Serge Saati se zanimao kako da obezbedi bežični link između dva računara sa malo elektronike i oslanjajući se na standardne mrežne kartice koje ti računari već imaju ugrađene. Odlučio se za infracrvene diode za bežični prenos.
Napravio je dva jednostavna sklopa čija je namena da modulišu infracrvenu svetlost dioda signalima iz mrežnih karti i svaki posjio na mrežnu kartu standardnim UTP priključkom. Da bi imao dvosmernu vezu, moduli su napravljeni da rade na različitim frekvencijama, jedan na 200 a drugi na 400 MHz.
Autor nije naveo kolika je maksimalna brzina protoka koju je moguće ostvariti, ali ovo je svakako zanimljivo pre svega kao ideja. Naime, korišćenje svetlosti za prenos podataka nije nova stvar, i u nekim slučajevima je veoma zanimljivo rešenje. Čak i kod nas, u Novom Beogradu postoji jedan optički mrežni link između dve zgrade na popriličnom rastojanju.
Ključ ove ideje je korišćenje standardnih mrežnih kartica, tako da se najveći deo mrežne logike ne mora praviti iznova, već se na postojeću mrežnu kartu samo nadovezuje optički link. Čaknije potrebna nikakva prepravka mrežne kartice.
Ako bi se ova ideja upotrebila, recimo, sa laserom (makar i oni iz dečijih igrački) kao osnovom umesto infracrvenih dioda znatno bi se povećao domet i upotrebljivost ovakvog linka.
Više detalja o ovom projektu naći ćete na sajtu Electronics-lab.