Teme: Fotografske tehnike

Polarizacioni filter – namena i način upotrebe

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/659

Uvek kao dodatnu opremu za fotoaparat preporučujem polarizacioni filter. Vrlo su česte situacije kada on može vrlo dobro da reši problem ili popravi sitne detalje na fotografiji koju pravite.

Funkcija polarizacionog filtera je da propusti samo onu svetlost koja je polarizovana na nama odgovarajući način. Polarizacija svetlosti je smer svetlosnih zraka koji dolaze od izvora ili objekta koji je osvetljen. Sunce emituje nepolarizovano svetlo, odnosno svetlosni zraci su usmereni u raznim smerovima, pa tako i kada se odbiju od objekata i uđu u fotoaparat, svetlo se uzima kao nepolarizovano.

Međutim, ako je površina objekta od koji se svetlost odbija glatka onda dolazi do polarizacije, odnosno svetlosni zraci se odbijaju tako da su svi u istom smeru. Takvi objekti su staklo, površina vode, nebo, površina lišća i slični. Polarizovano svetlo samo po sebi nije ni dobro ni loše, ali ovu osobinu možemo da iskoristimo da bismo odstranili ono svetlo koje nam ne odgovara. Pogledajte demonstraciju efekta polarizacionog filtera (potrebna vam je Java).

Za šta se polarizacioni filter može upotrebiti

Recimo, čest problem sa kojim se srećemo je bleštavilo neba kada je sunčano vreme. Prosto previše svetlosti se odbija od atmosfere tako da nam nebo po pravilu ispadne ili veoma bledo ili čak i potpuno belo.

Polarizacioni filter to rešava tako što filtrira nepolarizovano svetlo i propušta samo polarizovano, koga ima znatno manje, te se tako izbegava bleštavilo. Odjednom, nebo dobija dublju boju sa mnogo tonova, a i konture oblaka postaju izraženije.

Kada fotografišete vodenu površinu, svetlost odbijena od okolnih objekata odražava se na površini vode kao na ogledalu u toj meri da površina vode blješti. Blještavilo je tako izrazeno da je površina vode neprozirna. Isto se događa i ako fotografišete posle kiše kada je sve mokro i presijava se. Polarizacioni filter rešava problem jer propušta samo polarizovanu svetlost, koje ima mnogo manje. Efekat filtiriranja je toliko očigledan da površina vode postaje providna.

Još jedan čest problem je da, kada fotografišete pejzaž ili panoramu, izmaglica znatno smanjuje kontrast, izbeljuje i umrtvljuje fotografiju. Razlog je rasipanje svetlosti, koja, kada prolazi kroz izmaglicu (vazduh zasićen sitnim vodenim česticama), raspršuje se na sve strane. Polarizacioni filter može da u velikoj meri pomogne, jer veliki deo te raspršene svetlosti kroz njega ne može da prođe. Tako ćete dobiti kontrastniju fotografiju, sa više detalja i življih boja. I inače, polarizacioni filter ističe boje, upravo zato što ne propušta svetlost koja je raspršena i smanjuje kontastnost.

Takođe, često može da se desi da, ako fotografišete na ulici, smeta odraz raznih objekata u izlozima. Upotrebite polarizacioni filter i ti odrazi mogu biti u znatnoj meri ublaženi pa čak i potpuno uklonjeni. Slično je i sa fotografisanjem u prirodi, kada na primer površina lišća odražava svetlost okoline i tako izgleda „metalno“ i često bez ikakve teksture. Upotreba filtera otklanja svetlost koja smeta i omogućava da lišće ima prirodnu boju i vidljivu teksturu na fotografiji.

Polarizacioni filter možete primeniti i kada vam sam efekat filtriranja nije potreban, ali imate previše svetla. Naime, polarizacioni filter po svojoj prirodi „guta“ mnogo svetla (obično je slabljenje svetla za dve do tri blende), tako da, ako je previše svetla problem, on ga može rešiti kao svojevrstan ND (noise density) filter.

