Увек као додатну опрему за фотоапарат препоручујем поларизациони филтер. Врло су честе ситуације када он може врло добро да реши проблем или поправи ситне детаље на фотографији коју правите.
Функција поларизационог филтера је да пропусти само ону светлост која је поларизована на нама одговарајући начин. Поларизација светлости је смер светлосних зрака који долазе од извора или објекта који је осветљен. Сунце емитује неполаризовано светло, односно светлосни зраци су усмерени у разним смеровима, па тако и када се одбију од објеката и уђу у фотоапарат, светло се узима као неполаризовано.
Међутим, ако је површина објекта од који се светлост одбија глатка онда долази до поларизације, односно светлосни зраци се одбијају тако да су сви у истом смеру. Такви објекти су стакло, површина воде, небо, површина лишћа и слични. Поларизовано светло само по себи није ни добро ни лоше, али ову особину можемо да искористимо да бисмо одстранили оно светло које нам не одговара. Погледајте демонстрацију ефекта поларизационог филтера (потребна вам је Java).
За шта се поларизациони филтер може употребити
Рецимо, чест проблем са којим се срећемо је блештавило неба када је сунчано време. Просто превише светлости се одбија од атмосфере тако да нам небо по правилу испадне или веома бледо или чак и потпуно бело.
Поларизациони филтер то решава тако што филтрира неполаризовано светло и пропушта само поларизовано, кога има знатно мање, те се тако избегава блештавило. Одједном, небо добија дубљу боју са много тонова, а и контуре облака постају израженије.
Када фотографишете водену површину, светлост одбијена од околних објеката одражава се на површини воде као на огледалу у тој мери да површина воде бљешти. Бљештавило је тако изразено да је површина воде непрозирна. Исто се догађа и ако фотографишете после кише када је све мокро и пресијава се. Поларизациони филтер решава проблем јер пропушта само поларизовану светлост, које има много мање. Ефекат филтирирања је толико очигледан да површина воде постаје провидна.
Још један чест проблем је да, када фотографишете пејзаж или панораму, измаглица знатно смањује контраст, избељује и умртвљује фотографију. Разлог је расипање светлости, која, када пролази кроз измаглицу (ваздух засићен ситним воденим честицама), распршује се на све стране. Поларизациони филтер може да у великој мери помогне, јер велики део те распршене светлости кроз њега не може да прође. Тако ћете добити контрастнију фотографију, са више детаља и живљих боја. И иначе, поларизациони филтер истиче боје, управо зато што не пропушта светлост која је распршена и смањује контастност.
Такође, често може да се деси да, ако фотографишете на улици, смета одраз разних објеката у излозима. Употребите поларизациони филтер и ти одрази могу бити у знатној мери ублажени па чак и потпуно уклоњени. Слично је и са фотографисањем у природи, када на пример површина лишћа одражава светлост околине и тако изгледа „метално“ и често без икакве текстуре. Употреба филтера отклања светлост која смета и омогућава да лишће има природну боју и видљиву текстуру на фотографији.
Поларизациони филтер можете применити и када вам сам ефекат филтрирања није потребан, али имате превише светла. Наиме, поларизациони филтер по својој природи „гута“ много светла (обично је слабљење светла за две до три бленде), тако да, ако је превише светла проблем, он га може решити као својеврстан НД (noise density) филтер.
Пример употребе поларизационог филтера
Да не остане све на речима, ево примера исте сцене фотографисане са и без поларизационог филтера. Фотографије су направљене са истог места одмах једна за другом, смао је једна снимљена без филтера а друга са њим. Иначе, на слици је река Дрина. Ове две фотографије врло добро приказују какав је ефекат поларизационог филтера.
Приметићете како поларизациони филтер чини да је боја неба дубља, да се танки облаци у левом крају фотографије много више истичу на небу, а чак и пуни облаци десно имају више нијанси. Погледајте разлику у површини воде. На горњој фотографији је одраз околине на површини јачи те она има неку плавичасту нијансу (одраз неба свакако доминира), а на доњој фотографији, филтер је те одразе ублажио тако да је вода више природно зелена и прозирнија тако да се камење на дну реке јасније види. Обратите пажњу и на брдо које је у најдаљем плану. На другој фотографији се сасвим очигледно види више детаља, јер је филтер успео да ублази проблематичну измаглицу која се на тако великом растојању увек појави и смета. И на крају, приметићете и да је укупан колорит доње фотографије јачи, да су боје за нијансу израженије.
Да ли је боља једна или друга фотографија? То је погрешно питање. Коришћење поларизационог филтера не чини фотографију бољом или лошијом, већ вам омогућава да истакнете оно што вам је на фотографији битно.
Како се поларизациони филтер користи
Пре свега, намештате га на постојећи објектив, обично тако што га просто наврнете на за то предвиђен навој. Поларизациони филтер се састоји од два покретна прстена. Један служи за то да се филтер причврсти на објектив, а други у ствари садржи поларизовано стакло које можете да окрећете. Закретањем стакла, подечавате угао поларизованог стакла у односу на сцену а тиме и његов однос према светлу које улази у објектив. Кроз стакло пролази сам оно светло које јеполарисаноисто као и стакло филтера. Како се угао поларизационог филтера мења, тако ћете видети промену, па је на вама да одлучите када је филтер добро подешен, односно, када сте добили то што сте желели.
Поларизациони филтер се не може користити баш увек, односно, да би он имао ефекат, треба да постоји светло које можете да исфилтрирате. Најчешћи извор светла је Сунце тако да његов положај директно утиче на поларизвоаност светла односно ефекат филтера. Ефекат је најизраженији ако Сунце (или било који други извор светла) обасјава објекат који фотографишете под углом од 90 степени у односу на осу између вас и објекта фотографисања.
Поларизациони филтер некада може и да направи проблем. На пример, ако користите веома широк објектив да ухватите што шири простор, то обично значи да ћете ухватити и веома широко небо. Поларизација светлости на небу није иста у свакој тачки, и ако користите поларизациони филтер то ће се на фотографији видети. Обично ће један крај неба имати дубоку плаву боју, а други бледу и испрану, јер је различит ниво филтрирања услед различите поларизованости светлости коју небо одбија према фотоапарату.
Поларизациони филтер можете пробати и без фотоапарата. Просто гледајте кроз њега и закрећите га и видећете његов ефекат. Погледајте кроз њега ручни часовник са електронским екраном или мобилни телефон. Светлост оваквих екрана је поларизована и закретањем филтера у једном тренутку ћете видети како садржај екрана бледи и чак потпуно ишчезава.
Врсте поларизационих филтера
Постоје две врсте поларизационих филтера, линеарни и циркуларни. Линеарни је очигледан: сва светлост која прође кроз њега је поларизована што значи да сви светлосни зраци имају исти правац. Међутим, код новијих фотоапарата који врше аутоматско изоштравање, то прави проблем, јер они мерење оштрине управо врше поларисањем светлости, па ако је светло које на сензор дође већ поларисано, мерење је немогуће. Због тога се производе циркуларни поларизациони филтери. Они пропуштају поларисано светло али онда додатно промене смер светлосних зрака тако да они више нисулинеарно него кружно поларисани и тако омогућавају електроници да нормлано измери фокус. Циркуларни филтери су скупљи али разлика није велика, тако да је препорука да увек купујете циркуларни, јер ће он сигурно да ради у свакој ситуацији.
Ако већ имате поларизациони филтер али по његовој ознаци не можете да утврдите да ли је линаран или циркуларан, урадите једноставан тест: Станите испред огледала и кроз филер погледајте одраз филтера у огледалу. Окрените филтер тако да погледате кроз другу страну. Ако је филтер циркуларан у једном тренутку његов одраз ће постати знатно тамнији, скоро потпуно црн.
Држати га увек при руци
Овакве карактеристике поларизационог фитлера чине ге наизоставним делом опреме сваког фотографа. Толико је користан и употребљив у свакодневним ситуацијама да га просто треба увек имати уз фотоапарат.
Imam male i velike primedbe na Vaš tekst o Polarizacionim filterima. Ne u nameri da se pravim važan ili pametan već u želji da neko ko voli fotografiju stekne bolji uvid u tehniku snimanja.
Vi kažete: “Međutim, ako je površina objekta od koji se svetlost odbija glatka onda dolazi do polarizacije, odnosno svetlosni zraci se odbijaju tako da su svi u istom smeru.
Tačno je da su svi u istom smeru, ali kom i šta su u istom smeru?
Moj Odgovor na to pitanje je
– Sunčevi svetlosni zraci osciliraju (pošto foton ima dvostruku osobinu, korpuskularnu i elektromagnetnu)u svim pravcima t.j. 360 stepeni i kada se odbiju od glatke površine nastavljaju da osciliraju samo oni koji su oscilirali pod uglom od 90 stepeni od ugla površine od koje se odbijaju. To praktično znaci kada gledate u površinu vode zraci koji stižu do vašeg oka će oscilirati u pravcu gore-dole. Sve ostale uglove oscilacije je prigušila površina vode.
Sada dolazimo do najglavnijeg. Polarizacioni filter (linijski) pod mikroskopom izgleda kao “švedske žaluzine” odnosno mnogo malih paralelnih i jedva vidljivih trakica.
A Vi kažete:“Polarizacioni filter to rešava tako što filtrira nepolarizovano svetlo i propušta samo polarizovano, koga ima znatno manje, te se tako izbegava bleštavilo. Odjednom, nebo dobija dublju boju sa mnogo tonova, a i konture oblaka postaju izraženije.
Ustvari filter treba zarotirati da trakice budu paralelne sa površinom vode, i onda će polarizovana svetlost koja se odbila od te iste površine i oscilira gore-dole da udari u trakice i time se gubi odsjaj, odnosno sasvim se lepo vidi dno. Što znači da Polarizacioni filter ne propušta već sprečava da polarizovana svetlost uđe u aparat. Na kraju to je bila i osnovna ideja tvorca tog filtera. Jer šta će nam bilo kakva odbijena svetlost od površine vode ako se zanimamo za ono ispod.
Inače davno sam video jednu fotografiju (pre Interneta)na kojoj čovek koji vesla na jezeru a snimljen je odozgo (idealno za Polarizacioni filter, jer ugao odbijanja sunčevih zraka mali i samim tim precizno polarizovan), taj čovek deluje kao da vesla u vazduhu a dno de potpuno jasno vidi.
Meni deluje ovo što sam napisao malo konfuzno, ali Internet je veliki i lako ići sa tuk na utuk.
Nadam se da nisam nikoga povredio.
У више прилика сам рекао да чланке прилагођавам циљној публици, а то значи да не улазим у детаље које сматрам непотребним или би сувише искомпликовали објашњење.
У овом чланку циљ ми је био да фотографима почетницима укратко објасним појам поларизације како би знали какав је ефекат поларизационог филтера те да би га умели употребити у фотографисању.
Нисам иамо намеру да до детаља објашњавам саму природу поларизације светла јер то тражи више простора и превише детаља. Кога ти детаљи интересују може и сам да их пронађе, јер након читања чланка зна шта треба да тражи.
Ваше објашњење се не уклапа у оно што ја знам о поларизационим филтерима, а то се најкраће може објаснити као: поларизациони филтер пропушта само оне таласе који су поларизовани исто као и сам филтер.
Светлосни зрак се састоји од фотона. Он осцилује фреквенцијом која одређује боју светла. Осцилацију на путу које фотон пређе можемо приказати као синусоиду као што је то приказано на слици:
Примера ради узели смо да фотон осцилује по вертикалној оси. Попречни пресек кретања фотона (ако гледамо као да се фотон креће према нама) изгледа као вертикална црта.
Светлост се не састоји само од једног зрака већ од мноштва њих, који осцилују свако својом фреквенцијом, али не осцилују сви у вертикалној равни, већ свако за себе. Ево на цртежу како изгледа сноп зрака који осилују на истој фреквенцији али у различитим равнима.
Када овакав сноп гледамо у попречном пресеку, сваки зрак за себе ће се видети као једна црта али свака под својим углом, углом који одговара равни у којој фотон тог зрака осцилује.
Управо тај угао равни у којој фотон осцилује преставља угао поларизације тог зрака. Ако се сноп састоји од зрака који осцилују у различитим равнима то је неполаризовано светло. Ако сви зраци осцилују у истој равни онда је то поларизовано светло, а угао поларизације је угао равни у којој се врши осцилација.
Шта се дешава када светло пролази кроз поларизациони филтер? Поларизациони филтер је мрежица коју чини велики број ситних уздужних прореза. Кроз прорез ће проћи само онај зрак светлости који осцилује уздуж тог прореза. Било који други зрак који осцилује по днеким углом у односу на прорез неће проћи, јер ће фотон ударити у непрозирни део око прореза и неће моћи да прође.
Из овога произилази да ће кроз филтер проћи само они светлосни зраци који осцилују под истим углом као и прорези на филтеру. Дакле, сви зраци који проћу кроз филтер осцилују под истим углом, односно у истој равни, те је светло које прође кроз филтер поларизаовано. Подешавањем угла прореза на филтеру ми бирамо које поларизовано светло ће проћи кроз филтер.
С обзиром да је филтер на објектив фотоапарата причвршћен тако да једино светло које улази у објектив може бити оно које прође кроз филтер, у објектив ће и ући само поларизовано светло.
Ја могу само да закључим да нисте у праву када тврдите да поларизациони филтер спречава поларизационо светло да уђе у објектив. Управо је супротно, филтер пропушта само поларизовано светло и то оно које ми изаберемо подешавањем угла филтера.
Што се тиче примера са веслачем фотографисаним одозго, не бих се сложио да је то идеална ситуација за употребу филтера. Када се Сунце налази иза фотографа, филтер скоро и да нема ефекта. Његов ефекат је најизраженији када се сунце налази под углом од 90 степени у односу на издужну осу објектива – то јест, када долази са бока.