Изборник Затворити

Имате ли свог лекара?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/991

zdravstveno-osiguranje

Не, не мислим на то да поседујете личног лекара, већ на то да је први јануар ове године био крајњи рок да сви грађани изаберу свог лекара.

Нисте? Ништа се не брините. Како изгледа око половине становништва Србије то није учинило, држава је одлучила да рок продужи за још шест месеци.

Ако ни након тог рока не изаберете лекара, мораћете да плаћате прегледе. На први поглед то је лоша вест, а на други поглед?

Чек, па ја и сада плаћам те прегледе. Има преко 15 година како радим и плаћам здравствено осигурање, а свега неколико пута сам заиста ишао код лекара. Не зато што ми није требао лекар, него зато што ми није требало малтеритрање нашег здравственог система. Много је јефтиније и ефикасније, а нарочито здравије за живце и срце, лечити се сам или отићи код приватног доктора, где лепо платите и нађете помоћ својој муци.

Сваки пут када сам ишао у Дом здравља или болницу, само сам се непотребно нервирао, јер је цео тај систем и постављен тако да вас нервира, иритира и мотивише да га избегавате.

Да будем прецизан, откако сам приватник, а томе има неких осам година, само двапут сам оверио здравствену књижицу, једном када сам отворио фирму, и једном када је жени била потребна операија па сам морао да прођем кроз пакао прибављања папирологије да докажем да сам намирио све обавезе држави како би нам оверили књижице (иако службеница здравственог све те податке већ има на свом рачунару).

А да, и поред тога, женину операцију смо морали да платимо у целости, иако је обављена у државној болници.

А ако већ плаћамо, какве онда иам разлике, да ли плаћамо лекару у државној установи или приватнику? А да, па ми смо платили здравствено осигурање, то ваљда значи да имамо право на здравствену заштиту.

Е није него!

Цео здравствени систем је осмишљен тако да лекари имају што мање посла, а да грађани код истих лекара иду у њихове приватне ординације – где се све плаћа. Парадоксално, нови закон, уместо да тако нешто онемогући, он је чак направљен тако да још више поспеши ту појаву.

Мени то лично не смета, све што желим то је да, ако ми је већ потребан доктор, да могу да му се обратим одмах, и да ми одмах помогне, а не да морам да закажем преглед код његовог височанства у року за који ћу и сам да прездравим, а када дођем на ред, да изгубим два-три дана на малтретман.

Нека хвала, лечићу се ја као и до сада, о свом трошку, само очекујем да ми држава више не наплаћује здравствено осигурање које ионако не користим или бар да ми омогући да га користим онако како то мени одговара.

Колико сам до сада пара уплатио за здравствено осигурање, могао сам да се у истом периоду сваког месеца бар једном излечим од неке болешчине. Ја сам практично опљачкан од стране државе и желим да се та пљачка прекине.

Недавно сам причао са једним пријатељем, званично је незапослен, ради на црно, служба за запошљавање га скинула са осигурања у оној чистки почетком прошле године, па нема здравствено осигурање. Испало је да му је тако чак и боље, јер он трошкове лечења плаћа као и ја, само с том разликом што плаћа само ако му ј едоктро стварно потребан, а не да га држава харачи кроз плаћање осигурања.

Дакле, господине министре, не мораш ми враћати моје паре, само ми остави да убудуће сам платим оног доктора кога желим, а не да теби дајем паре у касу, а да од тога не видим ама баш никакву корист, већ да свеједно, опет морам да плаћам доктора.

Да се разумемо, нисам против здравственог осигурања. Сматрам да је оно неопходно, јер се само тако становништво може обавезати да себи обезбеди потребну здравствену негу. Само желим да тај новац који одвајам за осигурање заиста и употребим.

Није проблем у осигурању, него у томе како се оно користи. У неким државама је то врло лепо решено – они не праве разлику између државне и приватне лекарске праксе. Можеш да одеш код било ког доктора и као осигураник добијеш исти ниво здравствених услуга. Па ти лепо одеш код доктора коме верујеш и ко ће да се према теби односи примерено и културно – а то значи да онда сви они морају да се понашају примерено, јер им посао зависи од тога да ли ће им пацијенти одговарати.

А ако нећеш државно осигурање увек можеш да се пределиш за приватно, које је у ствари твој лични фонд и тај новац ти је на располагању онда када ти затреба лекарска помоћ.

А не овако као код нас: ми плаћамо лечили се или не, докторима је загарантован (и ограничен) број пацијената, никако велики да се претргну од посла, имају загарантоване плате, па што онда да раде? Због тога је особље непријатно према пацијентима, и због тога све процедуре обављају успорено, и због тога је лекарска услуга неквалитетна и овлашна, више да се испуни форма, него да се заиста нешто учини, а све не би ли пацијент дигао руке и престао да долази, или би, још боље, дошао приватно код истог доктора или другог доктора који је у талу са овим у државној служби, где ће да добије брзу и ефикасну услугу, али то мора да плати.

11 Comments

    • Peđa

      Ех, ако већ не могу да променим ствари, могу бар да кажем шта мислим да не ваља :(

  1. toma

    Oko ovašne lekarske pomoći se ne slažem. Imam nekih bliskih iskustava sa medicinskim fakultetom i moram izneti činjenicu da velika većina studenata koji upišu i završe su bubatori koji ne misle svojom glavom. Ljude možeš naučiti znanju ali ih retko kad možeš naučiti da razmišljaju (ako to ne čine sami od sebe). Tako da se medicinski fax otaljava, dobiju se diplome i onda imamo gomilu ljudi koji su pročitali manual o upotrebi i popravci ljudskog tela ali zapravo ne znaju to da primene(ili barem ne dobro).
    Nezgodna misao da vas leči neko ko zaključuje samo na osnovu suvih činjenica.
    Najgore je što sistem studija eliminiše studente koji koriste sopstveni mozak za donošenje zaključaka. Ali to je svugde/uvek tako.
    Sva ta zavera počinje mnogo pre nego se lekari uključe u sistem za oduzimanje para civilima.
    Kao što volim da kažem: „Doctors, they cure you to death.“

  2. Džejn

    Kada se spomenu doktori, uvek se rado setim velike mudrosti Bate Stojkovića u „Sabirnom Centru“… Kaže, „medicina, to je hirurgija. Ostalo je sudbina“. :)

    Što se izabranog lekara tiče, kada sam prebacila karton na medicinu rada pre par godina, tada sam izabrala jednog, koji tu više ne radi. Onda sam izabrala drugog, koji takođe više ne radi ovde. Hm. I šta, sada ja treba da budem odgovorna što oni ne umeju da vode kadrovsku politiku?

    A s obzirom da su naši lekari toliko pedantni i detaljni (čast izuzecima), da prosečan pregled traje 10 sekundi, nekako mi sigurnije dođe da ono što me zanima pročeprkam na netu.

  3. Džejn

    Heh, ludo i nezaboravno iskustvo. :) …Barem meni. Mogu misliti kako je onima koji moraju da idu od lekara do lekara. Meni je taj famozni odlazak bio više vid rekreacije, nego nužnost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.