Samuraj je postao prilično nestašan. Svako malo se zavlači po šumi, kamenjarima a bogme ume da se zablati. Sasvim je izlizao one stare cipele što je imao tako da je sad dobio nove čizme.
To mu je što mu je. Sad će morati svugde u čizmama jer se za dva para nema, i moraće da ih čuva jer ko zna kad će opet dobiti nove.
[…]Već odavno znam za Likos, koji prodaje raznu opremu za terenska (4×4) vozila, ali nikad nisam saznao šta tačno imaju u ponudi jer im je sajt (www.likos.net) već par godina potpuno van funkcije: imaju samo naslovnu stranu koja osim broja telefona i adrese nema nikakav koristan sadržaj. Naslovna strana izgleda kao sasvim pristojna strana, ali je to u stvari samo jedna velika slika na kojoj nijedan prikazani link ne radi.
Ni imejl koji stoji na sajtu nije u funkciji. Nekoliko puta sam slao poruke i nikada nisam dobio nikakav odgovor.
S obzirom da nisam iz Beograda, nisam u prilici da odem tamo, a ne vidim svrhu da se raspitujem telefonom, pogotovo kada me interesuje ceo asortiman, a ne nešto konkretno. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Najzad, posle mnogo planiranja i priželjkivanja, terenac je dobio kapu i kaputić: tvrdi krov umesto platnenog.
Krov je domaće proizvodnje a izrađen je od poliestera. Boja je po narudžbini napravljena narandžasto-žuta. Boja nije naneta prskanjem na izrađeni komad, već je sama poliesterska smesa od koje je komad napravljen obojena. Tako je obezbeđena postojanost boje i otpornost na grebanje, što je na terencima uobičajena pojava.
Krov se sastoji od tri elementa: prednjeg poklopca, zadnje kabine i zadnjih vrata. Prozori na kabini su od kaljenog stakla i ne mogu se otvarati. Cela površina zadnjih vrata je prozor od pleksiglasa, dok su samo nosači prozora od poliestera. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Jednom prilikom, dok smo Sale i ja obilazili Taru snimajući GPS-ovima neke šumske puteve, zašli smo i u kanjon Belog Rzava. Gornji deo kanjona smo ranije prolazili peške, pošto drugačije ne može a ovaj donji smo uspeli da prođemo autom, sve do samog ulaska u tesnac.
Vožnja je bila vrlo atraktivna jer se šumski put često ukršta sa rečnim tokom, a jednim delom put ide rekom, jer drugačije i ne može.
Snimio sam nekoliko kadrova i evo ih sada izmontiranih i na Jutjubu.
[…]
Kako priroda ume da oduševi svojom nepredvidljivošću. Danas smo se malo provozali Samurajem više da ubijemo vreme nego sa nekom stvarnom namerom da se zavlačimo u kakvu nevolju. Sa mnom su krenuli moja Jelena i brat Nenad.
Odlučimo da odemo do kanjona reke Đetinje, ali pošto samo ili kod mojih matorih na Beloj Zemlji (za one koji ne znaju, naselje nekih sedam kilometar od Užica na putu ka Zlatiboru), odlučimo da krenemo prečicom kroz selo Kačer i Ristanovića polje, da izbijemo na branu na Vrutcima, a odatle se spustimo kroz kanjon do Užica. Taman kratka tura da ispunimo tmurno i prohladno popodne do ručka. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