Primer upotrebe polarizacionog filtera

Da ne ostane sve na rečima, evo primera iste scene fotografisane sa i bez polarizacionog filtera. Fotografije su napravljene sa istog mesta odmah jedna za drugom, smao je jedna snimljena bez filtera a druga sa njim. Inače, na slici je reka Drina. Ove dve fotografije vrlo dobro prikazuju kakav je efekat polarizacionog filtera.

Primer fotografije za koju nije upotrebljen polarizacioni filter

Primer fotografije za koju nije upotrebljen polarizacioni filter

Primer fotografije za koju je upotrebljen polarizacioni filter

Primer fotografije za koju je upotrebljen polarizacioni filter

Primetićete kako polarizacioni filter čini da je boja neba dublja, da se tanki oblaci u levom kraju fotografije mnogo više ističu na nebu, a čak i puni oblaci desno imaju više nijansi. Pogledajte razliku u površini vode. Na gornjoj fotografiji je odraz okoline na površini jači te ona ima neku plavičastu nijansu (odraz neba svakako dominira), a na donjoj fotografiji, filter je te odraze ublažio tako da je voda više prirodno zelena i prozirnija tako da se kamenje na dnu reke jasnije vidi. Obratite pažnju i na brdo koje je u najdaljem planu. Na drugoj fotografiji se sasvim očigledno vidi više detalja, jer je filter uspeo da ublazi problematičnu izmaglicu koja se na tako velikom rastojanju uvek pojavi i smeta. I na kraju, primetićete i da je ukupan kolorit donje fotografije jači, da su boje za nijansu izraženije.

Da li je bolja jedna ili druga fotografija? To je pogrešno pitanje. Korišćenje polarizacionog filtera ne čini fotografiju boljom ili lošijom, već vam omogućava da istaknete ono što vam je na fotografiji bitno.

Kako se polarizacioni filter koristi

Pre svega, nameštate ga na postojeći objektiv, obično tako što ga prosto navrnete na za to predviđen navoj. Polarizacioni filter se sastoji od dva pokretna prstena. Jedan služi za to da se filter pričvrsti na objektiv, a drugi u stvari sadrži polarizovano staklo koje možete da okrećete. Zakretanjem stakla, podečavate ugao polarizovanog stakla u odnosu na scenu a time i njegov odnos prema svetlu koje ulazi u objektiv. Kroz staklo prolazi sam ono svetlo koje jepolarisanoisto kao i staklo filtera. Kako se ugao polarizacionog filtera menja, tako ćete videti promenu, pa je na vama da odlučite kada je filter dobro podešen, odnosno, kada ste dobili to što ste želeli.

Polarizacioni filter se ne može koristiti baš uvek, odnosno, da bi on imao efekat, treba da postoji svetlo koje možete da isfiltrirate. Najčešći izvor svetla je Sunce tako da njegov položaj direktno utiče na polarizvoanost svetla odnosno efekat filtera. Efekat je najizraženiji ako Sunce (ili bilo koji drugi izvor svetla) obasjava objekat koji fotografišete pod uglom od 90 stepeni u odnosu na osu između vas i objekta fotografisanja.

Polarizacioni filter nekada može i da napravi problem. Na primer, ako koristite veoma širok objektiv da uhvatite što širi prostor, to obično znači da ćete uhvatiti i veoma široko nebo. Polarizacija svetlosti na nebu nije ista u svakoj tački, i ako koristite polarizacioni filter to će se na fotografiji videti. Obično će jedan kraj neba imati duboku plavu boju, a drugi bledu i ispranu, jer je različit nivo filtriranja usled različite polarizovanosti svetlosti koju nebo odbija prema fotoaparatu.

Polarizacioni filter možete probati i bez fotoaparata. Prosto gledajte kroz njega i zakrećite ga i videćete njegov efekat. Pogledajte kroz njega ručni časovnik sa elektronskim ekranom ili mobilni telefon. Svetlost ovakvih ekrana je polarizovana i zakretanjem filtera u jednom trenutku ćete videti kako sadržaj ekrana bledi i čak potpuno iščezava.

