Теме: Бежичне мреже | Информатичко друштво | Телекомуникације

Умрежавање некомерцијалних бежичних мрежа у Србији

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/5406

У Србији постоји већи број некомерцијалних бежичних мрежа. Оне функционишу као заједнице људи који се интересују за рачунаре, умрежавање и дружење. Раде на некомерцијалном принципу, а сами чланови на добровољној основи покривају трошкове постављања приступних тачака и њиховог одржавања.

Овакве мреже се стварају у местима где постоји довољно заинтересованих људи да учествују у постављању опреме и међусобном повезивању. Међутим, с обзиром на постојање више оваквих мрежа у Србији, од самог њиховог настајања је постојала и идеја о међусобном повезивању.

Административне области

Први корак је био договор између мрежа да се на одговарајући начин искористи приватни опсег ИП адреса, тако да свака мрежа користи неки део приватног опсега, али да не долази до преклапања. Ово је у ствари био предуслов да се било какво међусобно повезивање може остварити. Установљена су и правила доделе ИП опсега мрежама које настану у Србији након почетног договора, а предвиђено је чак и повезивање са сличним мрежама у региону.

Након напорног посла усклађивања ИП опсега, које су све мреже морале урадити јер су до тада сви користили ИП адресе насумично створени су услови и за међусобно повезивање.

Неке мреже су успеле и да се заиста повежу, постављањем сопствених бежичних линкова на прилично великим растојањима. Тако су постављена три дуга линка на релацији Београд – Опово – Тител – Нови Сад чиме су мреже BGWireless, GreenLinks, Titel Mreža i NSWireless у ова четири места међусобно повезане. Постављен је и линк између Суботице и Бајмока па су тако повезане мреже SUWireless i Bajmok Wireless.

Ови линкови су постављени захваљујући погодном терену. Друге мреже се налазе у брдско-планинском подручју и њима је много теже да остваре међусобне везе.

Као међурешење које треба да послужи док се не остваре физичке везе, употребљен је Интернет. Постављен је један ВПН сервер а преко њега су, користећи своје интернет конекције, повезане мреже Uzice.Net (Ужице), NSWireless (Нови Сад), AriaOpen (Ариље), Bajmok Wireless (Бајмок) и GreenLinks (Опово). Преко свега тога је подигнут БГП протокол којим је обезбеђено рутирање између мрежа. У комбинацији са постојећим физичким линковима постигнут је завидан ниво повезаности српских бежичних заједница.

Линкови између бежичних мрежа у Србији

С обзиром на слабе интернет везе, већи део линкова није погодан за неке захтевније послове, али задовољава најосновије потребе – могућност међусобне комуникације, дружења и размене знања и оно што је у ствари најважније: истраживање, тестирање и учење технологија умрежавања.

Велику препреку у развоју мрежних заједница у Србији представља недостатак законске регулативе. Наиме, РАТЕЛ је прописао правила за интернет провајдере, али како некомерцијалнемреже нису интернет провајдери та правила се на њих не односе. То је с једне стране добро, јер ове мреже нису оптерећене обавезама регистрације, администрације и плаћања прилично восоких такси као што то важи за провајдере. С друге стране, мрежним заједницама су умногоме везане руке јер су прописима превише ограничене и у погледу развоја и у погледу одржавања.

Постоји и проблем сарадње са интернет провајдерима, јер многи од њих некомерцијалне бежичне мреже гледају као конкуренцију и нису спремни на сарадњу. А простора за сарадњу итекако има, јер су управо ове мрежне заједнице расадник знања и инкубатор за нове младе кадрове који управо администрирајући овакве мреже стичу изузетно знање и искуство који провајдерима итекако могу да буду корисни.


Поделите овај чланак са пријатељима


10 comments to Умрежавање некомерцијалних бежичних мрежа у Србији

  • Nisam znao da u srbiji postoje ovako ozbiljne nekomercijalne mreze i da se, uz to jos i medjusobno umrezavaju.
    Za svaku pohvalu. Hvala ti, Pedja, na ovim informacijama

    • Зато сам и написао чланак.

      Ипак, да не буде забуне, ово није ствар од јуче, неке од мрежа ће још мало па да славе десетогодишњице постојања.

      Тек сад су се створили услови д аможемо да пустимо употребљив ВПН између мрежа преко Интернета па ми је то био добар повод да нешто и напишем.

      У ствари се највише надам да ће чланак видети неко ко може да припомогне каквим сервером, опремом, интернет линком или нечим сличним.

  • miodrag ristić

    Baš sam se pitao koji je nastavak priče o radio-amaterizmu. U svoje vreme to je bio značajan inkubator kadrova za mnoge profesije, i uopšte – generator za podizanje tehničke kulture. Nisam već dugo u toj priči, pa sam imao utisak da je to prilično zamrlo. I vrlo mi je drago što nisam bio u pravu.

    • Ово са радиоаматерском организацијом нема много везе, али је слично. Трудим да гурам радиоаматерски приступ у целој ствари, што и није тешко, јер се радио о понајпре радио-техници, самоградњи, размени знања, истраживању и дружењу.

      Било би сјајно када бисмо код РАТЕЛ-а успели да добијемо статус сличан радиоаматеерима.

  • mangup

    Svaka pohvala na postu i organizaciji. Aktivno sam učestvovao u stvaranju SUwireless mreže. Neću zaboraviti upoznavanja, druženja niti Titelski roštilj . Samo tako nastavite!

  • Kao što reče mangup svaka čast na tekstu tj. prenošenju široj publici iz Srbije da ne komercijlane mreže postoje i vrlo dobro funkcionišu. Ja sam iz Subotice i bio sam član mreže moram da priznam da mi fali to.

    Pored druženja, ne treba zaboraviti da te mreže mogu u sebi da poseduje npr. 5 komercijalnih provajdera – vezu ka internetu a korisnici mreže mogu lako da se prebacuju sa jednog na drugi ili da su na netu a da ni ne znaju koji se izlaz ka svetu koristi… Kombinacije i opcije su neograničene.

  • нн

    Може ли још пар речи о бгп протоколу (као коментар) како је имплементиран. Где се физички налази (на којим рачунарима или рутерима). Какве су физичке бежичне везе (чворишта) да ли су обични компјутери? Како је обезбеђено да не прелазе 30 децибела, а да се савладају растојања. Колики је максимални проток података између мрежа? Да ли је финансијски скупо, тј. да ли су морала да се користе нека скупља решења као моторола cannopy и томе слично?

    • Немам увид у инфраструктуру других мреа па могу само уопштено да пренесем. Користе се и ПЦ рачунари и рутербордови а и друга опрема која је при руци, у принципу уобичајен опрема које са корсити и за свако друго бежично умрежавање. За БГП је само неопходно да постоји веза између две тачке и са обе стране рутери који подржавају БГП. То је све.

      Наша мрежа нема физичке везе са другим мрежама јер нам је то због конфигурације терена неизводљиво, али смо направили ВПН и преко њега пустили БГП и то ради сасвим коректно.

  • Ne mogu da verujem da tek sada saznajem o umrežavanju nekomercijalnih bežičnih mreža u Srbiji.
    Svaka čast, odličan post!

  • krusevljanin

    Krusevac open vise ne zasluzuje da bude na mapi. Oni su sada klasican internet provajder. Ljudi se vise ne kace na lokalne habove, a broj ljudi koji se povezuje zbog interneta koji placa je svakog dana sve veci i veci.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *