Iza čoveka ne ostaje samo
pepeo i prah,
požutele fotografije,
žal i sećanje.
Život ne počinje
i ne prestaje;
on se uvek nastavlja dalje.
Smrt je samo tužan rastanak,
odlazak bez povratka ovde.
I svi mi jednog dana odemo
da sretnemo one
koji su otišli pre nas. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Po osmehu? Il’ odelu?
Da l’ po piću ili jelu?
Onog što ti misli gladi?
Iz nevolje što te vadi?
Kako znati prijatelja odabrati?
Što te pozna kad mu treba?
Korist u te uvek vreba?
Kom poreklo tvoje j’ bitno?
Što ti uvek traži sitno?
Kako znati prijatelja odabrati?
Po obrazu? Po umenju?
Po imenu i čuvenju?
Prema tuđem uverenju?
Il’ slobodnom svome htenju?
Kako znati prijatelja odabrati? […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Ti si moja pesma.
Svaki njen stih,
zarez
i pauza
u stvari si ti.
Svaki tvoj pokret je bura osećanja,
svaki tvoj dodir bunilo pesnika
i svaki tvoj pogled vrhunac zanosa.
Ti si moja pesma,
koja se nastavlja
svakim našim susretom.
Tužna je i kad kiptim od zadovoljstva
setna i kada sam najsrećniji,
nedovršena i kad se rastadosmo.
Ti si moja pesma
i ja od nje ne odustajem.
Nikada.
[…]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Tražila si mi jednom
da ti napišem pesmu,
a ja okasnih.
Iz mene reči polako teku,
i dok sastavih,
reč po reč,
stih po stih,
prvu strofu
ti si već otišla. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Kad me tako pogledaš
srce zastane.
Kad me samo dodirneš
krv uzavre.
Kad bi me sad poljubila
umro bih.
Zato stani, devojko,
ne prilazi. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Mnogi se predstavaju kao pametni zato što imaju računar.
Zaboravljaju da se tek bez računara pokaže ko je zaista pametan. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
