Изборник Затворити

Основни географски картографски појмови

Да бисте могли да употребљавате карте неопходно је  познавање неких основних географских појмова важних за картографију.

Координатни систем

Земљина кугла је елипсоид (спољоштена сфера) и да бисмо могли да одредимо неку тачку на њој неопходно је да се уведе координатни систем. Има више начина означавања координата и кординатних система, а најчешће се користи систем са одређивањем географске ширине и географске дужине.

geografski-koordinatni-sistem

Лучно (угловно) изражавање координата

Положај тачке се зависно од координатног система изражава у степенима (лучно растојање од Екватора у односу на средиште Земље. Овако изражена вредност показује угао који заклапају дужи повучене из центра Земље кроз референтну тачку и тачку којој одређујемо место.

Угао у степенима се изражава на три начина:

– степени, минути и секунди као децималан број: 43° 44′ 23.9305″

– степени и минути као децимални број: 44° 44.3988′

– степени као децимални број:  43.739981°

У пракси се срећу сва три начина бележења лучних координата. Први се најчешће користи за обележавање на картама, а последњи се нарочито користи када се раде прорачунавања. За потребе рачунања се степени често прерачунавају у радијане.

Метричко изражавање координата

Положај тачке се може изразити и метрима, када је одређено растојање од референтне тачке до тачке којој одређујемо позицију.

Добра страна је веома лако мерење и израчунавање уз помоћ лењира и угломера. Лоша страна метричког система је у томе што се закривљење Земљине површине мора прецизно приказати на кати која је равна површина, тако да се задовољавајућа прецизност може постићи само на картама које приказују мале површине.

Због тога се метрички систем користи искључиво за карте које показују мале површине, а које се користе за орјентацију на терену, где је мерење у метрима неопходно, као што су топографске, катастарске  и сличне карте.

Географска ширина

Положај тачке северно или јужно у односу на екватор се назива географска ширина или латитуда (latitude). Географска ширина према северном полу се означава позитивним, а ширина према јужном полу негативним бројем. Често се и једна и друга ширина изражава позитивним бројевима које следи ознака да ли се ради о северној (N) или јужној (S) географској ширини.

Екватор има географску ширину 0°, Северни пол се налази на 90° (90° N), а јужни пол на -90° (90° S).

Упоредници (паралеле)

Упоредници или паралеле су замишљени кругови који повезују све тачке на површини Земљине кугле које се налазе на истој географској ширини. Највећи упоредник је Екватор (Equator), дужине 40,075 км, а остали, мањи упоредници су му паралелни и налазе се северно и јужно.

Географска дужина

Положај тачке источно или западно од Гриничког подневка се назива гоеграфска дужина или лонгитуда (longitude). Географска дужина према истоку се означава позитивним бројем, а дужина према западу негативним. Често се и једна и друга дужина изражавају позитивним бројевима које следи ознака да ли се ради о источној (E) или западној (W) географској дужини. Највећа географска дужина је 180°, односно -180°.

Подневци (меридијани)

Подневак или меридијан је лук који спаја Северни и Јужни пол простирући се правцем север-југ. Овај лук нема облик половине кружнице зато што је Замља благо спљоштена на половима и њен попречни пресек на правцу север-југ је у ствари елипса. Подневци су добили назив по томе што је Сунце тачно изнад овог подневка у подне.

За разлику од Екватора који се природно издваја међу упоредницима, подневци су сви једнаки, тако да је договорно изабран подневак који пролази кроз опсерваторију у Гриничу као нулти. Гринички подневак се користи као почетни (Prime meridian) у одређивању географске дужине и његова гографска дужина је 0°. Остали подневци се простиру источно и западно од Гриничког подневка.

За подневке је карактеристично да сваки од њих заклапа угао од деведесет степени са упоредницима на месту укрштања.

Подневак који се налази насупрот Гриничком на 180° је употребљен за датумскуграницу, јер највећим делом пролази преко океана. ДАтумска граница већим делом прати овај меридијан осим у насељеним подручјима где је она померена из практичних разлога. Приликом преласка преко датумске границе датум се помера, па тако ко пређе са истока на запад помера календар за један дан уназад, а ко прелази са запада на исток враћа календар за један дан.

57 Comments

  1. Laza

    Da li ste negde pisali o pomovima „geographic coordinate system“,“projected coordinate system“ i „vertical coordinate system“. Hteo bih da saznam nesto vise o njima…
    Takodje, ako mi je lokacija u Beogradu oznacena na nacin „7453692,71m i 4953636,738m o kakvim koordinatama i koordinatnom sistemu je rec? Kako najlakse prebaciti ove kordinate u stepene, minute. Hvala!

    • Peđa

      На сверној полулопти:
      23,5° северни повратник или ракова обратница
      66,5° арктички поларни круг или северни поларник

      На јужној полулопти:
      23,5° јужни повратник или јарчева обратница
      66,5° антарктички поларни круг или јужни поларник

    • Peđa

      Ријас је приобална речна долина коју је потопило море и тако направило залив. Ријаси су карактеристични за пределе са брдовитим или планинским обалама.

      Има их у Португалу, Шпанији, на јужној обали Енглеске и Ирскем на источној обали Аустралије, у Новом Зеланду, у јужној Кини, северном Јапану…

  2. Mila

    Jel moze neko da mi objasnu kako da izracunam: podrucije izmedju 15 stepeni 30S i 8 stepeni i 30N zahvata koliko stepeni geografske sirine?

  3. brunnionnis

    Pitanje vezano za računanje koordinata.
    zadatak je ako kroz neku točku x prolazi meridijan koordinata 17° 17′ 21“ E po nultom meridijanu (Greenwichu) da se izračuna kolika je koordinata po Pariskom meridijanu (2°20’14“)
    postupak ide tako da se od koordinata za točku x oduzmu koordinate za pariz, pa meni nije jasno kako to izračunati ako (u ovom slučaju) minute u točki x su manje vrijednosti nego kod Pariza, kako i u što se to pretvara. Unaprijed hvala

    • Пеђа

      Од координате по Гриничу одузмеш координату Париског меридијана и то је то. Све западно од Париског меридијана ће бити негативан број.

  4. petar pekovic

    Evo o cemu se radi:
    zelim na najlaksi moguci nacin da dokazem oblik zemlje i to u teoriji za pocetak zvuci vrlo prosto,mada ocekujem velike probleme u praksi,kao i obicno.

    ja sam se uhvatio za ekvator ali moze bilo koja latituda i mozda je bolja neka sa manjom duzinom.

    Ukoliko je ekvator pravac onda smo na ravnoj povrsini zemlje
    Ukoliko je ekvator pravo pravolinisko kretanje onda smo na lopti
    Ovo vazi za bilo koju latitudu.
    Pravaz u zavisnosti od kretanja moze da bude ikrug i pravo
    a pravo je pravolinisko.

    Zato mi treba pomoc sa tacnim pozicijama ekvatora ili neke latitude ispod ili iznad ekvatora.
    Znam da latitude ispod ekvatora ukoliko se pokazu duze mogu da dokazu da je zemlja lopta ali malo veca nego zvanicno ili da je ravna ,pa sad pitam na koj nacin najbolje mogu da dodjem do odgovora

    • Пеђа

      У смислу географске карте односно географске мапе ја бих рекао да су синоними. Реч „карта“ нам је дошла из грчког а реч „мапа“ из латинског а односе се на исти појам.

      Карта се углавном односи на један лист који садржи географску карту а мапа може да представља то исто али поред тога може и да представља омотницу која садржи више листова карата.

      Карта
      http://www.vokabular.org/?search=карта

      Мапа
      http://www.vokabular.org/?search=мапа

      Професор да је неки професор он би објаснио.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.