Формирање локалне некомерцијалне мрежне заједнице није лак посао. Треба на неки начин анимирати људе да пронађу себе у свему томе. Један од добрих начина је понудити јефтини интернет приступ. Међутим, то је мач са две оштрице јер привлачи људе које само тај јефтини интернет приступ и интересује, а то не чини заједницу. У мрежној заједници љиди треба да комуницирају између себе.
На нашој ужичкој бежичној мрежи сусрели смо се управо са овим проблемом. У мрежи је понуђен Интернет и то бесплатно. Наравно то није иста понуда као код комерцијалних провајдера, али за многе потребе је сасвим довољно – члановима мреже, који су до тада сви листом имали само модемски приступ, то је био важан преокрет. Брзина протока тада није битна, већ само то што је Интернет доступан 24 часа из корена мења однос према њему. Људи почињу да се ослањају на Интернет, јер више не морају да се обазиру на време и скупе импулсе: одједном су чет, МСН, Скајп, форуми и слични сервиси почели да им имају смисла, јер они заиста и имају смисла само ако је ваш рачунар 24 часа на мрежи.
И тако, доста људи се повезало на нашу мрежу, али као да нису. Једино што их је интересовало био је Интернет, а на локални DCHub који користимо као интерни сервис за комуникацију због доброг чет механизма нису ни свраћали. На локалном чету је бивало једва двадесетак посто чланова мреже.
Одлучили смо да то променимо, тако што смо увели правило да ће Интернет бити доступан само оним корисницима који су закачени на локални DCHub. Нарано, пошто нема смисла да неко дежура и укључује Интернет онима који се закаче на Hub, тај је задатак поверен Микротик рутеру. На прилично једноставан начин решен је проблем препознаваља ко је од корисника закачен на Hub и „откључавање“ интернет приступа онима који јесу.
Пошто претпостављам да сличан проблем мучи и друге мреже сличне нашој, направио сам упутство за подешавање Микротика да ограничава интернет приступ коринисцима који нису на локалном DCHub -у . Оно је изазвало доста интересовања и доста мрежа у Србији али и у окружењу сада користи овај метод.
Код нас је то био пун погодак. Одједном су сви корисници почели да се повезују на локални DCHub, већина је чак подесила рачунаре да се сами аутоматски повежу када се подигне систем. Наравно, чет је оживео у људи су почели међусобно да комуницирају, а неки да се упознају, што и јесте основна сврха наше мреже.
Сада, чак и ако интернет престане да ради, а нашим провајдерима се то повремено дешава, многи то и не примете, јер у ствари висе на локалном чету.
Ово упутство се, наравно, не мора примењивати искључиво на DCHub. Стицајем околности ми користимо тај сервис, али сличну ствар можете направити и ако имате локални ИРЦ сервер или нешто слично.