Vrste polarizacionih filtera

Postoje dve vrste polarizacionih filtera, linearni i cirkularni. Linearni je očigledan: sva svetlost koja prođe kroz njega je polarizovana što znači da svi svetlosni zraci imaju isti pravac. Međutim, kod novijih fotoaparata koji vrše automatsko izoštravanje, to pravi problem, jer oni merenje oštrine upravo vrše polarisanjem svetlosti, pa ako je svetlo koje na senzor dođe već polarisano, merenje je nemoguće. Zbog toga se proizvode cirkularni polarizacioni filteri. Oni propuštaju polarisano svetlo ali onda dodatno promene smer svetlosnih zraka tako da oni više nisulinearno nego kružno polarisani i tako omogućavaju elektronici da normlano izmeri fokus. Cirkularni filteri su skuplji ali razlika nije velika, tako da je preporuka da uvek kupujete cirkularni, jer će on sigurno da radi u svakoj situaciji.

Ako već imate polarizacioni filter ali po njegovoj oznaci ne možete da utvrdite da li je linaran ili cirkularan, uradite jednostavan test: Stanite ispred ogledala i kroz filer pogledajte odraz filtera u ogledalu. Okrenite filter tako da pogledate kroz drugu stranu. Ako je filter cirkularan u jednom trenutku njegov odraz će postati znatno tamniji, skoro potpuno crn.

Držati ga uvek pri ruci

Ovakve karakteristike polarizacionog fitlera čine ge naizostavnim delom opreme svakog fotografa. Toliko je koristan i upotrebljiv u svakodnevnim situacijama da ga prosto treba uvek imati uz fotoaparat.

2 comments to Polarizacioni filter – namena i način upotrebe

  • bradam

    Imam male i velike primedbe na Vaš tekst o Polarizacionim filterima. Ne u nameri da se pravim važan ili pametan već u želji da neko ko voli fotografiju stekne bolji uvid u tehniku snimanja.

    Vi kažete: “Međutim, ako je površina objekta od koji se svetlost odbija glatka onda dolazi do polarizacije, odnosno svetlosni zraci se odbijaju tako da su svi u istom smeru.

    Tačno je da su svi u istom smeru, ali kom i šta su u istom smeru?

    Moj Odgovor na to pitanje je
    – Sunčevi svetlosni zraci osciliraju (pošto foton ima dvostruku osobinu, korpuskularnu i elektromagnetnu)u svim pravcima t.j. 360 stepeni i kada se odbiju od glatke površine nastavljaju da osciliraju samo oni koji su oscilirali pod uglom od 90 stepeni od ugla površine od koje se odbijaju. To praktično znaci kada gledate u površinu vode zraci koji stižu do vašeg oka će oscilirati u pravcu gore-dole. Sve ostale uglove oscilacije je prigušila površina vode.

    Sada dolazimo do najglavnijeg. Polarizacioni filter (linijski) pod mikroskopom izgleda kao “švedske žaluzine” odnosno mnogo malih paralelnih i jedva vidljivih trakica.

    A Vi kažete:“Polarizacioni filter to rešava tako što filtrira nepolarizovano svetlo i propušta samo polarizovano, koga ima znatno manje, te se tako izbegava bleštavilo. Odjednom, nebo dobija dublju boju sa mnogo tonova, a i konture oblaka postaju izraženije.

    Ustvari filter treba zarotirati da trakice budu paralelne sa površinom vode, i onda će polarizovana svetlost koja se odbila od te iste površine i oscilira gore-dole da udari u trakice i time se gubi odsjaj, odnosno sasvim se lepo vidi dno. Što znači da Polarizacioni filter ne propušta već sprečava da polarizovana svetlost uđe u aparat. Na kraju to je bila i osnovna ideja tvorca tog filtera. Jer šta će nam bilo kakva odbijena svetlost od površine vode ako se zanimamo za ono ispod.

    Inače davno sam video jednu fotografiju (pre Interneta)na kojoj čovek koji vesla na jezeru a snimljen je odozgo (idealno za Polarizacioni filter, jer ugao odbijanja sunčevih zraka mali i samim tim precizno polarizovan), taj čovek deluje kao da vesla u vazduhu a dno de potpuno jasno vidi.
    Meni deluje ovo što sam napisao malo konfuzno, ali Internet je veliki i lako ići sa tuk na utuk.
    Nadam se da nisam nikoga povredio.

  • U više prilika sam rekao da članke prilagođavam ciljnoj publici, a to znači da ne ulazim u detalje koje smatram nepotrebnim ili bi suviše iskomplikovali objašnjenje.

    U ovom članku cilj mi je bio da fotografima početnicima ukratko objasnim pojam polarizacije kako bi znali kakav je efekat polarizacionog filtera te da bi ga umeli upotrebiti u fotografisanju.

    Nisam iamo nameru da do detalja objašnjavam samu prirodu polarizacije svetla jer to traži više prostora i previše detalja. Koga ti detalji interesuju može i sam da ih pronađe, jer nakon čitanja članka zna šta treba da traži.

    Vaše objašnjenje se ne uklapa u ono što ja znam o polarizacionim filterima, a to se najkraće može objasniti kao: polarizacioni filter propušta samo one talase koji su polarizovani isto kao i sam filter.

    Svetlosni zrak se sastoji od fotona. On osciluje frekvencijom koja određuje boju svetla. Oscilaciju na putu koje foton pređe možemo prikazati kao sinusoidu kao što je to prikazano na slici:

    Primera radi uzeli smo da foton osciluje po vertikalnoj osi. Poprečni presek kretanja fotona (ako gledamo kao da se foton kreće prema nama) izgleda kao vertikalna crta.

    Svetlost se ne sastoji samo od jednog zraka već od mnoštva njih, koji osciluju svako svojom frekvencijom, ali ne osciluju svi u vertikalnoj ravni, već svako za sebe. Evo na crtežu kako izgleda snop zraka koji osiluju na istoj frekvenciji ali u različitim ravnima.

    Kada ovakav snop gledamo u poprečnom preseku, svaki zrak za sebe će se videti kao jedna crta ali svaka pod svojim uglom, uglom koji odgovara ravni u kojoj foton tog zraka osciluje.

    Upravo taj ugao ravni u kojoj foton osciluje prestavlja ugao polarizacije tog zraka. Ako se snop sastoji od zraka koji osciluju u različitim ravnima to je nepolarizovano svetlo. Ako svi zraci osciluju u istoj ravni onda je to polarizovano svetlo, a ugao polarizacije je ugao ravni u kojoj se vrši oscilacija.

    Šta se dešava kada svetlo prolazi kroz polarizacioni filter? Polarizacioni filter je mrežica koju čini veliki broj sitnih uzdužnih proreza. Kroz prorez će proći samo onaj zrak svetlosti koji osciluje uzduž tog proreza. Bilo koji drugi zrak koji osciluje po dnekim uglom u odnosu na prorez neće proći, jer će foton udariti u neprozirni deo oko proreza i neće moći da prođe.

    Iz ovoga proizilazi da će kroz filter proći samo oni svetlosni zraci koji osciluju pod istim uglom kao i prorezi na filteru. Dakle, svi zraci koji proću kroz filter osciluju pod istim uglom, odnosno u istoj ravni, te je svetlo koje prođe kroz filter polarizaovano. Podešavanjem ugla proreza na filteru mi biramo koje polarizovano svetlo će proći kroz filter.

    S obzirom da je filter na objektiv fotoaparata pričvršćen tako da jedino svetlo koje ulazi u objektiv može biti ono koje prođe kroz filter, u objektiv će i ući samo polarizovano svetlo.

    Ja mogu samo da zaključim da niste u pravu kada tvrdite da polarizacioni filter sprečava polarizaciono svetlo da uđe u objektiv. Upravo je suprotno, filter propušta samo polarizovano svetlo i to ono koje mi izaberemo podešavanjem ugla filtera.

    Što se tiče primera sa veslačem fotografisanim odozgo, ne bih se složio da je to idealna situacija za upotrebu filtera. Kada se Sunce nalazi iza fotografa, filter skoro i da nema efekta. Njegov efekat je najizraženiji kada se sunce nalazi pod uglom od 90 stepeni u odnosu na izdužnu osu objektiva – to jest, kada dolazi sa boka.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *