Teme: Fotografske tehnike

Fotografisanje pećina

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/1910

fotografisanje-pecina-3Snimanje u pećini je veoma zahtevno, najpre jer se radi o fotografisanju u potpunom mraku, ili pri vrlo malo svetla, ako je pećina uređena i osvetljena. U stvari tek u pećini shvatite koliko je oko prefinjen optički instrument (naravno u kombinaciji sa mozgom) i koliko malo svetla mu je sasvim dovoljno, ali kada probate da isto vidite kroz fotoaparat – vidite samo mrkli mrak ili slabe obrise.

Za razliku od drugih načina snimanja kada se oslanjate na postojeće izvore svetla, u pećini često svo svetlo mora da obezbedi fotograf. To jeste otežavajuća okolnost ali i prilika za kreativnost.

U pećinama se po pravilu koristi ozbiljnija oprema, ali to ne znači da ne možete da i sa nekim običnim fotoaparatićem nema šansi da uradite dobre snimke – možda ne odlične, ali sasvim zadovoljavajuće sigurno.

Evo nekih preporuka:

Pre svega, budite spremni da potrošite dosta vremena i da jedan te isti kadar snimite više puta. Olakšavajuća okolnost je ako korsitite digitalni fotoaparat jer napravljeni snimak možete odmah da proverite i tako ispravite nedostatke ponovnim snimanjem. Međutim nemojte se mnogo uzdati u to, uvek sigurnosti radi, napravite isti snimak sa različitim parametrima ili upotrebom breketinga (bracketing), jer, ako vidite grešku kada izađete iz pećine, male su šanse da ćete moći da se vratite i ponovite snimak.

fotografisanje-pecina-1Produžite ekspoziciju, jer kada nema dovoljno svetla, to se nadoknađuje dužom ekspozicijom. U pećinama je to skoro pa neizbežan uslov za uspeh.

Koristite stativ, jer ćete tako rešiti problem fotografisanja dugom ekspozicijom – izbeći ćete zamrljanost fotografija. Ako koristite blic, stativ možda neće biti neophodan, a u nekim pećinama i ne dozvoljavaju korišćenje stativa, tako da ćete morati da se snađete. Uvežbajte fotografisanje dugom ekspozicijom iz ruke krošćenjem svih tehnika umirivanja fotoaparata koje znate, ali se i snađite na licu mesta – stavite fotoaparat na nešto stabilno pa neka to posluži umesto stativa.

Povećajte osetljivost fotoaparata (na filmskoj kameri stavljanjem filma veće osetljivosti, na digitalnoj, podizanjem ISO u ocijama) jer i tako nadoknađujete nedostatak svetla. Ipak, vodite računa da se sa povećanjem ISO povećava i šum na fotografiji, pa to koristite samo ako nemate drugog izbora.

Ako je pećina osvetljena, koristite spori blic (slow flash). Tako će fotoaparat uhvatiti ambijentalno svetlo, a blic će poslužiti da ispegla nedostatak svetla – rezultat su mnogo prirodnije fotografije nego ako slikate standardnim blicom.

fotografisanje-pecina-2Korišćenje blica koji je na samom fotoaparatu obično ne daje dobre rezultate. Zbog položaja blica fotografije ne prenose dobro dubinu prostora pećine, izgledaju nekako plitko i bez dobrih senki, a refleksije od kapljica i vlage u vazduhu se vraćaju pod nezgodnim uglom i ruže fotografiju.

Koristite blic odvojen od fotoaparata. Dovoljno je da ga pomerite malo od fotoaparata i dobićete značajno bolje fotografije, jer će senke biti istaknutije i daće dubinu prostoru a refleksije neće ići u smeru fotoaparata i tako će biti znatno slabije vidljive mada obično potpuno izostanu.

Pored blica na fotoaparatu, možete upotrebiti još jedan ili više dodatnih bliceva, koji se automatski aktiviraju, tako da možete da ih kombinujete i dobijete zaista odlične rezultate, naročito u većim pećinskim prostorijama koje jedan blic ne može da osvetli.

Blic možete koristiti i tako da podesite aparat na veoma dugu ekspoziciju, a onda okinite blicom više puta usmeravajući ga tamo šta želite da bude osvetljeno. Možete se čak šetati pećinom i okidati blic tamo gde želite. Eksterni blicevi obično imaju dugme tako da ih možete okidati ručno nezavisno od fotoaparata.

fotografisanje-pecina-4Obratite pažnju na balans belog, jer svetla u pećini mogu biti različitog tipa i to može napraviti neželjeni kolorit fotografiji

Koristite što širi ugao objektiva. Pećine prosto vape da budu slikane širokim uglom, zato što su podzemne prostorije često male ili je kretanje u njima ograničeno stenama, provalijama, podzemnim rekama i drugim, pa ne možete da se odmaknete dovoljno da uhvatite sve što želite, ali i zato što široki ugao naglašava groteksnost oblika i prostornost.

Dodatno, široki ugao znači da će on uhvatiti najviše moguće svetla. Zbog toga izbegavajte teleobjektive ili veliki zum. Radiej se primaknite objektu koji fotografišete.

Fotografisanje u mraku ili pri malo svetla, obično znači da automatika ugrađena u fotoaparat neće raditi. Zato pređite na ručni režim podešavanja fotoaparata, i nemojte se oslanjati čak ni na autofokus.

Pećina daje nebrojene mogućnosti zbog raznolikih oblika, ne samo pećinskih objekata nego i prolaza, useka, stena, nekada je dovoljno pomeriti se metar-dva da se dobije potpuno drugačija slika. Sve to dodatno možete obogatiti kreativnim korišćenjem svetla iz raznih uglova i pogotovo kontra-svetlom. Ako slikate široki kadar, nemojte izbegavati da u njemu bude i ljudi, jer tako posmatraču dajete utisak veličine prostora. Ipak, nemojte zaboraviti na detanje, jer oni mogu biti isto toliko zadivljujući koliko i velike prostorije.

fotografisanje-pecina-5Vodite računa o opremi. Pećine su vlažne i blatnjave, a neretko u njima ima i vode u bliku podzemnih reka i jezera. Uz to, voda i blato kaplju sa svih strana i skoro sve površine su mokre ili blatnjave. I sam vazduh je vlažan. Fotooprema ne voli ni vlagu, ni vodu, ni blato. Može i da se desi da se u mraku sapletete pa da fotoparat ispustite ili njim udarite u kamen. Kada fotoaparat ne koristite, držite ga u torbici.

Vodite računa i o sebi. Obucite se prikladno za boravak u pećini tako da vam ne bude hladno i da se ne ukvasite čak i ako morate da kleknete ili zalegnete zbog boljeg kadra. Ako fotograf nije spreman da zalegne u pećini, ne treba u nju ni da ulazi.

Ako idete u neistraženi deo pećine, obavezno stavite šlem na glavu i ponesite baterijsku lampu. Ako pećinu ne poznajete obavezno povedite nekoga ko je poznaje. I ne rizikujte. Pružanje pomoći i spašavanje iz pećina je veoma teško.

5 comments to Fotografisanje pećina

  • Samo bih dodao da ako snimate iz ruke, ne disete par sekundi pre slikanja, jer ce dah napraviti „maglu“

  • To u stvari zavisi od pećine. Ima ih koje su klimatski povezane sa spoljnim svetom pa temepratura u njima zavisi od spoljne temperature, što znači da su zimi hladne. Pećine koje su klimatski izolovane su po pravilu u stvari toplije.

  • Lijepi Dzoni

    Radi“cistih“fotografija iz ruke mozete koristiti tajmer ili daljinski-tako cete duplo povecati stabilnost aparata i fotografije ce ispasti mnogo ljepse nego da uvijek pritiskate okidac! 😉

  • Radivoje

    Maločas sam Vas otkrio i video da ima puno toga što moram da naučim!
    Hvala, od srca!
    Radivoje

  • Natasa

    Postovani Pedja,
    krenuh jutros po net-u da trazim informacije o Uvackim meandrima (jer za 1.Maj planiramo da ih posetimo), i pored zvanicnih sajtova ja ostadoh na Vasem sajtu celo pre podne. Zelim da Vam se zahvalim i pohvalim Vase tekstove koji sadrze mnogo vise informacija od mnogih drugih, i verujem da kada budem zelela informaciju o bilo kojoj domacoj destinaciji prvo cu otvoriti Vas sajt.
    Veliki pozdrav, Natasa iz Novog Sada.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *