Izbornik Zatvoriti

Oznaka: Društvo

Birate li prijatelje?

, 14 Komentara

U periodu pre održavanja Parade ponosa, na Fejsbuku su ko pečurke počele da niču razne grupe protivnika i Parade i svega što ona predstavlja. Osim jedne, sve su od samog začetka bile vrlo neprijateljski nastrojene i čak promovisale nasilje.

Za ove grupe i strane sam saznavao tako što bih povremeno na listi novosti na Fejsbuku primetio da im je neko od mojih prijatelja pristupio ili ih komentarisao.

Prva reakcija na takve pojave je bila čuđenje. Nije mi čudno da je moguće da neko bude toliko primitivan da mrzi drugoga samo zato što je drugačiji i da ima poriv da se obračunava silom. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]

Crno-beli svet

7 Komentara

Ne znam kako je u drugim društvima ali u nas se lako može raspoznati odsustvo sposobnosti da se stvari gledaju drugačije do crno-belo.

Kod nas uvek morate da ste opredeljeni, ili ste za, ili ste protiv. Uzdržani ne možete da budete. To je, uostalom, kod nas i ozakonjeno, jer na primer, ako na izborima ne možete da se odlučite za koga ćete glasati, vaš glas se ne važi.

Zašto je nama tako važna isključivost? Ako nismo za, protiv smo, ako nismo s nekim, onda smo protiv nekoga, ako nešto ne volimo, onda to mrzimo. Ne postoji sredina, ne postoje nijanse sivog, a o bojama i da ne pričamo. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]

Ne ostajte ovde!

, 15 Komentara

Ne ostajte ovde!… Sunce tuđeg neba
grejaće vas bolje no što ovo greje.
Gorki su ovde zalogaji hleba
gde si rob svome, a brat brata melje.

Od maćehe svoje, svak će naći bolju!
Kad maćeha huda zemlja vam je ova
a drugde vas čekaju sa hlebom i solju –
idite tamo, gde sudba je bolja.

Pradedovi vaši behu pravi divi,
uzori svetli, što čuvati znaše;
u ovoj zemlji ne ostajte i vi,
sad je celu tuđem rasprodaše.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
trgnu joj lisje i pokose ledom,
s vama i bez vas Srbija bi bila.
Skrnavljena majka rastaće se s čedom. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]

Ogledalo

1 Komentar

Na ulici istakoše
veliko ogledalo.

Stadoh pred njega
i ne prepoznadoh se.

Da ispod njega nije pisalo
da sam to ja – ne bih znao.

To nisu moje oči,
nisu moje crte lica,
nije moja kosa,
nije moja odeća.

Pogledah niza se.

Protrljah oči
i ponovo se pogledah.

Moj veseli pogled
u ogledalu je zao.
Čak i moja crvena košulja
u ogledalu izgleda crna.

Ne to nisam ja,
a piše da jesam.

Piše i da je ogledalo poklon
prijateljskog
američkog naroda. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]