U Srbiji su psi lutalice već dugo godina veliki problem. Ima ih mnogo, često se kreću u čoporima i uznemiravaju ljude, a često se dešava i da napadnu, čak i decu.
Javnost naravno negoduje jer joj takvi psi smetaju. A nisu oni, jadni, ništa krivi. Takva im je sudbina. Problem su u stvari ljudi koji su neodgovorni prema njima. Nije svako sposoban da ima kućnog ljubimca, ali mnogi i pored toga žele da ih imaju. I tako nabave psa (ili mačku), drže ih tako u stanu ili dvorištu neko vreme a onda im dojade – oko njih stalno čovek mora nešto da se petlja, te da im da da jedu, te da piju, te da počisti, te da ih šeta… i očas posla, jadna životinja završi na ulici.
I tako svake godine, eto nama na ulicama novih, mladih kerećih snaga, sveže isprašenih od strane svojih bivših gospodara. To je glavni izvor obnavljanja broja pasa lutalica, jer inače, lutalice nadležne službe redovno hvataju i sterilišu tako da bar ne mogu da se razmnožavaju.
I prisilna odgovornost ako nema druge
Očigledno je neophodno da društvo stvori mehanizam gde će čoveka koji želi da ima kućnog ljubimca zakonski obavezati da se o njemu stara. Neophodno je da se obezbedi da ljudi postanu odgovorni za svoje pse.
Pre svega, svaka odgajivačnica treba da bude obavezna da pse registruje (pse danas nije ni teško ni skupo označiti) i da se samo registrovani psi mogu poklanjati i prodavati.
Tako bi se za svakog psa znalo ko mu je vlasnik, a kada je neko jednom postao registrovan vlasnik psa, ne može više tek tako da ga se otarasi. Ako vlasnik otera svog psa na ulicu, šinteri će vrlo lako da utvrde čiji je pas i eto mu ga nazad, uz drakonsku kaznu.
Kazne treba da budu drakonske, ne samo za napuštanje ili gubljenje psa nego i za posedovanje neregistrovanog psa, pa čak i za šetanja psa bez povodnika i zaštitne korpe. Iz visokih kazni je lako finansirati potrebne službe za hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa.
Pored svega, vlasnike pasa i odgajivačnice takođe treba naterati da sve životinje koje nisu namenjene za uzgoj ili su ispunile svoju bilošku svrhu – sterilišu.
Ukratko treba obezbediti da kada neko odluči da drži psa, preuzima za njega pred zakonom punu životnu odgovornost koje se može osloboditi samo ako pas ugine ili ako prenese vlasništvo nad njim na nekog drugog (kada se prenosi i odgovornost).
Ako pas nestane odgovornost ne sme da prestane. Vlasnik nestalog psa mora da svoju odgovonost namiruje tako što će placati određeni iznos u fond za zbrinjavanje pasa lutalica i tako treba da bude sve dok se ne utvrdi šta se sa psom desilo. Ako je uginuo, vlasnik više nema odogovornost prema njemu, ako se izgubio pa je nađen, vlasnik može da ga uzme nazad, ili nalazač može da preuzme odgovornost za psa, ili, ako vlasnik ne može da se brine o psu, odgovornost se prenosi na neku organizaciju koja se brine o takvim psima, a vlasnik toj organizaciji isplaćuje nadoknadu sve dok je pas živ ili ga neko ne usvoji.
Ovako, da svako može da ima kera, da ga pušta da se nekontrolisano pari, pa onda da štenad strpa u džak, odveze kolima podalje od kuće i prosto ih izruči pored nekog kontejnera, ili još gore, da detetu kupi (ili češće dobije na poklon) kera koji posle nekog vremena više nije zanimljiv, ili preraste držanje u stanu, ili postane skup za održavanje, pa ga samo išutira napolje, to je nedopustivo.
Kada se jednom rešio problem stvaranja pasa lutalica, lakše bi se rešavao problem postojećih. Sada, kakve god mere preduzeli, vrlo brzo se broj napuštenih pasa obnavlja prilivom novih.
Šta sa postojećim lutalicama
Lutalice treba hvatati i zbrinjavati. Najpre lečiti a onda dati nekome ko želi da ih prihvati. One koji preostanu ili držati u nekom prihvatilištu, ili – neizbežno – uspavljivati.
Lutalice bi bile veliki problem samo u jednom početnom periodu dok se ne sredi stanje. Verujam da većina može da se udomi a da preistali veovatno ne bi ni morali da budu uspavani jer bi od kažnjavanja bilo sasvimdovoljno para da budu zbrinuti u prihvatilištima.
Društva za zaštitu životinja
Ova društva bi morala ozbiljno da promene svoj način delovanja. Sada kroz njih deluju dve vrste ljudi – oni koji se zgražavaju nad sudbinom lutalica i histerišu zbog toga tražeći da one budu zbrinute i oni koji u celoj toj priči nalaze korist. Nijedna grupa u stvari ne preduzima ništa zaista konstruktivno da lutalicama pomogne.
Jedni samo kukaju i zapomažu i traže da neko drugi nešto učini ne pomišljajući na to da bi trebalo da i sami nešto urade, a drugi trljaju ruke i broje pare.
Organizacije za zaštitu životinja su danas po pravilu zainteresovane samo za bolesne životinjejer od raznih međunarodnih fondova dobijaju novac za lečenje takvih životinja. Tu se na jednu lečenu, sa strane skloni para za još tri i tako se lepo pravi zarada. Ove organizacije uopšte nisu zainteresovane za zdrave lutalice jer od njih nemaju nikakve koristi. Tako u stvari samo produbljuju problem jer sprečavaju smanjenje broja lutalica prirodnim putem, te se njihov broj još i povećava.
Procitala sam Vas clanak i mnogo mi se dopao. Ja imam psa, kao kucnog ljubimca, otkad znam za sebe, i veoma volim zivotinje, kao i moji roditelji.
Htela sam nesto da vas pitam:
1. Na ulicama u Pozarevcu stvarno ima mnogo psa lutalica. Pogotovu blizu moje ulice, posto je tu romsko naselje. Kada se vracam iz grada, bukvalno ne mogu da dodjem do svoje kuce, a da me neki pas koji setka ulicom ne napadne. Da li u Pozerevcu postoji neko udruzenje koje brine o zivotinjama, i ako postoji da li mozete da mi javite njihov kontakt telefon?
2. U ulici svako domacinstvo ima jednog ili vise pasa. Medjutim, meni je veliki problem sto oni (pogotovo jedan pas u dvoristu preko puta mene) ne prestaje da laje ni danju, ni nocu. Znam, a i moje kuce, ponekad zalaje, to traje neko vreme,i posle je mirno. Da li ovo nekako moze da se resi?
Bila bih Vam veoma zahvalna kada biste mi odgovorili na ova pitanja.
1. Ne znam d ali postoji neko udruženje u Požarevcu.
2. To zavisi od propisa lokalne vlasti. U Beogradu je, na primer, zabranjeno držanje pasa u dvorištu ili zgradi, koji svojim lavežom uznemiravaju susede.
Zdravo, bilo bi divno kada bi zakon mogao da se primeni i na ljude.Ljudi pisu zakone i krse ih i tu je caka koja nema resenje.Jedini perpetum mobile u prirodi. Imao sa slucaj da je covek lepo odveo svog psa u centar za pse u Pozegi i oni psa slikali,stavili mu ogrlicu,vlasnika slikali i identifikovali. Sve uradili i vlasniku urucili sva dokumenta koja treba i potvrdu da je pas inekcijom usmrcen.Kad nepordje par dana CUKA se vratio iz Evrope/posto je po evropski sve uradjeno/ i laje AV AV ispred kapije doticnog vlasnika nesrecnog kera.On ,sta ce ujutru kod javnog tuzioca sa sve Mrtvim kerom.Nedaju u sud keru,ama ljudi ker je mrtav,nece ujesti.Nasta frka oce Vlasnika u apsanu.Ker mrtav,on ziv.Mora red da se zna,ostavi on kera sa lancom napolju pustenog,pa kod tuzioca.Sve mu lepo objasnii kaze da ce kera na centru grada javno ubiti.E to se nesme.A sta ce biti samnom,pita vlasnik.Tuzioc-ides u zatvor.E,nemoze u zatvor-veli vlasnik,ja imam papir i sliku psa na kome pise da je on mrtav.I gle cuda tuzioc ga je lepo posavetovao da se mane coravog posla.
A ja dodajem i licemernih birokrata. Pas jos laje AV AV.Doduse,nemozze ici u EVROPU jer je mrtav,al ga zaobilazimo jer ako ujede ko ce dokazati i naplatiti odstetu od mrtvog psa.
U mome gradu postoji veliki broj pasa lutalica..Jedna žena ih skuplja i pokušava da udomi…Meni se ama baš svaki puta kada prođem pored njih srce slama…Imam i svog ljubimca..i sve sam prošla sa njom..Tačno znam kakav je osećaj imati pssa i čuvati ga a onda ga odjedamput izbaciti iz kuće..To rade oni ljudi koji svoj bezobrazluk iskaljuju na životinjama…Želele bih da pitam da li postoji neka veterinarska stanica..Ili bilo šta..Gde bih mogla da im javim za te sve pse…Čitala sam na netu da se sve više povećava broj pasa lutalica..Ali znate šta je problem..? 1.Čovek ne može ni sebe da izdržava a ne i pse! 2.Svi ljudi žele veličanstvene pse..a ne naše jadne lutalice…=///…Nažalost je tako..Pa sam napisala na jedan papir imena mojih poznanika za koje mislim da bi im prijala drruštvo..Ako ste i vi ko ja uradite to!!..Ali ne mojte davati psa nekome ko se u početku brine o njemu a na kraju ga izbaci..!Pa ako bi mogli da mi odgovorite sa brojem telefona veterinarske stanice gde čuvaju žiotinje..Ili nekog udruženja za pse..Bila bih Vam veoma zahvalna..!