Изборник Затворити

Ех, опет ме покрадоше

Случајно налетех на ископиран свој чланак о лимунади са овог блога на форуму PazovaCaffe.

Човек који се потписао као Srga (Срђан Бубоња) је просто ископирао текст одавде и пренео га тамо. Чак је убацио и илустрацију са овог блога, све потаман, само што нити је потписао аутора, нити натукнуо да је текст однекуд пренет, а камоли поставио линк (мада лепо пише у дну сваке стране на блогу да су сва права задржана). Просто, потписао се својим именом као да је то он све написао.

Иначе не ради се о неком наивчини, јер је тај на форуму PazovaCafe стари члан, регистрован још 2006. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Бицикларење за сваки дан: Ужице – Кадињача

У околини Ужица је лако наћи занимљива одредишта за вожњу. Хвала богу па не мањкамо у лепим пределима и разним путевима. Овом приликом представићу вам једну једну врло згодну вожњу коју можете извести кад год сте расположени. То је успон на Кадињачу.

Од Ужица до тамо и назад има 28 километара што је таман да можете да извезете чак и ако сте окаснили поподне с посла. Зависно од темпа, ово можете извести за сат и по па до четири сата, зависно да ли тренирате или желите да се релаксирате. Претпостављам да просечно утрениран бициклиста може да рачуна са 2 и по сата вожње умереним темпом. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Цртање топографске карте за Гармин ГПС (Калуђерске баре, планина Тара, Ужице)

Ево примера како изгледа ручно цртана топографска карта за Гармин ГПС-ове. На слици можете видети приказ екрана ГПС уређаја на размерама до 30 до 500м, тако да је сасвим очигледно који је ниво детаљности постигнут. Приказан је само мали исечак карте. Погледајте целу карту у ниској резолуцији, да бисте стекли слику колика је површина заиста нацртана.

За цртање карте, користио сам неколико алата (gpsMapEdit, GlobbalMapper, OziExplorer и MapSource, уз помоћ ситних додатних алатки). Извори података су разни: снимљени трекови и оријентири на терену, сателитски снимци, топографске карте…

Цртао сам је зарад испробавања технике цртања и карта није завршена. Веома је детаљна, чак је сваки објекат до нивоа викендица убележен. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Подешавање датума и пројекције у ГПС уређају за коришћење наших топографских карата

Да бисте могли да користите наше топографске карте заједно са ГПС-ом за навигацију, неопходно је да ускладите њихове координатне системе. С обзиром да су карте штампане, њихов координатни систем не можемо мењати, али зато ГПС-ови омогућавају да их подесимо тако да раде са подацима у координатном систему који желимо – подешавањем датума карте и пројекције.

Наше топографске карте су урађене у Hermannskogel датуму у Transverse Mercator пројекцији. Детаљно о томе сам писао у чланку Датум и пројекција наших топографских карата.

У ГПС уређајима се међу датумима не може наћи Hermannskogel датум. У новијим уређајима је могуће наћи Croatian датум који делом одговара нашим картама, а ако ни њега нема онда треба унети корисничке параметре и тако дефинисати датум. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Датум и пројекција топографских карата Србије и Црне Горе

Географске карте, да би могле бити коришћене за навигацију, морају бити географски оријентисане. То значи много више од означавања страна света – неопходно је знати прецизне географске параметре како би се за сваку тачку на карти могла одредити тачна географска координата, а најпре датум карте.

На топографским картама Србије нема информација о датуму. Вероватно то није приказано као својеврсна безбедносна мера, с обзиром да су својевремено карте сматране важном војном информацијом. То је омогућило да карте буду одштампане, да буду прецизне, да се не мора строго контролисати приступ картама, али да су употребљиве само ономе ко познаје датум карте.

Да ствар буде више отежана, датум који се користи на топографским картама Србије и другим земљама из бивше Југославије (Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и Македоније) није на списку познатих двестотинак датума који су данас у свету званично у употреби. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Држава нема пара да школује нашу децу. А за туђу има?

Ових дана студенти су поново изашли на улице. Овај пут да бране своје интересе, јер је у Скупштини поднет амандман на измене Закона о високошколском образовању, којим је предвиђено да се студенти који нису на буџету, већ се сами финансирају, чак и ако испуне услов, не могу сви уписати, већ само 20% њих.

У образложењу овог амандмана владајуће странке је да држава нема пара да финансира све студенте који испуне услов.

Нема пара? Зашто онда тренутно само на Београдском универитету о трошку буџета студира око 1500 студената странаца?

Ехеј!

1500 наше деце је остало без могућности школовања зато што су дошли људи са стране и уписали се, с обзиром да им је то омогућено. […]
[ ... види цео чланак ... ]