Radnja se dešava u bolničkoj sobi na hirurgiji. Užurbano uvoze pacijenta zbog životno opasne rane nanete vatrenim oružjem. Pacijent je na krevetu, oko njega radi medicinska sestra, u susednoj prostoriji se priprema hirurška ekipa.
Uloge: pacijent, Medicinska sestra, doktor, predsednik
PRVI ČIN
(Medicinska sestra užurbano rasprema pacijenta, pripremajući ga za hitnu operaciju. U jednom trenutku zastane začuđeno i okrene se ka prostoriji gde je lekarska ekipa.)
Medicinska sestra: Doktore! Pacijent nema ranu! Pogledajte!
Doktor: Kako nema?
Medicinska sestra: Pa evo nema. Pregledala sam i abdomen i obe noge, ni ogrebotine.
Doktor: Sestro, vi samo treba da radite svoj posao. Ovde sam ja doktor i ja odlučujem o tome.
Medicinska sestra: Ali…
Doktor: Nema ali! Pacijent je primljen sa ranom, sa ranom će i izaći.
Pacijent: Doktore…
Doktor (pacijentu): A vi kako ste? Ne brinite, mi ćemo to sve da sredimo, biće sve u redu.
Pacijent: Ali doktore, ja nisam ranjen.
Doktor: Naravno da jeste. Vi ste odradili vaš deo posla. Sad prepustite sve nama.
Pacijent: Ali doktore, nemam rane.
Doktor: A ne brinite se vi za to. Napravićemo. Posle operacije niko neće moći da primeti. Možda vam izvadimo i neki organ autentičnosti radi. (Medicinskoj sestri) Sestro, uvedite ga u salu.
(Doktor izlazi iz sobe. Medicinska sestra nastavlja da priprema pacijenta koji histerično protestuje)
DRUGI ČIN
(Operacija je obavljena. Pacijent je u krevetu, izmožden od operacije, u bolovima. U prostoriju ulazi Predsednik sa pratnjom. Velika je gužva. Predsednik je vidno raspoložen.)
Medicinska sestra (obraćajući se predsedniku): Molim vas! Nije higijenski! Ugrožavate pacijenta!
Predsednik: Neće mu ništa biti, nećemo dugo.
Medicinska sestra: Ali, niste prošli dezinfekciju.
Predsednik: Hoćete da kažete da sam ja kužan? Ja, Predsednik?!
Medicinska sestra (pokunjeno): Ne, ne ne.. nikako! (povlači se)
Predsednik: Tako! Sklonite se. Vi ste obična medicinska sestra i mislite da znate o higijeni više od mene. (Prilazi i obraća se razdragano pacijentu) Pa kako je naš junak?
(Pacijent stenje i ječi od bolova i ne stiže da odgovori)
Predsednik: Moram priznati, odlično ste ono odigrali. Vi iz službe ste baš vešti. Kako si se samo bacio, kao Žan Klod Vamdam. Daj da vidim rane junačke! (Otkriva pacijenta) Auu, kako su ovo dobro obavili, izgleda kao pravo! (Pipa previjeno mesto pa pacijent jekne) Svaka čast! Kažem ja još od kovida da su naši lekari najbolji na svetu. (Okreće se doktoru) Doktore! Čestitam! Odlično ste ovo uradili! (Doktor se samozadovoljno smeška, a predsednik se sada okreće ka ostalima u prostoriji) Gde je onaj novinar? Novinar! Daj slikaj ovo!
(Fotograf ne može da se probije kroz gužvu pa diže fotoaparat iznad glava i fotografiše naslepo)
Pacijent (uz stenjanje): Pa oni su mene stvarno operisali!
Predsednik: Stvarno? Ma dobro, doktor se malo više uneo. Nema to veze, biće dobro.
Pacijent: Kako dobro?! Iskasapili su me!
Predsednik: Nemojte sad da se žalite. Ispalo je još i bolje. Sad niko neće moći da tvrdi da ništa nije bilo. (Obraća se nekome u gomili) Mijo, pribeležite doktora da mu dodelimo neku nagradu. (Ponovo se okreće ka pacijentu) A vi, nemojte da brinete. Ono što smo vam obećali sve će biti ispoštovano. Odmah posle izbora. Hajde samo se vi lepo odmorite, a ja idem, čeka me još državnog posla.
(Predsednik izlazi. Svi se za njim razilaze. U prostoriji ostaju samo pacijent i medicinska sestra. Ćute.)
(zavesa)