Теме: Природњачење | Фотографија

Стопића пећина

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/1865

Једна од већих атракција у ужичком крају је свакако Стопића пећина, једна од највећих истражених пећина у Србији. Налази се на левој обали реке Приштавице, на надморској висини од 711 метара, недалеко од села Стопићи, између села Рожанство, Трнава и Сирогојно, на источним обронцима Златибора, удаљена око 30 километара од Ужица и 19 километара од туристичког центра Златибора, на путу за Сирогојно. Пећина је врло близу пута (пут у ствари пролази изнад пећине), тако да је приступачна за посетиоце.

stopica-pecina-karta

Географска позиција: 43.702296, 19.855215 (WGS84)

Овог пролећа завршен је први део радова на опремању пећине и њено потпуније укључивање у туристичку понуду ужичког краја. До сада су посетиоци морали да до пећине долазе стрмим шумским стазама, а сада је изграђен пут који долази у близину пећине, велики паркинг простор и каменом озидана приступна стаза која води право у улаз пећине, а затим кроз пећину и преко мостића у њену унутрашњост. Пећина је осветљена.

stopica-pecina-plan

План Стопића пећине

Истражени део пећине је дуг око 1600 метара, који је једним делом подводни систем канала. За посетиоце је уређен улазни део дужине неколико стотина метара који обухвата Светлу дворану, Тамну дворану и Дворану са кадама. Клима у пећини зависи од спољашње климе.

Раније се у долини села Трнава налазило природно језеро, које је истицало површинским током у реку Приштавицу. Већ у то време је поток делом отицао кроз кроз понор на надморској висини 810 метара испод брда Велики крш. Овај понор је сада сув, зове се Пећиница и дуг је 25 метара одакле даље објекат није проходан, јер је преграђен пећинским украсима.

Услед тектонских поремећаја стваране су нове ниже пукотине, на местима на којима се кречњачки слој додиривао са тврђим стенама. Најновији понор се налази на надморској висини од 780 метара, кроз који је језеро истекло остављајући Трнавски поток. Повремено се дешава да се нагомилавањем материјала и овај отвор затвори тако да се језеро у долини Трнавског потока накратко поново формира. У околини овог понора налази се неколико великих вртача које сада имају заравњено дно као остаци некадашњих понора.

Вода је временом стварала подземне објекте Стопића пећине. У Понору, Трнавски поток ствара вир кроз који пропада у подземни сифон, и протиче подзеним каналима све док поново не изађе на светло дана на излазу из Потпећке пећине.

Тектонским поремећајима, подземни ток потока се мењао и тако је створен сложен систем подземних канала.

Канал са кадама је старији и има мање воде. То је стари ток потока који је у неком тренутку остао безводан када је поток истекао нижим путем створеним померањем тла. Ипак у њему има воде тако да се претпоставља да је и даље на неки начин повезан и са активном подземним водотоком у Речном каналу. Овај ток се зове Канал са кадама јер су за њега карактеристичне огромне травертне каде, од којих неке имају дубину и до пет метара. У периодима великог водостаја и кроз овај канал тече вода пунећи бигрене каде и преливајући се преко њихових камених ивица. Канал са кадама је канал је у врху спојен са Пећиницом и проходан је у дужини око 500 метара, скоро до саме Пећинице (укупна дужина канала је око 600 метара). Само један кратак део канала није проходан. Канал се завршава изнад бигрених када у Дворани са бигреним кадама.

stopica-pecina-ulaz

Улаз у Стопића пећину

Речни канал је активан. Кроз њега тече Трнавски поток. Овај канал је дуг око 800 метара и завршава се бигреним тобоганом и каскадама преко којих се стварају слапови.Када је већи водостај, сви слапови се стапају у један водопад висине око 10 метара стварајући заглушујућу буку. Овај водопад је назван Извор живота.

Канал понора Трнавског потока и речни канал Стопића пећине су одвојени сифоном који је потопљен. Целом дужином канала од Понора до излаза из пећине објекат је проходан, а једини су га прошли чешки спелеолози (1984. године), користећи спелеолошку ронилачку опрему. Тај подвиг нико није поновио због веома компликованог проласка кроз подводне сифоне и потопљене делове канала.

Мерењем протока воде утврђено је да кроз Стопића пећину истиче око три пута мање воде него што се улива у Понор тако да је извесно да постоји још канала који су нижи од нивоа речног канала и да њима вода истиче у Приштавицу на нижој висини.

stopica-pecina-enterijer-2

Поглед из Тамне дворане у Дворану са кадама

Светла дворана је уједно и улаз у пећину. Она је висока 18, широка 40 метара а главни пролаз је дуг око 75 метара. Оставља јак утисак на посетиоце пре свега пространошћу и висином, али и израженим крашким облицима.

Из сале се на своду могу видети и отвори на таваници (вигледи) који се налазе у шуми изнад саме пећине. Мештани ове отворе зову дугуре. Испод највећег отвора формирана је велика купа од материјала који је кроз отвор у дугом временском периоду упадао у пећину. Из пећине се види један велики отвор, али на површини их постоји неколико, који су међусобно спојени косим каналом, који се спаја са каналом највећег вертикалног отвора. Висина вертикалног канала је око 60 метара.

Дугуре су опасне, јер се налазе на површини, врло близу шумске стазе али су често затрпане лишћем те их је тешко приметити. Отвори су довољно велики да у њих може да упадне одрастао човек па је било неколико несрећних случајева.

Кроз Светлу салу Трнавски поток протиче крозплитко шљунчано корито, плавећи под зависно од висине водостаја. Поток из пећине извире низ кратку низбрдицу и, форирајући мање и веће слапове преко камења, улива се у реку Приштавицу. Приликом високог водостаја преко ове стрмине се формира водопад.

Из Светле дворане улази се, преко дрвеног моста, у Тамну дворану, која посетиоцима дочарава пећину какву је углавном виде спелеолози, намерно слабије осветљену, у сенкама које стварају стеновити облици и слабим одсјајем у подземној реци. Дворана је дуга око 100 метара а и највиши је подземни објекат у пећини. На највишој тачки има око 25 метара. Под је често целом ширином поплављен. На крају Тамне дворане се наилази на нови мост и улази у Дворану са бигреним кадама.

stopica-pecina-bigrene-kade

Бигрене каде

Бигрене каде, створене наслагама раствореног кречњака су изузетно атрактивне. Велики број када разних величина формирају коси зид преко кога се стално прелива. Величине када достижу и 12 метара дужине (попречно на правац пећине), 4 до 5 метара дужине и до 7 метара дубине.

Десно од бигрених када, стаза води до подземног водопада, Извора живота, високог око 10 метара. Ова дворана је место где сваки посетилац застане, посматра и увери се у стваралачку моћ природе.

Пећина се из Дворане са бигреним кадама рачва. Изнад бигрених када се налази Канал са кадама, а изнад водопада је Речни канал, али ти делови пећине за сада нису приступачни за посетиоце јер је за приступ неопходна спелеолошка опрема.

Планирано је да се у току лета изграде додатне платформе, како ви се омогућио туристички приступ и тим просторијама, а да се избегне оштећивање бигрених када и водопада и коришћење спелеолошке опреме.

Када улазите у пећину треба да се држите неких правила. Крећите се само уређеном стазом. Силаском са ње можете оштетити пећински накит а уме и да буде опасно. Немојте откидати пећинске украсе да бисте их понели као сувенир. Пећински украси губе магичан изглед када их изнесете. Колико унутра, под оскудним светлом изгледају лепо и светлуцаво, када су на дневном светлу, потпуно су неугледни и неинтересантни. Немојте се пењати на зидове пећине а нарочито не на бигрене каде. Пећински украси су врло крхки и лако се ломе, а било су потребно много времена да их природа начини. Све што оштетите неповратно је оштећено.

Први писани извор везан за Стопића пећину оставио је Радосав Васовић 1901 горине у Записнику Српског геолошког друштва. Прва спелеолошка истраживања урадио је Јован Цвијић (1909. и 1913.). Прва детаљна спелеолошка истраживања извео је Радован Ршумовић 1957. године. Спелеолози чешког спелеолошког друштва из Совинеца су 1983. и 1984. године извршпили опсежна истраживања оба канала и прошли целим током Речног канала од Понора до Стопића пећина, а Канал са кадама прошли целим проходним телом.

Даља истраживања спроводи др Раденко Лазаревић у више наврата 1984, 1985. и 1986. године, који је оставио најобухватније податке о Пећини укључујући и монографију објављену 1994. године.

stopica-pecina-enterijer-1

Детаљ из Сале са кадама

stopica-pecina-vodopad

Водопад „Извор живота“

1989. године је просечена приступна стаза од асфалтног пута до пећине. 2009. године је изграђен приступни пут и паркинг, као и нова приступна стаза и степениште за прилаз самој пећини, мост испред пећине и два моста унутар ње, као и приступна стаза кроз саму пећину до бигрених када и водопада, а уграђено је и осветљење. Шири простор Стопића пећине је проглашен заштићеним природним добром тако да је забрањено ложење ватре као и било која друга активност која може да штети природи.

Уколико пролазите овим подручјем, обавезно свратите да видите Стопића пећину. Радно време је од 10 до 18 часова, улаз кошта 150 динара за одрасле и 100 динара за децу.

У близини пећине се налази и Тошина бања (позната и као Бања Вапа). Ово је место где се налази минерални извор за који кажу да је лековит за очи. На том месту је започета изградња туристичко-бањског објекта али је градња смрћу власника обустављена тако да је објекат запуштен. Ипак и такав привлачи пажњу необичним изгледом.


Поделите овај чланак са пријатељима


14 comments to Стопића пећина

  • Fric

    Ispravka: tačna dužina istraženog dela je 1594 m (izvor: Speleološki atlas Srbije). Pozdrav!

  • Различити извори показују различите мере за Стопића пећину. Др Раденко Лазаревић, који је пећину истражио и о њој објавио књигу, наводи да је дужина 1691.5 метара.

    Узео сам као тачну дужину ону која се најчешће појављује, мада мислим да тачност није нарочито битна, посетиоцима не значи који метар мање или више, а са друге стране, методологија мерења је таква да је све то мање-више непрецизно.

  • У међувремену сам прикупио још података о Стопића пећини, а обишао сам и Понор, тако да сам ажурирао текст и доцртао на мапу пут којим се долази до Понора. Препоручујем да обавезно свратите и до овог места. Лако се дође аутомобилом, а место је изузетно лепо.

  • Solen

    Kada je pećina otvorena? U kom intervalu u toku dana? Vikendom?

    • Пише у чланку: пећина је отворена од 10 до 18 часова. Требало би да је отворена сваким даном.

  • GhostTalker

    Iz pravca Cacka kad se ide ka Uzicu,kako se stize do pecine?Mozete malo detaljnije da mi objasnite?Da li se ide u pravcu Zlatibora ili gde se vec skrece?hvala

  • GhostTalker

    i da,da li moze da se udje i nedeljom?

  • Прођеш Ужице и кренеш према златибору. НМегде на 7 км од Ужица се одваја пут за Сирогојно. Идеш њиме. Кад прођењш Рожанство пут се нагло спушта. НА дну низбрдице са леве стране има чесма у облику вееелике флаше. Одатле креће поново успон и ускоро ћеш наичи на одвајање пута за пећину. Не знам како је радно време сада.

  • GhostTalker

    Hvala puno na korisnim informacijama.

  • Stopic Srecko

    Dragi Pedja, hvala na prelepom tekstu. Za one koji nisu tamo bili, obecavam da ce im boravak u Stopica pecini doneti mir, neku dusevnu ravnotezu, zaboravice probleme, sa kojima su dosli i osecace se nekako lakse, kad vide unutrasnjost pecine. U mojoj knjizi „Ugledajte se na njih-neobicne price o uspesnim ljudima, o kojima se malo zna i retko pise“, je opisano kako su se osecali Nemci i Grci prilikom posete Stopica pecini.Mislim da je i nedeljom Stopica pecina otvorena za turiste, i da uvek nekog tamo ima da vam ponudi ljutu trakiju na ulazu. Svratite i u selo Rozanstvo, i uzmite malo vedrine i dobrog rapolozenja od mojih Rozanjaca.Srecan put!

  • dj

    Odlicna pecina steta sto vise nije posecena i reklamirana. Mislim da zasluzuje vise posetilaca, sto stranih to i domacih.

  • wurm

    Da li mogu da dobijem koordinate za ovu pecinu? Hvala

  • Sasa

    Ove godine sam napokon uspeo da odem par dana na Zlatibor i posetio ovu pecinu, nazalost kao deo izletnicke ture Sirogojno (obuhvata razgledanje ove pecine, poseta Starom selu i vodopada u Gostilju), sto je ostavilo veoma gorak utisak i premalo vremena za ozbiljnije fotografisanje. Od 5 sati koliko je obilazak trajao, veci deo je utrosen u putu, pesacenju, kupovini karata i cekanju da se cela grupa okupi, od cega je sat ipo provedena u obliznjem restoranu. Po mojoj slobodnoj proceni, u pecini je provedeno svega nekih 15-tak minuta.

    Kao dodatak tekstu, a po navodima vodica, interesantno je da je visina od svoda (tavanice) na ulazu u pecinu pa do povrsine (puta iznad pecine) nekih 100m. Za 1 cm naslage krecnjaka unutar pecine potrebno je nekih 100 godina, a zbog prisustva vode u vidu potoka, u pecini ne postoje stalagmiti, vec samo stalaktiti, cija „lepota“ se ne moze uprediti sa lepotom stalaktita i stalagmita u Resavskoj pecini. U pecini je do uredjenja za turiste bila kolonija slepih miseva, koji su tada migrirali u neku od susednih, neistrazenih pecina.

    Atrakcija ove pecine su svakako bigrene kade i mali vodopad. Voda u kadama se ne preliva uvek, vec samo kada je dovoljan priliv (posle vecih padavina, sto nije bio slucaj prilikom posete), ali sama velicina i kaskadni oblik ostavlja upecatljiv utisak. Buka vodopada nije bila tolika da se nije mogao cuti sagovornik, posto je vreme bilo izuzetno sparno i time sam priliv vode relativno mali, ali je navedeno da se tokom kisnih dana voda preliva cak i preko zastitne ograde i platoa. Tokom prilicno hladnih zimskih dana, vodopad unutar pecine se nikada ne ledi (sto nije slucaj sa vodopadom u Gostilju, koji moze u potpunosti da se zaledi).

    Prilaz pecini jeste uredjen. Postoji zastitna ograda i poplocan je kamenim blokovima u duzini od nekih 300 m. Medjutim, nije bas prijatno tuda ici, posto se u nepodesnoj obuci moze lako okliznuti o glatke kamene blokove, cak i leti. Potrebno je takodje voditi racuna da je vracanje (uspon) prilico naporan za osobe bez kondicije ili sa nekim zdravstvenim problemom. Vodic navodi da se zimi staza takodje detaljno odrzava i da je skoro potpuno isto kao i leti (verovatno je malo preterano). U pecini je prilicna vlaga i kapljice ne samo da padaju na glavu, vec se voda u krupnim kaplicama nalazi i na rukohvatu ograde, pa je potrebno i tu voditi racuna.

    Sto se snimanja u pecini tice, prilicno je problematicno. Grupa je bila prilicno velika, sa nekih 40-tak ljudi i male dece, tako da je sve islo prilicno brzo, slicno kao na nekoj pokretnoj traci i slikanje samo „iz ruke“ i „auto moda“ sa blicem (t.j. „idiot“ mod), tako da je vecina slika ispala prilicno losa.

    Sve u svemu, grupna poseta je mozda dobra samo da se stekne prvi utisak, ali za ozbiljnije fotografisanje je ipak potrebno dakeko vise vremena i detaljnije podesavanje opcija.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *