника који се лагано отапају. Вода је хладна и освежавајућа али је мека јер потиче од отопљеног леда. Добро је да имате мало лимуна или неки сок у праху да је мало зачините јер тако боље утажи жеђ.

Ако сте расположени, из ове долине се можете попети и на Тројни превој . Успон је кратак, а уложени труд ће се дебело исплатити. Стаза за успон није обележена али није тешко снаћи се. Добро је да овај успон оставите за у повратку, када се добро одморите на видиковцу.

Успон на Тројни превој поред Зубаца

Тројни превој је велика травната зараван између Зубаца, Бандијерне и Мининог богаза. Са њега се веома добро види друга страна планине, она којом пролазе искуснији планинари. Одлично се виде Боботов кук, Минин богаз, Прегореле плоче, Обла глава, Чворов богаз, Ражана глава, Ледени до, Локвице, Мали и велики Међед, Терзин богаз и све у даљину преко кањона Таре према Пљевљима.

Поглед са Тројног превоја ка Леденом долу, Локвицама и Међеду

Проласком кроз Сурутку избијамо на превој одакле се одваја поглед право на Боботов кук. Ово је поглед који оставља без речи. Испод видиковца је огромна провалија на чијем дну се налази Зелени вир а наспрамно се уздиже масивна плоча врха Дурмитора.

Дурмитор - панорамски поглед на Боботов кук и околне врхове

Боботов кук, Дурмитор

Интересантно, иако је да је већ први утисак да је планина грандиозно велика, и даље нећете имати представу о њеној стварној величини. Тек када уочите ситне тачкице на планини које се крећу (планинаре) схватићете о каквим димензијама се ради. Утиска ради, уочите на фотографији изнад, на Великој превији (2351 мнв), превоју десно од Боботовог кука, ситну фигуру планинара који је кренуо да сиђе стазом низ ону страну планине.

Стаза којим ви дођете на видиковац продужава низбрдо све до Зеленог вира. Зелени вир је окружен камењем, односно то се тако чини, а у ствари се ради о стенама високим и по неколико метара!

Лако ћете препознати шарене пасове на левој страни – стрму литицу испресецану косим затрављеним плочама коа се спушта ка Самару, још једном превоју. Ако будете пажљиви приметићете и на овом превоју планинаре који се крећу стазом од Зеленог вира ка Шкрчким језерима или назад. Ако будете имали среће, можда на том потезу приметите и дивокозе.

Од Зеленог вира стаза почиње да се пење цик-цак кроз зелену падину стиснуту између Ђевојке и Лучиног врха. Стаза излази на превој са десне стране Боботовог кука, а онда креће лево ка малом превоју на левој страни који спаја Боботов Кук и Ђевојку. То је Шкрчки поглед (2420 мнв), најбоље место одакле се виде Шкрчка језера и кањон реке Сушице. Стаза залази иза Боботовог кука и његовом десном страном избија на сам врх. Поглед са њега не можете да замислите, а ни ја не умем да га опишем. То мора да се види.

Немојте журити да се вратите. Искористите прилику, седите на оближњи камен и уживајте. Ако вас време послужи овде можете провести сате уживајући у призорима које Дурмитор нуди. Сигурно ћете видети и бројне планинаре који ће чак и проћи поред вас на путу ка врху или са њега, испратите њихов успон и планирајте да следећи пут кренете њиховим трагом.

Ако волите планине, онда бар једном треба да се попнете и на Боботов кук, а ова стаза коју сам вам показао је најлепши начин да то учините.

Мапа стазе

За оне који употребљавају ГПС навигацију ево у прилогу мапе. Она се састоји од два пута, један води од Жабљака до Седла а други од Седла до видиковца изнад Зеленог вира. Уписани су и сви интересантни топоними тако да се лако можете орјентисати. Повратак је истим путем као и одлазак до видиковца.

zabljak-sedlo-zeleni-vir.gpx


Поделите овај чланак са пријатељима


11 comments to Дурмитор за почетнике

  • karlo

    Stalno imate jako dobre slike 🙂

  • Nenad

    Poštovani,
    pre tri dana bili i prošli „Vašu“ stazu vođen treekom na telefonu NaviComputer program.

    sve je kako ste napisali osim što staza nije baš preterano laka kako se stekao utisak iz članka.nije teška ali na par mesta baš nije za 9-godišnje dete.
    Treba voditi računa da bez obzira što je to samo 3.2 km treba poprilično vremena te o tome voditi računa da mrak ne uhvati na planini.

    Napomena:Nacionalni park Durmitor naplaćuje ulaznice da bi se išlo tom stazom(mi nismo platili ali sam video da naplaćuju)
    naplaćuju i na Crnom Jezeru i na vidikovcu Ćurevac.

    Puno pozdrava iz Novog Sad

    • Dragan

      Poštovanje Nenade,
      čitajući vaš komentar, želeo sam da dodam svoj bez ikakve želje za nekom polemikom. Naime, ukoliko se vaš komentar odnosi na stazu Žabljak-Sedlo-Zeleni vir, moram vam reći da se ne slažem da je staza zahtevna i da u nekim delovima baš i nije za 9-godišnje dete. Tom stazom sam prolazio mnogo puta, a poslednja dva leta i sa porodicom. Ako sam prošao tuda sa dvoje dece(5-godišnja ćerkica i 7-godišnji sin), bez ikakvih prrobblema, verujem da ne bi bio prrobblem ni za starije dete. Nisam siguran koji deo tačno vam je bio težak, možda mislite na kuloar kojim se ispenjava iz pravca Sedla, ispod Uvite grede, prema Vjetrenim brdima ? Ako mislite na taj deo, kuloar se može zaobići sa leve strane ali mislim da to nije potrebno.

      Na kraju, u planinu se i ide izmedju ostalog radi malo napora i osećaja neizvesnosti.

  • Alisa

    Hvala najlepše na instrukcijama, po prvi put idem na Durmitor iduće nedelje i definitivno ću probati da svaladam ovu stazu:)

    Recite mi samo, ako se ne varam, kada gledam mapu do staze se može doći i pešice iz Žabljaka? Naravno ne glavnim putem već sporednim, linijom Razvršje – Motički gaj – Virak i onda se uskoro nakon toga staza spaja sa ovom vašom pešačkom stazom? Pitam zato što nam na raspolaganju neće biti auto a volimo da pešačimo. Jedino nisam sigurna da li će to onda biti previše naporno?

    • Мислим да је то предалеко и да би требало да планирате да кампујете успут.

      Из Жабљака на Боботов кук се традиционално иде преко Локвица и Валиовтиг дола и то је један од напорнијих подухвата. Мислим да планинари у доброј форми не рачунају да то траје краће од 12-13 сати (одлазак и повратак), а обично се развуче и на знатно више времена. Обично се креће рано ујутру, по мраку, и враћа такође по мраку и то у сред лета.

      Ако вам је до шетње, много је питомије и лакше да одете на другу страну, до Јаблан језера, па, ако сте расположени, можете да продужите и на Црвену греду и онда назад истим путем.

      Згодно вам може бити и да се попнете на Мали међед, или Савин кук.

  • Alisa

    Hvala Peđa, u tom slučaju ako budemo išli nekako ćemo se snaći za prevoz do prevoja Sedlo, taxijem ili da nas neko odbaci do tamo.

    Svakako ćemo uzeti jednu kartu sa mapama pešačkih i planinarskih staza, ali pošto vidim da ste odlična poznavalac Durmitora, možete li mi reći samo još da li se do Jablan jezera može stići peške od Zminjeg jezera (pa da tu turu planiramo za prvi dan) ili se ide nekim drugim putem?

  • Vladimir

    Postovanje,
    razmisljam da za nekih desetak dana odem na Bobotov kuk sa drugarima pa, me zanima kakve su vremenske prilike, je li vrh prekriven snegom? Vidim da ljudi uglavnom idu od jula i koliko sam shvatio najlepse je oko septembra, pa me zanima vas savet, da li da se upustamo u majsku avanturu?

  • Vladimir

    Hvala.

    Srdacan pozdrav!

  • Ognjen Marjanovic

    Upravo sam se vratio nazad u zemlju kise (Englesku) nakon 7 dana na Durmitoru gdje mi je bilo fenomenalno. Isao sam dvaput na Bobotov Kuk iz Zabljaka preko Lovica i trebalo mi je nekih 11 sati sve skupa sa solidnim zadrzavanjem i na vrhu (1 sat) i kod Vuka i Pere Kovacevica u Lokvicama (1 sat) na obaveznom Niksickom Pivu (napomena: ja imam kondicije za hodanje ali mi je brzina daleko ispod zavidne specijalno kada se ide uzbrdo). Problem sa tom ‘alternativnom’ stazom za mene je poprilicno nezgodan Valoviti Do i penjanje sa njega na Veliku Previju pa sam htio da istrazim neke alternative odlaska na Bobotov Kuk i/ili na ‘tu’ drugu zelenu stranu Durmitora sa polaskom iz Zabljaka a ne sa Prevoja ili Urdenog Dola.

    Pa vas zelim pitati:

    1. Koliko je teska (nemarkirana) staza izmedju Lokvica i Trojnog Prevoja?

    2. Da li ste ikada isli dijelom koji je izmedju Zubaca i Mininog Bogaza na relaciji izmedju Trojnog Prevoja i Zelenog Vira (sa Bobotovog Kuka mi se ucinilo da ima kao neka staza na siparu ispod Mininog Bogaza). Ovo bi znaci ispalo na drugoj strani Zubaca ali paralelno sa stazom kroz Surutku.

    Za kraj bih jos najtoplije preporucio svim planinarima setnju do Planinice iz Zabljaka sa koje se pruzaju fenomenalni pogledi na najpoznatije dijelove Durmitora (Prutas, Bobotov Kuk i Bezimeni Vrh, Skrcka Jezera, Sareni Pasovi).

    Pozdrav,
    Ognjen Marjanovic

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *