Теме: Друштво

Српске банке повећавају фиксне камате, Народна банка Србије немоћна

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/2327

Ово је држава у којој је све могуће само да би неко довољно утицајан могао да заради. Ових дана у јавности се појављују информације да су српска банке листом почеле да повећавају камате на кредите. То раде чак и са кредитима који су уговорени са фиксном каматом.

eurНародна банка Србије је потпуно потпуно немоћна да то спречи. Иако је пре неког времена НБС чак смањила референтну каматну стопу на основу које се формирају камате свих банака, како би појефтинила кредите, банке не само да нису смањиле камате него их повећавају, како која од пола па до три процента.

У целој овој причи, Народна банка је само посматрач. Све што чине то је да воде статистику. Тако је спровела анекте међу банкама и утврдила да су до априла месеца од 25 банака колико послује у Србији, 15 банака изјавило да ће повећати камате (и на кредите са фиксном каматом), али се у међувремену испоставило да су чак и неке које су се изјасниле да неће повећавати камате ипако то учиниле. пре пар дана, НБС је објавила списак банака које су повећале кредите закључно са априлом, а у међувремену су се ствари промениле, наравно тако што се овај списак продужава.

Како је то могуће? По правилу све банке у уговорима за кредите са фиксном каматом имају став који банци дозвољава да промени камату „у случају великих промена на тржишту“. Критеријуми тих „великих промена“ нису дефинисани већ је ствар процене саме банке. Клијент који узима кредит, чак и да обрати пажњу на такву ставку, ништа не може да учини, кредит му треба, банка га даје под једним условом – „узми или остави“, а исто је у свим банкама, тако да она о „тржишту“,  „конкуренцији“ и сличном не важи.

Банке повећање камата оправдавају повећаним ризиком, мада су оне и у уговорима са фиксном каматом заштићене, јер само је један део камате фиксан, други део се обрачунава на основу ЕУРИБОР-а који је у ствари показатељ стања на тржишту. Док је ЕУРИБОР у последње две године растао, банке су га врло педантно обрачунавале, исто као и пад девизног курса динара.

Сада је ситуација таква да је ЕУРИБОР значајно пао, банке одједном више не желе да га примењују него уводе своје „заштитне“ камате. Иста прича као и са девизним курсом, јер у сваком уговору постоји став да се приликом обрачуна камате примењује текући курс, осим у случају да курс динара порасте изнад вредности коју је имао у време закључења уговора – ако динар случајно постане јачи, тада ће банка да рачуна курс када је динар био слаб.

О каквом ризику је реч ако банка може да примењује курс који је повољнији за њу или ако може да промени и фиксну камату, ако јој то одговара? Својим уговорима банке сав ризик пребацују на своје клијенте, тако да оне не сносе ама баш никакав ризик. Чак и да клијент не може да врати кредит, банка је обезбеђена. Једини ризик који има је тај да неће баш зарадити онолико колико је планирано, али да изгуби – то је немогуће.

Дакле, корисници банкарских услуга су у потпуности у милости и немилости банкара. Уговори су тако састављени да банка можа да промени било шта што јој у неком тренутку одговара, а клијент може или да то прихвати или да раскине уговор (и наравно плати све што тиме следује).

Банке у Србији су, пословично, најзаштићенији привредни субјекти. Чега год да се дохватите, увек су банке у повлашћеном положају у односу на све друге. Ред би био да ова држава томе стане на пут.

У Босни и Херцеговини, на пример, на сличан тренд, реаговао је омбудсман, који је наложио свим банкама да врате каматне стопе на уговорене под претњом казне у износу од 2000 евра по уговору. У Хрватској је Сабору већ поднет нахитно усвајање Закон о потрошачким кредитима да би грађани били заштићени од самовоље банака и скривених и непредвидивих трошкова.

У држави Србији, и даље се куну у тржиште и закон понуде и потражње и упркос светској економској крити која је управо последица таквог приступа банкарским услугама, као и томе да је очигледно да на српском банкарском тржишту не постоји тај вид конкуренције и да закони понуде и потражње не важе, јер је очигледно да су услуге и пословна политика свих банака углавном исти са занемарљивим разликама.

3 comments to Српске банке повећавају фиксне камате, Народна банка Србије немоћна

  • Odličan tekst !

    Da li neko iz NBS uopšte brine o građanima ? Ili šta oni rade?

    Kada banke plaču da su u krizi, šta da kaže običan čovek!

    Svi smo poslali prigovore i pitam se da li će to išta pomoći.

  • zmau

    Izgleda da si među retkima kojima se takva klauzula ne sviđa, obzirom da ljudi masovno uzimaju i takve kredite. A dok ljudi masovno uzimaju takve kredite, naravno da ni banke nemaju potrebe da se drukčije ponašaju. I ja im ništa ne zameram.

    I nije mi baš jasno kako to u Bosni država može da naređuje nešto vezano za ugovor potpisan između dva lica kojeg se obe ugovorne strane de facto pridržavaju. Bojim se da je tu država prekoračila svoja ovlašćenja. I to je prošlo tek tako ? Bruka.

  • Можда сам пре међу реткима који не морају да узимају кредите, то јест, није да не морам, али успевам да организујем живот и без тога, зато што врло добро знам шта значи, ставити главу у банкарске шаке.

    Људи не узимају кредите јер им се свиђају, него зато што само тако могу да реше животна питања – стан, школовање, лечење и слично. Кредити су у суштини добра ствар, али само ако су зеленаши под контролом. Управо зато што су људи принуђени да узимају кредите банке се понашају уцењивачки под паролом, ако нећеш – не мораш, знајући да људи морају.

    Функција сваке државе је да регулише све друштвене односе, и да буде гарант да се све одвија у интересу друштва. Због тога постоје закони, који су по дефиницији наредбе и забране, неопходне онима који не умеју сами да контролишу своје понашање и поступање.

    Држава има овлашћења да регулише сваки сегмент друштва, па зашто не и банке? Функција државе је да заштити друштво а не банке. Исто као што наређује брзину којом се сме возити путевима, тако држава може да нареди и како ће се било шта у њој одвијати, па и да ограничава зеленашке камате.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *