Protiču ljudi.
Protiču događaji.
Protiče život.
Protiču sitna zadovoljstva.
Protiču ljubavi.
Protiču i pesme.
Protiču drugarstva.
Protiče sreća.
Vreme je dar bogova.
Ne troši ga uzalud.
Bliži se dan izbora. I pored „izborne tišine“ pritisak raste. Pod pritiskom ste da glasate – a vi ste neodlučni. Ne vidite ni u jednoj opciji na glasačkom listiću bolju budućnost. Ne vidite čak ni poverenje da neće biti mnogo gore nego što je sada.
Kako da glasate?
Pa nemojte ni glasati. Ovih dana sve politički zainteresovane strane, stranke (pa čak i nevladine organizacije) koje su politički suprotstavljene slažu se u jednoj poruci: pozivaju vas da izađete na izbore pa makar samo da poništite listić.
Mislite da je slučajno da se baš po tom pitanju svi slažu? Naravno da nije. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Bliže se izbori. Kampanja traje već dugo, i sve je besomučnija kako otkucavaju poslednji dani pred glasanje. Ako ste od svih tih predizbornih poruka, koje vam upućuju političari, već pomalo sluđeni evo vam nekih kratkih uputstava da razbistrite stvar:
Političari uvek lažu. Čak i ako veruju u oni što pričaju – lažu. Nemoguće je da političar ne laže.
Najstariji zanat je u stvari politika. Kurvanje je jedan od najbitnijih oblika političkog delovanja.
Političar uvek ima svog gazdu. Uvek će biti kako gazda kaže a ne kako su vam političari obećali da će biti.
Političar uvek radi samo za svoju korist. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Čitam danas na Internetu, požalio se čovek da mu poslodavac isplaćuje 140 dinara za topli obrok. To je iznos za ceo mesec, ne za jedan dan. Kaže, nije mu ništa bolji ni regres za godišnji odmor.
Moja reakcija a i mnogih drugih je da bi inspekcija trebalo da se pozabavi tim poslodavcem i da ga debelo kazni zbog ovakvog ponašanja. Čak su se javili i drugi koji primaju slične iznose za topli obrok i regres.
A onda sam se malo raspitao i našao ovo objašnjenje:
[…]Prema tome, počev od 1. januara 2006. godine, svi zaposleni imaju pravo na topli obrok i regres (čl.
Niko nema pravo da me pita ko sam ja pa da mogu da komentarišem.
Ja sam javnost! Šta god neko da radi javno imam pravo da komentarišem. Ko to ne želi, nek ne radi javno.
Naročito imam pravo da komentarišem ono što rade oni kojima u džepove ležu pare od mog poreza, čak i ako to rade tajno.
[…]Pred izbore, javnost se uskomeša. Političari zato što im je to prelomni period u karijeri, a javnost, zato što očekuje da se nešto promeni. Doduše ima i onih koji znaju da izbori mogu samo da promene pojedince ali suštinu političke scene u Srbiji ne – oni se uglavnom nerviraju, ako uopšte i reaguju.
Interesantno, ove godine, jedna od glavnih tema za izbore nisu politički progami i dosadašnje glavne teme: Kosovo i Metohija i Evropska Unija, koje su uglavnom potrošene, već je u prvi plan izbila neobična dilema: izaći na izbore ili ne.
Političari naravno smatraju da treba da se glasa, što nije čudno, jer oni od toga žive. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
