Kad me tako pogledaš
srce zastane.
Kad me samo dodirneš
krv uzavre.
Kad bi me sad poljubila
umro bih.
Zato stani, devojko,
ne prilazi. […] [ ... vidi ceo članak ... ]
Oznaka: poezija
Ne ostajte ovde!… Sunce tuđeg neba
grejaće vas bolje no što ovo greje.
Gorki su ovde zalogaji hleba
gde si rob svome, a brat brata melje.
Od maćehe svoje, svak će naći bolju!
Kad maćeha huda zemlja vam je ova
a drugde vas čekaju sa hlebom i solju –
idite tamo, gde sudba je bolja.
Pradedovi vaši behu pravi divi,
uzori svetli, što čuvati znaše;
u ovoj zemlji ne ostajte i vi,
sad je celu tuđem rasprodaše.
Ko pusta grana, kad jesenja krila
trgnu joj lisje i pokose ledom,
s vama i bez vas Srbija bi bila.
Skrnavljena majka rastaće se s čedom. […] [ ... vidi ceo članak ... ]
Na ulici istakoše
veliko ogledalo.
Stadoh pred njega
i ne prepoznadoh se.
Da ispod njega nije pisalo
da sam to ja – ne bih znao.
To nisu moje oči,
nisu moje crte lica,
nije moja kosa,
nije moja odeća.
Pogledah niza se.
Protrljah oči
i ponovo se pogledah.
Moj veseli pogled
u ogledalu je zao.
Čak i moja crvena košulja
u ogledalu izgleda crna.
Ne to nisam ja,
a piše da jesam.
Piše i da je ogledalo poklon
prijateljskog
američkog naroda. […] [ ... vidi ceo članak ... ]
Ogoljena šuma
otkriva
ogoljeno nebo
da zasiti
ogoljenu dušu. […] [ ... vidi ceo članak ... ]
Okupana suncem,
ušuškana snegom,
uspavana tišinom,
Jelova gora sneva
sledeće leto.
Samo potok žubori. […] [ ... vidi ceo članak ... ]
Budi se cvetak ispod hladnog snega,
diže glavu u prekrasni svet.
Toplote i svetla ima i za njega,
nebeski svod i njemu je lep.
Ogrej ga, Sunce, sada kad mu treba.
Prospi na njega taj svoj topli zrak.
Nek’ raste visoko, gore, put neba
nek’ zaboravi da je ikad bio mrak.
Ti, hitra reko, ulij mu svežinu,
kao što je jutrom zora sveža.
Zemljo, sokom daruj mu vedrinu
kruna nek mu nektarom oteža.
Duni silni vetre, kralju svih daljina
ponesi mu miris u široki svet.
I donesi nazad, o kakva milina,
ljubav što mu šalje neki drugi cvet. […] [ ... vidi ceo članak ... ]