U ordinaciji, na vakcinaciji

– Dobar dan!
– Dobar dan!
– Jel se ovde daju vakcine? Ispred nema nikoga.
– Jeste, ovde. Nema gužve. Slabo je interesovanje, znate. Izvolite, sedite na onu stolicu, razgolitite rame.
– A kažu da mogu da biram koju ću vakcinu?
– Naravno. Evo sad ću vam pokazati (vadi četiri vakcine i stavlja na sto ispred pacijenta)
– Meni ove četiri izgledaju isto?
– Ma kako isto. Vidite da su različite četiri vakcine.
– Meni izgledaju iste. Sve ista kineska slova.
– Ma kako iste. Vidite da ih je četiri: jedna, druga, treća, četvrta. Četiri različite vakcine.
– Četiri – ali iste.
– Ma kako iste kad su različite. Vidite prva, druga treća četvrta (svaku pojedinačno uzima, pokazuje pacijentu i naglašava). Ra-zli-či-te!
– Ma iste su.
– Znate šta, ja sam ovde stručnio lice, kad vam kažem da su različite – različite su.
– Pa koju onda da uzmem.
– Preporučujem ovu četvrtu.
– Što nju?
– Ove prve tri već sedmi put danas pokazujem, a četvrtu sad prvi put. Najmanje je vremena provela van frižidera.
– Onda dajte tu četvrtu.
– Odličan izbor ste napravili! To je super vakcina. Kineska. Prirodna. Ima i tanku iglu, nećete ništa osetiti.