ЦСС и свети грал(ови)

Према митологији, Свети грал је светиња којој се придају изузетне моћи којима његов власник може да располаже, само постоји један проблем, нико не зна шта је то, а ни где је, пошто је изгубљен. Но то не спречава велики број људи да га траже.

Ако се бавите веб дизајном, сасвим сигурно користите ЦСС, јер је то савремена и моћна веб тенологија коју није могуће избећи, а нема ни потребе избегавати је, јер заиста представља одличну платформу која је неопходна за веб развој.

Бавим се вебом из времена када ЦСС још није био измишљен и врло добро знам каква је мука била правити веб сајтове, поготово онима који су се у веб укључили са богатим претходним програмерским искуством, искуством у графичкој струци и имали неко претходно искуство и изграђене потребе за квалитетним развојним алатима.

С обзиром да сам научен на примену логике у раду, на оптимизацију послова па и самог кода, једноставно ми је недостајало нешто што је данас ЦСС – пре свега могућност да предефинишем изглед објеката у облику стила, како бих такав стил могао да примењујем на објекте који треба исто да изгледају, а не да, као тада, сваком објекту понаособ постављам све карактеристике. То је нарочито било мучно, када је требало мењати изглед сајта, јер су све измене у изгледу поново морале бити примењене на сваки објекат понаособ.

Када се ЦСС појавио, то је изгледало као спас, начин да се код веб страна знатно боље организује, да се њиме лакше манипулише, да се лакше ажурира, па и да се прилично уштеди на дужини датотека, што је на вебу, чак и данас, веома битно. Учинило се да је идеал, да изглед сајта можемо дапроменимо само променом дефиниције стила, постигнут.

Међутим, врло брзо су се показали и проблеми. Пре свега, веб читачи нису подједнако поштовали ЦСС протокол, неке особине нису подржавали, или су их различито тумачили, а не ретко уводили су и сопствене особине непознате како самом стандарду тако и другим веб читачима. Уз то, и сам ЦСС је још увек био несавршен, са много пропуста.

Једно време је коришћење ЦСС-а можда било и већа мука него његово не коришћење, али временом, ствари су се искристалисале и ЦСС је издељан у врло добру платформу без које је данас незамисливо уопште радити на вебу.

Ипак и данас он има недостатака. Још увек компатибилност веб читача није потпуна, а и сам ЦСС је још увек недоречен и нема одговор на баш све потребе које се појављују у развоју веб страна. Са неким од тих недостатака се прилично често срећемо, па је зато веб препун разних туторијала како недостатке превазићи.

Карактеристично је да се у објашњавању решења за ЦСС недостатке врло често појављује и додељивање епитета светог грала – коначног решења за неки проблем. Што се проблем чешће појављује то је „светогралност“ његовог решења већа. Одатле и потиче овај мој запис, јер управо то одсликава једну, не лошу и непожељну појаву.

Израз свети грал, можда и није тако случајан и безначајан када је повезан са ЦСС-ом. Као што је потрага за правим светим гралом обично последица фанатизма, врло често је и потрага за ЦСС светим граловима последица истог. Наиме, не ретко ћете се срести са ликовима који су толико опчињени ЦСС-ом да не подносе ни да чују неку лошу реч, критику или негативан коментар упућен на рачун ЦСС-а, иако управо ти исти ликови свакодневно објављују своје успешно пронађене свете гралове и тако показују и доказују колико је тај исти ЦСС несавршен и проблематичан.

Да иронија буде већа, за разлику од светог грала који треба да пружи одговоре на питања за која иначе одговора нема, а од животног су значаја за цивилизацију као такву, ови ЦСС свети гралови углавном представљају врло креативна и вредна решења, али за проблеме који су тривијални и који у ствари не би требало да постоје – ону углавном покушавају да триковима натерају ЦСС да ради нешто што му је у ставри сврха, али он то не ради или не ради како треба како треба.

Да се разумемо, ни на крај памети ми није да омаловажавам такве људе, баш напротив, изузетно их ценим, јер читајући њихова решења, научио сам о ЦСС-у много више него из уобичајене литературе.

Оно што ми се у том свету не допада, то је тотална фанатичност и искључивост. Ако нисте са њима онда сте против њих, ако имате примедбе за нечим што ЦСС не ради или не ради како треба, а требало би да ради, у бољем случају хулите на светињу, а у оном горем, проглашавају вас незналицом, а неретко и вређају на друге начине.

Увек су спремни и да, као доказ о вашем „незнању“, и упркос томе што очигледно нису ни разумели проблем који се појавио, покажу неки код који представља мешавину разних крпежа, трикова, фиксова, факе-ова, печева или како већ умеју да назову своје умотворине које склепавају настојећи да направе нешто што или уопште не представља функционално решење за проблем, или ради половично у неким специјалним случајевима, а да не причамо о томе колико је тај код нечитак, непрегледан и дугачак и одудара од нечега што озбиљан кодер себи може да дозволи. И, да, увек ће вас убећивати да је то што су они направили баш оно што вама треба, па иако уопште нису разумели шта вам треба.

Нарочито су склони су да објашњавају ствари које уопште не разумеју, врло често очигледно цитирајући неког другог фанатика кога сматрају за узор или макар некакав ауторитет, без икаквог стварног разумевања о чему говоре. То иде дотле да често прокламују принципе који су у ствари у супротности са суштином ЦСС-а, или још горе, настојећи да омаловаже неко решење које није баш ускладу са принципима ЦСС-а нуде друго, које те исте принципе крши у истом, а неретко и много већем обиму.

С обзиром колико се дуго бавим веб развојем, срећем се са доста таквих људи, а пошто сам прилично слободоуман, што значи да не подлежем фанатизму већ сам рад да пробам свако решење које има смисла пробати, па и неко које се не уклапа у животне погледе фанатика, и наравно, немам проблем да своје мишљење и кажем, врло често сам на њиховом удару, изложен директном вређању, безобразлуку и понижавању.

ЦСС фанатизму обично подлежу млађи и новији у веб развоју, они који нису прошли цео развојни пут веба и који не сагледавају целу слику, а нарочито су склони новотаријама сваке врсте. Такви се обично хватају нових технологија, и врло лако одбацују старе, чак и оне без којих се не може, спремни да силују технологију до граница потпуног негирања њихове сврхе само да би били у тренду и да би ваљда испунили потребу да се докажу и себи дају важност на тај начин, обично само показујући да немају сопствени идентитет већ се поистовећују са нечим што им се у том тренутку чини тако велико и тако битно.

Веб технологија је сасвим другачија. Она тражи слободумље, спремност да се све проба, сазна и научи, па и оно што нам можда неће ни требати, а пре свега да се знање и искуство размењује, па чак и ако решавању истих проблема приступамо на различите начине. Не тако давно, вебом су се бавили људи који су представљали некуврсту интелектуалне елите, људи који су итекако умели да цене своје али и туђе знање, а умели су да понешто науче и од људи са којима се нису слагали у мишљењу. Данас је то знатно другачије, технологија је постала доступна свима, па и онима који немају изграђене најосновније манире у опхођењу са другима, а своју инфериорност надокнађују безобразлуком.

Фанатизам не води нигде, зато немојте бити фанатици, већ градите своју креативност и уживајте у њој, а нека вам највеће уживање буде у томе да другога научите.