|
|||||
|
Теме: За то сте гласали
Стварни изборни резултати у Србији 2016Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/8390
Мало сам прерачунао изборне резултате са Парламентарних избора у Србији 21016. године и добио нешто другачије проценте него што је то званично.
Није тешко закључити да би све било другачије када би се изборни резултат рачунао у односу на број грађана са правом гласа. То би мени била мотивациај да изађем на изборе. Чак не би ни морали да уводе да гласање буде обавеза, мада не бих имао ништа против. 5 comments to Стварни изборни резултати у Србији 2016Leave a Reply |
|
||||
|
Место порекла овог блога је Ужице, Србија (Užice, Serbia) 
грађанима Европске Уније није дозвољено да на овом сајту остављају своје личне податке. Уколико то учине, чине на сопствену одговорност . Власник сајта не прикупља личне податке и нема никакву обавезу да води рачуна о подацима остављеним против његове воље нити o заштити приватности лица која су податке оставила. |
|||||
Izbori su za parlament. Sve jedno kako se računaju procenti, raspored mandata u parlamentu je isti.
Није баш свеједно да ли неко има 48% или 27%.
Zapravo jeste. Da su se rezultati izbora računali kao što ti predlažeš i da je izlaznost bila kakva je bila i ljudi glasali kao što su glasali stanje u parlamentu bi bilo isto kao što je sad. Na primer, SNS je imao oko 5 puta više „priznatih“ glasova od SPS-a ali isto tako bi imao oko 5 puta više „stvarnih“ glasova što bi im donelo oko 5 puta više mesta u parlamentu kao što je i sada slučaj. Pošto ne može pola parlamenta da ostane prazno, mesta bi se preraspodelila baš ovako kako su sad. Ne vidim kako bi to motivisalo više ljudi da izadje na izbore kada se sve svede na isto.
Sistem izbora kakav je kod nas je dokazano loš i ne oslikava volju građana. Postoje dosta bolji sistemi glasanja kao što je na primer u Australiji gde ne samo da je glasanje obavezno, nego svaki glasač mora da rangira liste tako da ako lista koja mu je prvi izbor ne pređe cenzus njegov glas ide listi koja mu je drugi izbor, i tako redom. Glasači ne moraju da kalkulišu kome će otići njihov glas već tačno znaju. Kod izbora za predsednika glasa se samo jedan krug a glasovi se preraspoređuju sve dok jedan kandidat nema preko 50%
P.S. greškom sam stavio novi komentar a ne replay tako da možeš da izbrišeš onaj prvi
Ипак би требало много више труда да се достигне 51%.
Zdravo Pedja ,
slucajno naletih na tvoj sajt i procitah ovu tvoju matematiku. Iskreno, meni se svidjaju ovi podaci koji plasticno pokazuje koliko ljudi odlucuje o sudbini jedne zemlje.
Filip u komentaru objasnjava sistem koji je na snazi u Srbiji i opisuje sistem u Australiji koji je po meni jako interesantan.
Ono zbog cega pisem je upravo to da se trebaju ovakve matematike objavljivati da bi obican covjek shvatio da se izlaskom na izbore MOZE promijeniti odnos snaga iako vladajuce stranke paze da je na snazi upravo takav zakon koji bi sprijecio tako nesto.
Medjutim , ako se budu drustva blizila 100% izlaznosti (kao sad u Holandiji preko 80%) stvari se ipak mogu promijeniti, ako nista izazvace strah vladajucih da bi u nekim sljedecim izborima prica mogla da se lako okrene i da nece biti dovoljno da 25% (a cesto i mnogo , mnogo manje u nekim zemljama)ljudi odredjuje zivot svih ostalih (nesvjesnoh) ljudi.
Pozdrav