Slučaj Elle Darby iliti: Može li se prodati uticaj?

Ovih dana jedna od glavnih tema među internet marketarima je slučaj Ele Darbi (Elle Darby). Ona je pripadnik nove generacije kja nastoji da Internet iskoristi za zaradu. Njena specijalnost su Jutjub (YouTube) i Instagram (Instagram). Sa preko 87 hiljada pratilaca na Jutjubu i oko 76 hiljada na Instagramu, Ela se smatra osobom koja ima značajan uticaj i nastoji da to unovči.

Nemam ništa protiv da neko ko ima tako veliku publiku nastoji da na tome zaradi. To je sasvim prihvatljivo sve dok su i metode koje koristi da to postigne prihvatljive. Ni sam ne bežim od prilika da nešto zaradim ali smatram da prodaja uticaja ne bi trebalo da bude isključivi razlog stvaranja uticaja.

Mislim da uticaj prvenstveno treba iskoristiti za stvaranje sopstvenog autoriteta i ugleda i, kao takav, treba da bude upotrebljen za neko opšte dobro: da se prenesu lična gledišta, pomogne pa i podeli znanje. Nije loše ako se u tom procesu nešto i zaradi, ali sve dok ta zarada nije najvažnija.

Kakva je priča sa Elom Darbi: ona se dosetila da jednom hotelu ponudi saradnju koja bi se sastojala u tome da hotel njoj obezbedi besplatan vikend smeštaj, a da ona zauzvrat iskoristi svoj uticaj i promoviše hotel. Vlasniku hotela se ta ponuda nije svidela, štaviše, razbesnela ga je, pa je on objavio njeno pismo uz svoj komentar kojim je izrazio jako neslaganje sa takvom ponudom a njegova priča se svodi na to da ne može Ela da očekuje da sve dobije besplatno jer hotel ima razne troškove i angažuje dosta ljudi oko svakog svog gosta. Ocenio je njenu ponudu kao bezobraznu a to je generalizovao i uopšte na sve blogere, jutjubere, instagramere i ostale prodavce uticaja. Ipak, bio je korektan i nije naveo Elino ime niti otkrio od koga je dobio ponudu.

Ela se sama predstavila kada je reagovala na njegov komentar. Javnost je planula. Ela Darbi je okačena na strub srama zbog svog postupka.

Ali, meni se čini da nešto tu nije u redu. Imam utisak da se najviše se kamenjem na Elu Darbi bacaju marketari i influenceri, što je meni od početka neobično, zato što ovo što je Ela uradila nije ništa neobično niti nenormalno za marketare i influncere. Mogli bi se reći da je to njihov standardan način rada.

Zašto je odjednom postupak Ele Darbi problem?

Možda zato što je u poslednjih nekoliko meseci zaista naišao jedan novi talas osuđivanja marektinških metoda, neki ih zovu trikovima a oni ih zovu forama, a sve u cilju da se što više ljudi navuče da nešto kupe. A zaista je marketing danas otišao toliko nisko da se može poistovetiti sa bezobrazlukom, nemoralom pa i mentalnim nasiljem. Možda ovi bacači kamenja na Elu Darbi u stvari hvataju priključak i peru se od onoga čemu pripadaju i što i sami rade? Ne znam, samo pretpostavljam.

A o čemu se u stvari radi? Pa ako se malo izmaknemo i proučimo situaciju objektivnije, Ela Darbi ima proizvod, taj proizvod nešto vredi, i ona ga je ponudila potencijalnom kupcu, tražeći zauzvrat neku cenu. Nije tražila novac nego protivuslugu. Kod nas u narodu se to zove kompenzacija. Svaki trgovac a i marketar će vam reći da se u biznisu upravo o tome radi: da prodaš svoj proizvod, pa makar i u kompenzaciji.

Liberalni kapitalisti, koji su takođe među bacačima kamenja na Elu Darbi se zalažu za isto: svaka roba ima svoju vrednost, a iznos određuje to koliko je kupac spreman da plati i opet, krajnji cilj je zaraditi novac.

I u čemu je to onda Ela Darbi pogrešila? U čemu je to njena ponuda bezobrazna? Ja bih razumeo da Pol Stenson (Paul Stenson), vlasnik hotela odgovori ocenom da njena ponuda ne vredi toliko koliko je ona procenila, da joj zahvali i ne prihvati saradnju, ili, da joj ponudi umanjenje jednog dela troškova smeštaja u hotelu za iznos vrednosti njene ponude.

Sam Pol Stenson je u svom odgovoru Eli Darbi naveo da se on isto bavi promocijom preko Interneta i naveo neke još impozantije brojeve pratilaca, što samo znači da se u to razume i da može da proceni vrednost njene ponude. U stvari, marketari se kunu da mogu da unapred procene efekte svojih promotivnih kampanja i na tome i zasnivaju (prilično visoke) cene svojih usluga.

Ne, Pol Stenson je odlučio da je napadne. On smatra da ako ima 186 hiljada pratilaca na dve Fesjbuk strane, oko 80 hiljada na Snečetu (Snapchat), oko  32 hiljada na Instagramu i oko 12 hiljada na Tviteru, bezobrazno je ponuditi mu promociju kod još 163 hiljade ljudi, vrlo verovatno sasvim različitih od njegovih, a koji, po svemu sudeći, zaista mogu biti potencijalni gosti.

Stvarno ne znam koliko košta vikend u njegovom hotelu, a na kraju krajeva to nije ni bitno iako je sasvim sigurno da su usluge tog hotela precenjene. Takođe sam siguran da je on bar jednom obezbedio besplatan smeštaj nekome očekujući da mu se to vrati, možda ne baš direktnom protivuslugom već na neki drugi način.

O ponudi Ele Darbi se može razgovarati kolika je njena stvarna vrednost ali nije baš da je za bacanje, pogotovo što može da se napravi dogovor da se realni efekti izmere i da se tako proceni stvarni efekat i stvarna vrednost.

Inače, Pol Stenson je, nakadno, Eli Darbi poslao račun za izvršene (iako nenaručene) usluge promocije posredstvom svog uticaja, što će reći da on smatra da uticaj ima vrednost i da ume da proceni koliko uticaj vredi, a i da, kao većina marketara, ne preza od nemoralnih postupaka, pa makar i simbolike radi.

Koliko svi dobijamo raznih poslovnih ponuda i predloga? Da li treba tako da reagujemo na svaku, s obzirom da verovatno za svaku možemo da procenimo da je precenjena? Da li treba da se stručavamo da nekome ponudimo svoj proizvod ili uslugu da ne bi prošli isto kao i Ela Darbi?

Ne, ne pričam o reklamama kojima smo zatrpani. Pričam o tome da vam neko lično uputi neku konkretnu poslovnu ponudu koja je specifična i odnosi se samo na vas.

Ja sam poznat da ne mirišem ni marektare ni reklame, pogotovo ne spam, ali nikad sebi nisam dozvolio da neku konkretnu poslovnu ponudu koja očigledno nije reklama ili spam, pogledam i uljudno odbijem ako mi ne odgovara ili možda ponudim drugačiji vid saradnje.

I zašto je onda Ele Darbi prošla ovako kako je prošla? Pre bih rekao jer se radi o urušavanju društvenih normi. Radi se o tome da će se uvek naći mnogo više onih koji su odmah za linč i ne gledajući o čemu se radi, nego onih koji će bar da malo promisle ako ih takva tema uopšte i zanima. Spremnost da se učestvuje u javnom sramoćenju je neverovatno visoka.

Internet je nažalost pored svih dobrih stvari izgleda na svetlo dana iznjedrio sve ono loše među ljudima, ono što ranije nije bilo vidljivo. Internet je omogućio ne samo da se to vidi, nego i da postane obrazac ponašanja.

Slučaj Ele Darbi zapravo više govori o onima koji je napadaju nego o njoj samoj.