Теме: Природњачење

Змија – како поступати са њом

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/1002

У Србији су само две врсте змија отровнице: шарка и поскок. Остале змије нису отровне.

Шарка (Vipera berus)

Шарка (Vipera berus)

Шарка (Vipera berus) има троугласту главу и мали врат који је нешто ужи од тела тако да ју је лако препознати. Има шаре у облику ромбова разних боја. Црна шарка је потпуно тамна, а шара се види само под одређеним углом. Воли влажна места близу потока, река и бара. Њен отров није прејак и углавном не може да убије одраслог човека, али изазива неповратно оштећење ткива. У случају уједа треба потражити лекарску помоћ.

Поскок (камењарка, Vipera ammodytes) има мали рог на носу па га је лако препознати. На леђима има цик цак линију или ромбове. Он има обичај да се пење на дрвеће, а име је добио од погрешног уверења да скаче на жртве. Он се у ствари на жртве обично скотрља са дрвета или жбуња где се попео ради лова на птице и јер му је ноћу ту топлије. Обично они нема намеру да уједе, већ користи ослонац да би сишао на земљу. Поскок има јак отров (то је најотровнија змија у Европи) тако да је у случају уједа обавезно потражити лекарску помоћ. Поскок воли камењар, и топла подручја.

Поскок (камењарка, Vipera ammodytes)

Поскок (камењарка, Vipera ammodytes)

Понашање у близини змија

Змије се не треба плашити. Обичан опрез је довољан. Змија није насилна животиња и сама бежи од опасности. Напада само ако је директно угрожена.

Приликом кретања кроз област у којој има змија треба се држати неких ситних правила:

– док ходаш прави буку. Најбоље је да носиш штап којим ћеш да лупкаш испред себе или шушкаш по опалом лишћу или жбуњу. Можеш и да трупћеш стопалима. Змије ће те тако чути када наилазиш и склониће се саме. Гласно причање нема ефекта јер змије „чују“ тако што телом примају вибрације преко тла.

– немој трчати или брзо ходати, јер се тако крећеш превише брзо и змије не могу да стигну да се склоне.

– гледај куда стајеш, да би на време приметио змију, али ако поштујеш прво и друго правило, мислићеш да у шуми уопште нема змија, јер ће те оне издалека чути и склонити се. Изузетак је ако неку изненадиш на спавању, јер се тада осећају угрожено и спремне су да се одбране. У више наврата сам гледао како људи пређу преко змије и чак је очепе, али је њој ипак приоритет да побегне, а не да уједе.

– ако се пењеш уз стену, води рачуна где се хваташ рукама и труди се да провериш погледом пре него што се ухватиш. Змија врло тешко може да те чује док се пењеш и можеш лако да је изненадиш.

– ако се крећеш у групи, онда гледај да газиш онуда куда су прошли они испред тебе.

– води рачуна на местима где је могуће да буде змија. То је обично стеновит или шумовит предео, близу воде. Ујутру и увече змије изађу на камење јер им је ту топлије, а када је вруће преко дана, завуку се у пукотине или друга места која су у сенци, а на којима није хладно.

– када сусретнеш змију, стани и умири се. Немој да се плашиш или паничиш. Сачекај да она оде. Припреми штап испред себе тако да ако крене према теби, можеш да је одгурнеш (не и да је тучеш). Ако је и она мирна, баци мањи камен близу ње, или лупкај штапом испред ње, да је отераш. Немој змију ударати штапом или гађати каменом.

– не убијај змије. Змије су корисне и не треба их уништавати, нарочито не ако је једини разлог страх. Страх није разлог да било кога повредиш или убијеш.

– сваку змију избегавај као отровницу јер има неотровних врста које веома личе на отровне.

