Političari, požurite na tviter!

Drugovi i gospodo, drugarice i političarke! Poslednji je čas da se uključite na tviter. Kreće poslednji voz!

Ugledajte se pre svega a svog kolegu ministra Olivera Dulića. On je pokazao svetu da i najcrnji polotičar može da ispadne cvećka samo ako ume da obrlati nekoliko lakomih na pare, ugled i uticaj ili prosto one koji svrše samo ako su u prisustvu neke poznate ličnosti, a kamoli ministra.

Kako keca iz rukava, uvek korsitite svoj položaj da ponekim pogodnim tviterašiam rešite neki problem iz svog domena. Da, baš neki problem koji bi u stvari trebalo da reši neko po službenoj dužnosti, u stvari možda baš vi, ali pošto je sistem takav kakav je, to ne može. E onda vi stupite na scenu, založite se svojim ličnim autoritetom da se tviterašu problem reši. To garant kupuje poene!

Sve će vam biti zaboravljeno, samo dođite na tviter, i tviteraška druženja, budite kul, delite slatkiše, slaniše i druge grickalice, poneko obećanje i uvek se trudite da ostavite utisak da se preko vas može nešto postići.

To vam je pravi recept kako da popravite svoj imidž i da vam se zaborave sve mutne radnje iz pretviteraškog života.

Verujte to pali. Biće čak i onih koji će da vas brane tvrdeći da ne brane vas nego zdrav razum. Jeste vi tu nešto muljali i trošili pare na gluposti, ali ko radi taj i greši zar ne? Braniće vas kako nisu u pravu ti koji vas napadaju što trošite pare, jer vi zaista jeste potrošili pare, jeste da je to na šta ste ih potrošili bilo promašaj, ali niste vi krivi što niste znali da je promašaj. Kriv je neko drugi. Kriv je sistem. Kriv je narod što vam ne valja.

A ako se desi neko da vas s vremena na vreme podseti kakvi ste se sve radnjama bavili možete odlučiti da takve prosto ignorišete i nadate se da drugi neće primetiti, a uspešni su i recepti koleginice Gordane Ćomić: Najpre probajte da u diskusiji dezavuišete nepoželjnog kritičara, ovabezno se pozovite na to da je on neupućen, priglup i neznalica, ili tako nešto, možete i da iznmislite neku reč kao što je na primer „pojmaroš“ (onaj koji nema pojma o čem priča), a ako baš ne popušta onda izjavite kako ne možete da vodite dijalog sa takvima i prekinite diskusiju.

Kada vas prozivaju kako ne odgovarate na razna škakljiva pitanja i prozivke običnog sveta, vi odbrusite kako ste vi zauzeti jer je vođenje države mnogo ozbiljna stvar, kako ste na tviteru dobrovoljno i onoliko koliko stignete, pa da ne možete da ba svakome odgovorite. Ako baš i odgovorite, onda opdbriste tom prozivaču da mu treba profesionalna pomoć, jer, zaboga, kako ne odustaje da vas proziva za vaša nedela, kao da vi ne znate šta se radili i kao da ne želite da se o njima više ne priča.

Na podbadanja kako nikako ne stižete da odgovorite na nezgodna pitanja ali uvek stižete da tvitujete oneko neobavezno – ne odgovarajte, jer, kao što već rekoste – nemate vremena.

Ali požurite, još malo vremena ima. Ako vas preteknu drugi političari, postaće sasvim uobičajeno da su političari na tviteru i tada vas niko više neće zarezivati. Sad je pravo vreme, još se stvar kuva, mnoge vaše kolege su prilično nepismene za Internet i ne mogu sada da se uključe. Zato vi hvatajte zamah i koristite priliku!