Srbija je uvek bila država u kojoj vlada korupcija. Verovatno poslednji put kada to nije bilo tako je bilo za vreme Cara Dušana.
Nakon oslobođenja od Turaka, vlast u Srbiji su preuzeli seljaci (mislim na karkternu osobinu) te je i vlast postala takva – seljačka – gde se samo gledalo kako da se što više prigrabi za sebe i da komšiji crkne krava.
To je tako ostalo sve do danas. Tako je i Miloševićeva vlast bila korumpirana da nije moglo gore. Dotakli smo dno i nije moglo dalje.
Bar smo tako mislili…
Već 6. oktobra je postalo jasno da smo prevareni i da je vlast preuzela klika koja je još gora. Bezgaćari željni svega bili su spremni da prigrabe i rasprodaju i ispoklanjaju sve ne bi li se umilli svojim stranim gazdama a i navukli nešto u svoje džepove.
Nivo korupcije posle 5. oktobra je naglo narastao i sve vreme do dana današnjeg je u stalnom usponu, nekad manjem, nekad većem.
Zato je sad ovako teško. Em je korumpirani sistem dobrano ukorenjen u sve pore društva, uključujući i one koje iskreno žele da taj sistem sruše, ali su i građani, prevareni i razočarani neradi da ikoga podrže tek tako, jer su postali izuzetno nepoverljivi.
To se i sada vidi. Iako se pojavila društvena snaga koja se čini zdrava i iskrena u obliku studentskog pokreta, koja je uspela da privuče i pokrene građane i dobije kakvu takvu podršku, od samog početka je napadan od strane raznih parazita i šetotična koju tu vide priliku da se opet domognu vlasti i svega što ide uz nju.
Dvoumljenje građana je očigledno. Iako vide iskrenost studentskog pokreta, vide i sve te parazite koji se na njega kače a koji su kao i uvek, glavni nosioci klica korupcije.
Paraziti moju biti javno prokaženi, okuženi i proterani. Za njih ne sme biti ni milosti ni oprosta.