Прва помоћ

– имобилисати уд ако је он угрижен да би се онемогућило његово покретање и тиме онемогућила и већа циркулација крви

– изнад уједа направити подвез тако да се успори проток крви и тиме спречи ширење отрова кроз тело. Подвез вршити широком тканином и не треба превише стегнути. С времена на време треба мало попуштати повез да се не изазову друге компликације услед заустављања крвотока. Има и препорука да се уопште не прави подвез. Ако је ујед близу или уз сам крвни суд, онда је боље извршити подвезивање. Ако је ујед у мишићно ткиво, онда је боље не подвезивати, јер велика концентрација отрова неповратно уништава то ткиво те је од подвезивања већа штета него корист.

– особа коју је угризла змија треба да смирује, како би се смањио број откуцаја срца и тиме успорио крвоток. Ипак, ако је особа сама и нема другу помоћ, може и сама кренути по помоћ, нарочито након уједа шарке, јер је њен отров блажи и спорије делује.

– отрованом треба давати да пије што више течности, али никако алкохол или лекове (нарочито не аспирине је рони убрзавају крвоток).

– не треба резати рану, јер се тако она још висе загади а отров инаце разређује крв тако да може доћи до обилног крварења.

– не треба исисавати отров из ране јер ако отров дође у додир са неком раницом на кожи или у усној дупљи, или са кварним зубом онога ко пружа помоћ, и он ће се отровати.

– не треба палити рану јер то нема ефекта. Евентуално, ако је реч о уду, може се уронити у врућу воду (онолико врућу колико отровани може да издржи), јер топлота уништава змијски отров.

63 comments to Змија – како поступати са њом

  • goran

    pozdrav, molim vas, interesuje me da li u sokobanji i okolinim selima ima zmija otrovnica, a ujedno mogli bi i da kazete i za druge delove srbije gde konkretno ima otrovnica u kojim podrucjima.

  • Aleksa

    Ja nisam znao samo ono za vrucu vodu,inace sve znam o otrovnicama…Cak sam sa svojih 12 god.uhvatio sam 2 poskoka u ruke!!!Znam da je jako otrovan zato ga i hvatam!!!Ali nikada nisam video sarku,a znam da je prepoznam!Sve ste super napisali pozz ljudi !!

    Najcesce se pojavljaju u selima Gorane,blizu potoka i kemenjara i naravno nocu ih ima !

    LJUDI NIPOSTO NE UBIJAJTE I NE MUCITE ZMIJE …Jer ko to radi ima jako losu SUDBINU !!!

  • bojan

    Ne znam zasto ste fascinirani zmijama! Znam da su korisne, ali smatram da su odvratna bica. Za mene one deluju kao simbol zla, podmuklosti i surovosti. Mislim da bi nase sume bile lepse bez tih gmizavaca. Znam puno ljudi koji bi vrlo rado da odu u prirodu ali nemaju hrabrosti pri samoj pomisli na zmije. To nije tako slucjano, to nije samo strah. Culi su dosta primera gde su zmije podmuklo napadale ljude. Uopste nisu imale nameru da beze ili su pokazivale strah od coveka.
    Veliki sam ljubitelj prirode, pa je mozda cudno sto ovo i ovako pisem, ali zaista najvise mrzim kada vidim zmiju. Mislim da najvecem broju ljudi susret sa zmijom moze samo da pokvari raspolozenje i citav izlet.
    Jedan moj prijatelj je sreo tri zmije odjednom u travi, dok je planinario. Srecom to su bili zeleni smukovi. Ipak, veoma se uplasio. Citav dan je proveo pod utiskom toga, i prilikom povratka, preko istog terena, osecao se jako uznemireno.
    Da ne pominjem osobinu da ulaze u kuce, vikendice, supe, automobile, korpe (ako je recimo duze ostavite na zemlji), zavlace se cak i u podrume gradskih objekata! Na tim mestima mogu jako da iznenade i uplase coveka. Mislim da im otrov i nije potreban, posto tako izrazeni sokovi mogu da budu fatalni kod nekih ljudi. Zamiliste nekoga ko ima anginu-pektoris, koje na lekovima, i primeti iznenada zmiju na sedistu svog auta ili na svom krevetu u vikendici. Od soka moze dobiti srcani udar. Ja licno kada vidim zmije odmah preduzimam mere „dekonatminacije“ terena a to znaci jaka, debela i duza motka i udri skota dok ne crkne. To predlazem svima!

  • Баш ме чуди да си љубитељ природе а да мрзиш змије. Ок да ниси љубитељ змија, али да их мрзиш то је мало екстремно.

    Не знам како си схватио да мој чланак и коментари показују да је ико фасциниран змијама. Баш напротив, порука је да змије треба познавати јер тако престаје потреба да их се плашимо.

    Змије нису ни зле, ни подмукле и сурове. ти тако мислиш зато што и њима не знаш довољно и не умеш да се према њима поставиш на прави начин.

    Ако умеш да се понашаш у природи, змије углавном нећеш ни приметити јер ћеш им се најавити и дати им времена да се склоне.

    Из овога што си написао, ја не видим да си ти љубитељ природе, као што тврдиш. Баш напротив, не би ти требало дозвољавати да приђеш дивљини. Природу мораш волети онакву каква је без настојања да је промениш.

    Убијаш животиње јер их мрзиш? То је већ патологија. Ти си опасан, крволочан и штеточина.

  • bojan

    Mislim da ste me olako proglasili opasnim, krvolocnim i stetocinom! Kazete da volim ubijati zivotinje? Izvinite, ali zmija nije mnozina, to je samo jedna vrsta! Da li sam mozda kazao da zelim ubijati jelene, vukove ili zeceve? Ne, nisam! Manje bi mi bilo neprijatno da u sumi vidim vuka ili medveda nego zmiju! Na kraju krajeva, bolje se suociti sa neprijateljem koga vidis od onoga koji te podmuklo vreba. I dalje mi niko nije odgovorio na napomenu da zmije – napadaju coveka bez upozorenja! Da li mozda neko od „snake lovers“ zna koliko su, samo jedne godine, u okolini Valjeva zmije napadale ljude i pravle ozbiljne probleme. O cemu postoji i dok. emisija emitovana na RTS-u. Radilo se o poskocima. Najvise je stradala stoka. Roditelji nisu smeli da pustaju decu van dvorista. Poskok, nasa i evropska najotrovnija zmija, namnozila se tada u tolikom broju, upravo jer je zasticena vrsta(!), da su bili direktno ugrozeni zivoti ljudi! Ko ne veruje neka procita vest – http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t33512.lt.html
    Da ne pominjem najotrovniju zmiju sveta – pustinjskog tajpana ili „Oxyuranus microlepidota“ (http://www.reptilechannel.com/images/article-images/taipan-species-inland-500.jpg) i njegovu izrazitu agresivnost. Cinjenica je da ova zmija napada ljude prva, uopste nema nameru da bezi, a cak moze krenuti na coveka i pored toga sto se udaljava od nje. To se bas i ne uklapa u trvrdnju kako zmija bezi od coveka. Jedina sreca je sto tajapan zivi u slabo naseljenom delu kontinenta, pa su njegovi napadi uglavnom zabelezni na turiste, istrazivace itd.
    Sto se tice tvrdnje kako ubijam zmije jer ih se plasim ili o njima nista ne znam, kazacu samo – notorna neistina! Moj prijatelj gaji nekoiliko, povelikih, zmija u svom stanu i vrlo cesto ih gledam, pipam, prolaze pored mene. Ja nemam strah od zmija vec ne volim njihovu pojavu. Ne kazem da ih treba sve ubijati , vec kada se radi o otrovnicama mora se biti izrazito oprezan, jer znaju da napadnu i motka uvek mora biti u ruci. U svetu godisnje od ujeda „bezopasnih“ zmija umre 30,000 ljudi! Zmije zaista poeseduju agresivnost i sklonost da prve napadnu.
    A sto se tice pomenute divljine, vise je cuvam nego mnogi „deklarisani“ ljubitelji prirode!

    • Бојане, наравно да си опасан крволок, чим си среман да мрзиш и убијеш живог створа само зато што се плашиш да га видиш (а то си ти так себе описао).

      Чланак из Политике који си цитирао има сасвим другу причу од те коју ти у страху исконструисао.

      Што се тиче пустињског тајпана и других змија које живе у другим поднебљима нем аразлога причати. Постоје и опасније змије, као на пример питони, који нападају људе. Но, ми се са таквим змијама не срећемо, него са овим домаћим, које нису агресивне. Оне нападају само ако се осете угрожене. Ако знаш како да се понашаш, не да те неће напасти, него их нећеш ни приметити у шуми.

      Што се тиче чувања дивљине, сасвим је очигледно какав си ти чувар када без разлога убијаш змије. А кад их све побијеш у совјојоколини онда ће ти ђаво бити крив кад се намноже други створови јер неће бити змија да регулишу њихов број.

      Људи стално заборављају да они нису власници света и да сав простор који настањују деле са другим живуљкама. углавном сав тај простор су у стари отели до осталог живог света. Ми смо на њиховој територији, а не оне на нашој, и најмање што можемо да урадимо то је да их чувамо и бринемо о њима а не да их убијамо без икаквог разлога.

      Нису оне без разлога заштићене законом – ради се о угроженим врстама, а угрожава их управо човек, такав какав си ти.

  • Milan

    Pedja slazem se sa tobom u potpunosti, alu su mi zmije ipak odvratne. Zivim na selu tako da se srecem sa njima skoro svaki dan. Veliki sam ljubitelj prirode tako da ih ne ubijam, cak ih obilazim i kolima kolko je to moguce. Takodje se slazem sa tobom da su korisne zivotinje i ne treba ih ubijati.

    • Тако и треба. Мене су од малена учили да ако ми се нешто не свиђа, да то избегавам а не да уништавам.

  • bojan

    Kakav god da sam ne smatram se manje covekom jer mrzim zmije! To je samo jedna ponavljam, samo jedna vrsta od stotina koje postoje na zemlji. Mrzeti zmije ne znaci mrzeti prirodu ili ziva bica oko sebe. Naravno da ja nisam izvadio tekst iz „Politike“ u kontekstu, vec umem da citam izmedju redova. Jasno je da zmije napadaju PRVE ljude u ovom slucaju, a to je posledica jer ih je neko „pametan“ zastito i tako im omogucio nesmetano razmnozavanje. Molim vas, bez ljutnje, da odete do stanovnika sela oko Valjeva i planine Povlen pa njima obajsnite da su im zmije prijatelji i da ih ne treba ubijati. Oni njih neretko ubijaju iz samodobrane a ne namerno. Da li to neko ovde moze da shvati. Sta da oseca prema zmijama domacin koji je sa mukom odgajio stoku, a tokom samo jednog leta poskoci su mu ubili ujedom 3 krave i 1 tele. Da li ste vi svesni koja je to steta? I naravno da ce on mrzeti zmije, ma sta neko pricao i kakve zakone donosio. To je isto kao stalni rat izmedju stocara sa jedne i vukova sa druge strane. Neko brani vukove, a on ih mrze jer im pricinjavaju ogronmu stetu, posebno tokom zime.
    Posto ste me isprozivali onda da vam kazem da sam po struci ing sumarstva i da sam obisao prirodu Srbije uzduz i poreko. Bas zato i znam za neprijatnosti sa zmijama. Dakle, ja koji ne volim zivotinje i prirodu, po vama, sam uzgajivac pasa, potpredsednik ekoloskog udruzenje u svom mestu i jedan od njegovih osnivaca jos 2001 godine.
    Sta cemo sa mojim prijateljem roniocem iz CG koji obozava podvodni svet, do sada je ronio desetine i desetine sati, ima preko 200 podvondih slika i profesionalni je trener plivanja, a koji kaze da bi mora bila bezbednija za kupanje i uzivanje da nema ajkula! Da li to znaci da on manje voli more od vas, ili od mene. A mesece provodi na moru, na brodu, pod vodom.
    Svako ima prava da nesto voli i ne voli, a nisam kazao da to unistava iz obesti. Dakle, apleujem da jos jednom pazljivo citate sta pisem. Ubiti otrovnicu samo ako vas napadne ili ako vas svojom blizinom previse ugrozi. Pa sta ja treba sutra da radim ako mi poskok udje u kucu, gde se nalaze moja i deca iz komsiluka? Da ga pustim da se slobodno krece i nekoga ujede. Da li ce mozda roditelji detata koje zmija ujede, ili cak ubije otrovom, imat milosti i razmuevanja za mene ako se pozovem na zakon ili kazem kako su zmije korisne. Na mom terenu, u mom dvoristu, u mojoj kuci, ja sam domacin a ne zmije. Ljudski zivot je vazniji od svake zmije.

    • Бојане, много замењујете тезе.

      Поново изврћете чланак из Политике. савим је јасно, да је у том времену из неког разлога дошло до повећања броја змија. Самим тим је повећана и вероватноћа да се повећа број њихових сусрета са људима и стоком, а то наравно значи и вероватноћи да се ти сусрети лоше заврше. Но, да људи боље познају зиме и знају како да се понашају на прсоторима која су њихова станишта, нежељених последица би било мање.

      Змије не нападају прве, оне нападају када се осете угрожене. То је сасвим природно и људскије од вашег убијања из мржње, чак и ако су оне само змије.

      Уместо да то науче, људи као што сте ви их мрзе, заборављајући да су дошли на њихово станиште, исто као што су дошли и на станиште вукова и других дивљих животиња. Такав ваш став је школски пример људске себичности, охолости и осионости.

      Поготово је жалосно када то ради неко ко је шумар по занимању и ко би, у ствари требало да познаје природу и да је штити. Па ако ви не знате много о змијама и због тога их мрзите, шта би тек требало да раде обични људи?

      Кажете узгајате псе? То вас чини познаваоцем природе? Рекло би сте да сте само нашли добар начин зараде, опет на животињама.

      И нисте ништа бољи од тог вашег пријатеља роноца. Шта каже, мора би била безбеднија за купање и уживање да није ајкула. Није него! Треба дакле и ајкуле побити иако је море њихово станиште само да би тај ваш поријатељ ронилац могао да ужива а и ви са њим. Баш сте и један и други вајни љубитељи природе. 🙂

      Сваки живот је подједнако важан и треба га штитити и чувати, па и змијски. Стога, најпре треба избегавати ситуације у којима било који живот може бити непотребно изгубљен. Ви опасност од змије преувеличавате па реагујете неадекватно. Ако наиђете на змију у укући то није разлога да је убијете. Можете је ухватити и однети далеко до куће. Или, ако се ви баш толико саблажњавате од змија, сигурно ће то урадити неки комшија. Нема разлога да било ко изгуби живот због тога.

      Змија неће доћи у кућу тек тако,а поготово не зато да би неког убила. Најпре ће да дође тражећи храну и воду, па ако је нађете у кући то најпре значи или да је суша па змија није могла да нађе воду у околини, или да сте лош домаћин па у вашој кући или око ње има много хране за њу (на пример мишева).

  • Melita

    Veliki sam ljubitelj prirode i svih njenih čuda ma kakva ona bila.Od malih nogu sam sama naučila da volim i poštujem i ne uništavam, bavim se ribolovom ali samo za svoje lične potrebe a zazirem od lova i ne shvatam ga jer mu svrha više nije lična prehrana nego „rekreacija i sport“.

    Al da se vratim temi, u kontaktu sa vodenim zmijama sam bila od naj ranijih dana , čak sam ih kao dete nosila po džepovima.Sada su mi malo manje draže kada sam odrasla ali mi ne smetaju.

    Nedavno sam sa svojim malim detetom i mužem boravila na Tari kod jezera Perućac i sasvim prirodno je da sam se edukovala pre odlaska jer volimo da planinarimo, da istražujemo a sa malim detetom se mora voditi posebna i pooštrena briga.I kada sam krenula u istraživanje po netu shvatila sam koliko je jadna informisanost o našim krajevima niko živ nije znao da mi odgovori o vrstama životinjskog sveta u nacionalnom parku pa čak ni na samom sajtu.Tek kada smo stigli smo saznai neke činjenice od meštana koje su me prestravile i prva tri dana nisam smela da se približim ivici puta i da se približim malo prirodi.U tom kraju su učestali napadi poskoka do duše više početkom leta nego sada i to u samom predelu okućnica.Da napomenem da to nije ruralno i zabačeno područje, kuće su razdvojene dvorištima,tj manjim placevima, svi imaju domaće životinje, uredne travnjake pa se opet dešava a ljudi navode da nisu izazvali ujed nego da je u pitanju napad ničim izazvan.

    Mi smo se na kraju opustili i proveli godišnji uživajući u Tari, videla sam jednu vodenu zmiju, jednu kožu od šarke i jednu zgaženu šarku i to je bilo to.Sva sreća do susreta nije došlo ali smo se strogo držali pravila za vreme boravka, štap u ruke i…..

    Volela bih ako možete malo da pojasnite ako znate a čini mi se da se razumete zašto dolazi do napada poskoka na tom terenu u to vreme u pitanju su maj i početak juna, primer jednog od zadnjih ujeda je starija žena koja je plevila korov oko svojih ruža u minijaturnom travnjaku.Kaže da ujed nije ni osetila na ruci kao ujed nego je više mislila da je ubod insekta nego je tek muž primetio zmiju koja se udaljava od nje.

    • Није тешко претпсотавити да је мај и почетак јуна време када буја сва природа па тако и змије. Људима је лако да протумаче напад змиеј као неизазван ако нису приметили змију. Она њих јесте приметила и осетила се угроженом и зато је напала.

      Плевење корова је врло добар пример како се змији можете превише приближити да то не приметите а и да када она вас касно примети па да то схвати као опасност.

  • danijela

    moju cerku je ujela sarka kada je imala 3 godine, redovno vidjam zmije u svom dvoristu u naselju blizu grada. Jednostavno ne znam kako da ih se resim a nisam njihov ljubitelj jer znam sta sam sve prezivela sa svojom cerkom nakon ujeda. Zao mi je jer sam ubila jednu sarku kod kapije, bila je blizu dece. recite mi sta da radim

    P.S. Imala je dva ujeda jedan na skocnom zglobu a drugi na stopalu, noga je bila crna do polovine butine a prsti se nisu videli jer su od otoka bili spojeni, imala je i temperaturu pracenu povracanjem i gusenje. Sada ima astmu pa se pitam da li je uzrok astme ujed zmije jer su se problemi javili odmah nakon ujeda. to se desilo pre podne. Inace zaljubljenik sam prirode pa tako vaspitavam i svoju decu.

  • Imate u komentarima neke od predloga šta se može uraditi da zmije ne dolaze ili da napuste prostor u kome živite.

  • nemanja

    nemanja,

    U poslednjih nekoliko dana zmije vrve po komsijskim dvoristima pa i kod nas, sto je najgore kraj septembra je i kod nas se popela na krov od kuce. Sledeceg dana se desilo da se macka po mojoj proceni igrala u travnjaku posle desetak minuta macka je umrla od ujeda zmije.Sta da radim i kako da se odbranim od te zivotinje Pedja molim te odgovori.

  • Aleksandar Stankov

    Cao, jedno pitanjce vezano za zmijice.
    Danas sam na placu u Batajnici nadomak Dunava u kucici gde drzimo alat naisao na zmiju obmotanu oko resetki od prozora.
    Zmija je bila nekih 1-1.5m duzine tesko oceniti i svetle zelene boje kao kameleon primera radi; interesuje me da li ti je poznata ovakva zmija u Srbiji i da li je opasna ako znas o kojoj je zmiji rec.

    Pozzzz

    • Колико сам успео да ископам једна врста смука уме дабуде зелене боје. Смук није опасан. Требало је да је фотографишеш. лакше би било препознати је.

  • Goran

    Sad malo mi Banovcani, da edukujemo Batajnicane 🙂
    Sala mala. Koliko sma ja rzaumeo opis, to bi trebalo da bude smuk. Kod nas u Sremu cesce nazvan pticar. Zivi obicno na bregu uz Dunav, po vinogradima, itd…. Naziv pticar je dobio jer se hrani jajima ptica, mladuncima, sitnim insektima i glodarima. Zime provede najcesce u starim gnezdima vrabaca.
    Vrlo brza zmija, pravi eustahije brzic. Obicno ona pre vidi nas i pobegne nego mi nju. Bezopasan je u smislu ujeda. Cuo sam za slucajeve kad je iznenadjen, da u brzom begu kad odhvati po telu deluje kao udarac, pa kazu, da udara kao bic. Naravno to nije tacno.

    Evo i link za sliku kako izgleda taj nas sremacki
    https://fbcdn-sphotos-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/s320x320/560138_2831523327805_1849889240_n.jpg

  • Aleksandar Stankov

    Hval Pedja i Gorane na odgovorima, pozdrav za Banovcane 🙂
    Nisam stigao da je uslikam, ali probacu prvom prilikom kad mi se ukaze, cesto je srecem, ali brzo i zbrise, nesto nisam bas raspolozen da je jurim i zamolim za jedan fotosesn 😉
    Gorane, ajd daj neki drugi link za sliku posto na ovoj slici mislim da vidim guske ili patke koje se brckaju u Dunavu 🙂

    Pozzzz

  • Goran

    Moje veliko izvinjenje, bio pogresan copy – past. Ovo su bili nasi Banovacki labudovi. Imamo ih 16. Ali nisu oni ovde tema.

    http://i5.photobucket.com/albums/y176/gnomcic/Smuk.jpg

  • Aleksandar Stankov

    Nasao sam je na netu:
    http://animals.mongabay.com/zoo/green_vine_snake-Oxybelis_6.html
    U pitanju je zelena vinska zmija.
    Pozzzz

  • Goran

    Aleksandre, sve je to lepo sto si ti nasao, ali procitaj ispod slike…. naseljava sume Meksika i Bolivije….. 🙂

  • Aleksandar Stankov

    Verovatno je nekako dospela i ovde. Ja ti kazem da tako izgleda, sliku koju sam ja okacio sa istom takvom bojom, sliku koju si mi ti poslao je tacna i izgleda tako ali je boja zmije kao na slici koju sam ja postavio.
    Ovu zmiju sam ranije vidjao blizu loze obmotanu o zicu, sad ih ima u daleko vecem broju, zato sam i postavio pitanje na ovom sajtu da li je neko upoznat sa ovom zmijom.
    Nisam strucan i ne bih da ulazim u nesto sto se ne razumem, dao sam sliku kako izgleda.
    Eto, cisto da se zna da takva zmija postoji u Srbiji na Belarici ili ti Batajnickim vinogradima :-), kako se tacno zove i d ali je opasna ne znam, iskreno se nadam da necu doci u konflikt sa njom 🙂 Pozdrav komsiji iz Banovaca

  • Nedzad

    ovu zmiju kod nas u Teocaku zovu mrkulja i ima ih veliki primjeraka

  • mrmot

    Nesto google-ovao zmije u Srbiji i vidim da je taj Poskok naj gori i vala brate naj ruzniji od svih nasih zmija. Vidim da si ti Pedja ljubitelj, ali brate ima nesto odvratno kod gmizavaca bez nogu. Ni jedan guster mi nije odvratan ali bre te zmije…FUJ na kvadrat! Posto poskoka ima navodno do 1000m visine jel to znaci da sam na Kopaoniku bezbedan? Hteo na Taru ali zgrozen sam pricama na ovom sajtu.

    • Нисам никакав љубитељ змија. Зазирем од њих као и свако други.

      Није уопште ствар у љубави него у познавању. Људи се плаше непознатог, а на оно чега се плаше реагују насилно.

      Тара ми је у дворипту а ја тамо никада нисам видео змију.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *