Кад ухватим слободно време, уцртавам податке на OpenStreetMap. Преглед свих уноса можете погледати на http://www.openstreetmap.org/user/Pedja а овде је кратак извод најновијих измена.
[…]
OpenStreetMap због проблема са правима над подацима је променио лиценцу тако да су сада подаци још лакше и слободније доступни.
Аутори свох досадашњих уноса у мапу треба да се определе да ли прихватају нову лиценцу или не. Ако је не прихвате, подаци које су унели или мењали биће обрисани са мапе.
За Србију, 13751 тачака, 345 путева, 36 стаза и 22 руте су још увек неразрешеног статуса и ако то не буде урађено, биће обриссно.
Највећи број објеката нерешеног статуса унели су корсиници који одавно нису активни на OpenStreetMap:
http://www.openstreetmap.org/user/perbojica
http://www.openstreetmap.org/user/kkyborg
http://www.openstreetmap.org/user/dakics (нађен)
OpenStreetMap не може да их контактира, претпостављам због застарелих имејл адреса (има људи је на ОСМ са .yu […]
[ ... види цео чланак ... ]
Од данас је на снази нови режим коришћења гугл мапа. Више нема бесплатно осим само за најминималнију употребу.
Гугл је увео ограничење бесплатне употребе мапа на 25000 приказа месечно. То значи да сајт који има више од 800 приказа дневно неће више моћи да користи мапе бесплатно већ ће морати да их плаћа. Ово је заиста озбиљно ограничење, чак и за сајтове у Србији који не спадају у посећеније.
Сајт који премаши ограничење ће морати да плаћа 4 до 8 долара на хиљаду приказа, уколико не пређе на Premier licence, која кошта 10.000 долара годишње.
Ако вас интересује више пробајте да копате по гугловој опскурној документацији почевши од http://googlegeodevelopers.blogspot.com/2011/10/introduction-of-usage-limits-to-maps.html […]
[ ... види цео чланак ... ]
Када вам је потребно да користите наше топографске карте на рачунару за помоћ приликом навигације уз коришћење ГПС уређаја, тешко да можете заобићи програм OziExplorer. Он је веома популаран, поготово код нас, јер је у њега релaтивно лако учитати и калибрисати наше топографске карте.
Калибрација је поступак којим се географска карта у растерском облику (добијена најчешће скенирањем) у одговарајућем програму географски орјентише. Када је карта географски орјентисана, то омогућава да се и географске координате преносе са карте и на карту у дигиталном облику.
Да би се наше топографске карте могле користити у програму OziExplorer, потребно је да програм буде подешен да користи датум Hermannskogel Serbia. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Већ неко време јавноси је доступан Google map maker, сервис за цртање карата. Он се ослања на основни Google map сервис. Посетиоцима је омогућено да и сами доцртавају све елементе гугл карте.
Ово је вероватно последица повећане тражње корисника Google map сервиса из целог света да имају мапе какве је Google направио за своје кориснике у земљама које су њему интересантне. Да би одговорио на захтеве, Google је отворио едитор мапа тако да корисници могу сами да цртају.
Тек од недавно, цртач мапа је отворен и за Србију, а ако користите Google map вероватно сте већ приметили да су се појавили нови путеви па чак и планови већег броја места. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Једна од великих предности гармин карата је у томе што постоји тесан контакт између корисника и произвођача мапе, тако да се грешке брзо отклањају (Инфотим објављује допуњене верзије мапе Србије и Црне Горе сваких пар месеци).
Поред тога, формат гарминамапа је познат тако да је корисницима могуће да и сами нацртају своје мапе.
Корисници iGO мапа нису баш у тако повољном положају. О цртању сопствених карата нема ни речи јер је компанија Nav N Go жестоко заштитила формат и не дозвољава трећим лицима да праве своје мапе.
Једино што корисник може да уради то је да пријављује допуне и исправке. […]
[ ... види цео чланак ... ]
