Po osmehu? Il’ odelu?
Da l’ po piću ili jelu?
Onog što ti misli gladi?
Iz nevolje što te vadi?
Kako znati prijatelja odabrati?
Što te pozna kad mu treba?
Korist u te uvek vreba?
Kom poreklo tvoje j’ bitno?
Što ti uvek traži sitno?
Kako znati prijatelja odabrati?
Po obrazu? Po umenju?
Po imenu i čuvenju?
Prema tuđem uverenju?
Il’ slobodnom svome htenju?
Kako znati prijatelja odabrati?
[…]Nedavno je stupio na snagu novi Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Zainteresovah se. Šta tu ima da se menja kada je takav zakon relativno skoro usvojen?
Obratite pažnju na grb.
Ako još uvek ne primćeujete razliku, zagledajte kljunove orlova. Da li je to kljun orla?
Neću reći na koju pticu me taj kljun podseća – mogu da mi zakucaju na vrata iz neke službe koja se brine o ugledu države.
Ali reću ću na ta me podseća: na one scene iz crtanih filmova kada lešinar, negativac, juri našeg omiljenog junaka, pa mu se ovaj izmake a lešinar se svojski zakuca u drvo, banderu, stenu ili bilo šta drugo. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Prilično sam se razočarao u ljude na internet sceni u Srbiji.
Nekako slabo ima onih koji su spremni da urade pravu stvar i nešto promene. Sve je izdeljeno na klanove, previše se poltronoše, mnogo toga se prećutkuje da neko ne zameri, lični interesi imaju prednost nad onim što je ispravno, pogrešne vrednosti dobijaju značaj… Rekao bi neko, preslikana slika Srbije.
A nekako sam verovao da su IT ljudi drugačiji: smeliji, otvoreniji, čistiji, istinoljubiviji, pravdoljubiviji i ljudskiji.
Čast izuzecima.
[…]U periodu pre održavanja Parade ponosa, na Fejsbuku su ko pečurke počele da niču razne grupe protivnika i Parade i svega što ona predstavlja. Osim jedne, sve su od samog začetka bile vrlo neprijateljski nastrojene i čak promovisale nasilje.
Za ove grupe i strane sam saznavao tako što bih povremeno na listi novosti na Fejsbuku primetio da im je neko od mojih prijatelja pristupio ili ih komentarisao.
Prva reakcija na takve pojave je bila čuđenje. Nije mi čudno da je moguće da neko bude toliko primitivan da mrzi drugoga samo zato što je drugačiji i da ima poriv da se obračunava silom. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Ne znam kako je u drugim društvima ali u nas se lako može raspoznati odsustvo sposobnosti da se stvari gledaju drugačije do crno-belo.
Kod nas uvek morate da ste opredeljeni, ili ste za, ili ste protiv. Uzdržani ne možete da budete. To je, uostalom, kod nas i ozakonjeno, jer na primer, ako na izborima ne možete da se odlučite za koga ćete glasati, vaš glas se ne važi.
Zašto je nama tako važna isključivost? Ako nismo za, protiv smo, ako nismo s nekim, onda smo protiv nekoga, ako nešto ne volimo, onda to mrzimo. Ne postoji sredina, ne postoje nijanse sivog, a o bojama i da ne pričamo. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Ne ostajte ovde!… Sunce tuđeg neba
grejaće vas bolje no što ovo greje.
Gorki su ovde zalogaji hleba
gde si rob svome, a brat brata melje.
Od maćehe svoje, svak će naći bolju!
Kad maćeha huda zemlja vam je ova
a drugde vas čekaju sa hlebom i solju –
idite tamo, gde sudba je bolja.
Pradedovi vaši behu pravi divi,
uzori svetli, što čuvati znaše;
u ovoj zemlji ne ostajte i vi,
sad je celu tuđem rasprodaše.
Ko pusta grana, kad jesenja krila
trgnu joj lisje i pokose ledom,
s vama i bez vas Srbija bi bila.
Skrnavljena majka rastaće se s čedom. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
