Kako smanjiti zamućenje fotografija zbog podrhtavanja i ljuljanja

Postoje dva osnovna razloga zašto fotografija može da ispadne razmazana. Jedan je da scena nema dovoljno svetla, pa je potrebno da se produži ekspozicija, a duga ekspozicija je osetljiva i na neprimetno ljuljanje fotoaparata ili najmanje pomeanje objekata ukadru. Drugi razlog može biti da neki objekat u kadru prosto kreće previše brzo da ga aparat uhvati jasno i oštro. U svakom slučaju, radi se o neodgovarajućem trajanju ekspozicije.

U slabijim svetlosnim uslovima neophodno je produžiti trajanje ekspozicije kako bi u fotoaparat ušlo dovoljno svetla. Duga ekspozicija znači da u kadaru sve mora mirovati kako se ne bi razmazalo. Ovaj članak će objasniti nekoliko načina da se postigne visok nivo oštrine i prilikom fotografisanja dugom ekspozicijom. Pri tom, pod dugom ekspozicijom mislim na svaku ekspoziciju koja je duža nego što bi valjalo da se iz ruke dobije oštar snimak.

Čest razlog zašto su vam fotografije razmazane je to što fotoaparat sam produži trajanje ekspozicije pa blago drhtanje ruku razmaže celu scenu. Isključite automatsko podešavanje fotoaparata i skratite ekspoziciju. Možda svetla ipak ima dovoljno da duga ekspozicija nije neophodna, a ako je baš potrebno više svetla, povećajte otvor blende.

Prilagodite trajanje ekspozicije sceni

Prvo što treba da uradite to je da prilagodite samo trajanje ekspozicije, skratite to vreme koliko god možete i imaćete bolje rezultate. Ako fotografišete neki sportski događaj, tu se stvari dešavaju vrlo brzo, u trenu se dogodi zamah, udarac, skok, prolazak trkačkog automobila. To su veoma brze scene koje možete uhvatiti samo ako imate dovoljno kratku ekspoziciju, da uhvati jedan trenutak u događaju koji se brzo odvija. Ako je ekspozicija samo dva trenutka duža, ona će uhvatiti ceo događaj odjednom, ali razmazan.

Pored toga, proučite dogašaj koji fotgrafišite i probajte da otkrijete momente kada se događaj na kratko zaustavlja, da bi mu se recimo, promenio tok. Ako fotografišete košarkaša u skoku, uhvatite ga u trenutku kada se nalazi najviše i kada treba da počne da pada – to je trenutak kada se on uspori i zaustavi i tada ga je lakše oštro snimiti. Ako fotografišete dete na ljuljašci, fotografišite ga u trenutku kada je u najvišoj tački, jer se tada kretanje ljuljaške zaustavlja da bi promenilo smer. Brze automobile fotografišite u krivinama,jer tada moraju da uspore. Dodatno, fotografišite ih tako da se kreću ka vama (ili od vas) jer tada je najmanji relativni efekat brzine, a rezultat je oštrija fotografija.

Koristite stativ

Kada fotoaparat stavite na stativ, ne držite ga u ruci i sve je mnogo stabilnije što mora da rezultuje oštrijom slikom. Mnogi iskusni fotografi će vam reći da uopšte ne krećete na fotografisanje bez stativa i da ga koristite i onda kada mislite da nije neophodan. Ne malo puta ćete videti koliko su u pravu.

O korišćenju stativa ali i načinima kako da improvizujete kada ga nemate pročitajte u članku Stativ i improvizovane alatke za stabilizaciju fotoaparata .

Tehnike povećanja stabilnosti fotoaparata prilikom snimanja

Ako pri ruci nemate ništa što možete upotrebiti za stabilizaciju fotoaparata, onda se držite starih dobrih pravila:

– fotografišite tako što ćete gledati kroz okular. Sam taj položaj fotoaparata naslonjenog na vašu glavu i skupljene ruke znatno će da umanje vibracije. To je naročito važno ako koristite neki mali i lagani fotoaparat.

– izbegavajte fotografisanje gledanjem u ekran na fotoaparatu. Kada tako fotografišete, ruke moraju da budu ispružene, a to znači da ćete više ljuljati fotoaparat. Ruke uvek terba da držite uz telo itako smanjite ljuljanje.

– kleknite, i dok gledate kroz okular, naslonite lakat na koleno. To je izuzetno dobar način da stabilizujete fotoaparat, verovatno i najstabilniji ako nemate stativ.

– naslonite se na drvo, zid, ogradu, bilo šta ili oslonite laktove na automobil, ili nešto slično, tako ćete znatno smanjiti ljuljanje i podrhtavanje fototaparata.

– naslonite fotoaparat bočno na drvo ili zid i držite ga blago pritisnutog prema tom objektu. To će takođe da smanji vibracije. Ako fotoaparat ne stoji potpuno vodoravno ili uspravno, podmetnine pod njega kraj kaiša fotoaparata, komad odeće ili nešto drugo da ga izravnjate.

– ručno izaberite trajanje ekspozicije tako da je dovoljno kratko da možete da napravite oštar snimak. Vodite se starim dobrim pravilom da značajan broj u trajanju ekspozicije treba da bude veći od broja u žarišnoj dužini, to jest, ako koristite veći zum, smanjite trajanje ekspozicije. Na primer, ako koristite zum 100mm, nemojte koristiti ekspoziciju dužu od 1/100 sekundi.

– povećajte osetljivost senzora na fotoaparatu (ili, ako koristite film, koristite film veće osetljivosti), tako ćete dobiti koju blendu pa će trajanje ekspozicije moći da bude kraće.

– smanjite zum. Jeftiniji objektivi imaju bolje svetlosne karakteristike na širokougaonom delu, pa to iskoristite. Tako možete lako dobiti blendu ili dve.

– koristite blic. Ako morate da upotrebite dužu ekspoziciju, to znači da nemate dovoljno svetla, nadomestite to blicem. Podesite fotoaparat da uključi blic bez obzira na to što on misli da blic nije neophodan. Naročito eksperimentišite sa sporim blicem (slow flash).

– koristite tehniku praćenja objekta, ako se objekat koji fotografišete kreće. Fotoaparatom pratite njegovo kretanje i uskladite brzinu sa njim. Tako ćete efektivno usporiti ili čakpotpuno zaustaviti objekat u kadru. Kada okinete fotoaparat, objekat će biti oštar kao da ste ga fotografisali i mirovanju (zato će sve oko njega biti razmazano). Jasno vam je, nadam se, da je za ovu tehniku potrebno vežbanje.

– pratite svoje disanje i okidajte onda kada ste potpuno udahnuli ili kada ste potpuno izdahnuli jer ste tada najstabilniji i najmanje se ljuljate. Pomoći će i ako nakratko pre okidanja zaustavite disanje.

– ako ste zadihani ili vam je zbog prethodnog fizičkog napora (planinarenja) ubrzan puls, sačekajte malo da se i disanje i puls smire, pa tek onda fotografišite.

– Vežbajte. Vremenom, steći ćete odličan osećaj i mirnu ruku. Mnogi fotografi se naročito diče dobrim i oštrim fotografijama koje su uspeli da naprave u lošim uslovima, „iz ruke“.