Ako vam ne daju račun, ne morate da platite

Čitah Noctua4-ovu belešku o tome kako njegov kablovski provajder naplaćuje usluge u gotovini a pri tom umesto priznanice ili računa korisnicima daje poštanske opšte uplatnice .

To je naravno kriminalno, jer po našem zakonu, kupac robu ili uslugu ne mora da plati ako ne dobije ispravan račun. Zakon je vrlo jasan, prodavac mora da vam da račun za prodatu robu ili usluge (roba mora biti predata ili usluge izvršene, da bi se mogao sačiniti račun), a ako on to ne učini, ili je račun neispravan, kupac ne mora da plati. Obratite pažnju sledeći put kada prolazite pored neke kase. Obično velikim slovima piše upravo to.

Užički specijalitet

Podsetio sam se jedne zanimljive situacije koju smo mi u Užicu imali pre nekoliko godina. Naime, preduzeće Toplota je decenijama imalo praksu naplate računa za grejanje takvu da korisnik mora da ode na blagajnu Toplote i tamo plati račun.

To je tako funkcionisalo sve dok nije postalo uobičajeno elektronsko plaćanje. Tada su korisnici su počeli da traže da im se ispostavi račun da mogu da plate sa računa ili trajnim nalogom. Međutim, Toplota za to nije htela ni da čuje – račun je mogao da se dobije samo kada se plati gotovinom (kasnije sam saznao da je to u stvari posledica loše unutrašnje organizacije – naime, Toplota je kao jedini dokaz da je neko platio uslugu, imala upravo to da je račun izdat – blagajnik bi dobio grpu računa, bio zadužen za ukupan iznos a nazad je mogao da vrati samo nenaplaćene račune i novac za naplaćene – ako računa nema, znači da je plaćen).

S jedne strane zbog toga što korisnici nisu dobijali račune, a s druge strane zato što jednostavno zaborave da odu na blagajnu, procenat nenaplaćenih računa je postao prilično veliki, do te mere da je Toplota morala da uvede rutinsku meru sudske naplate. To je bilo tako rutinski da je Toplota štampala dokumente tužbe zajedno sa rešenjem o prinudnoj naplati, sve o istom trošku, na istom listu papira, a onda je to išlo u sud da se, opet rutinski, overi, i slato je poštom tuženima.

Došlo je do neverovatne situacije: korisnici kojima nije ispostavljen račun su tuženi i presuđeno je da plate dug (za neispostavljene račune) i (ne male) sudske troškove, a da često nisu znali ni da duguju, ni koliko duguju, a kamoli da su tuženi.

Gore nego kod Kafke, ovde niste ni znali da ste tuženi, niti imate priliku da učestvujete u sudskom procesu, samo dobijete gotovu presudu – kriv si. Mnogi su zaista iz same presude saznavali za iznos duga.

Međutim, nije narod tako naivan. Odgovor tuženih je bio vrlo bistar i efikasan. Naime, većina dužnika su bili u dugu samo zato što nisu imali informacije koliko i kada treba da plate, pa su jednostavno iz presude videli koliki je stvarni dug, i istog dana kada su dobili presudu, otišli u Poštu i platili taj iznos.

Posle toga je samo trebalo otići u sud sa presudom i uplatnicom, da vam overe da ste vi dug platili te da tužba nema osnova. Sud nije mogao da zna da li je uplata izvršena pre ili posle prijema presude već samo da je plaćeno na dan kada je i presuda uručena -a to znači da je moglo biti plaćeno i pre prijema presude.

Tako je najednom ogroman broj sudskih rešenja bivao poništen, ali Sud je potraživao svoje troškove, a kako nije imao od koga drugog, potraživao ih je od Toplote, firme koja je tužbe i poslala. Toplota je, naravno, sve te troškove morala da plati i tek tada su direktori tog preduzeća stavili prst na čelo i zaključili da im je ipak najjeftinije da lepo ljudima šalju račune.

Otkako su počeli da šalju račune, odjednom problema sa naplatom više nije bilo u toj meri.

Naravoučenije: Ne morate da plaćate ako vam ne daju račun, ne morate da plaćate gotovinom ako ne želite. Uvek insistirajte da vam daju račun i platite ga onako kako to vama odgovara.