Теме: За то сте гласали

Ко гласа у Србији?

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/2901

srbija-zastavaСрбија је постала једна велика гласачка машина, много опаснија од оне од пре петог октобра двехиљадите која је постала појам диктатуре и злоупоребе демократије.

Ова је опаснија зато што су многи гласачи убеђени да учествују у демократском процесу, а у ствари су само марионете у једној великој политичкој игри.

Демократија у Србији се своди само на поделу власти. Није више питање ко ће имати власт него колико ће ко парче добити. Избори не мењају начин вођења државне политике нити саме политичке циљеве. Мења се само однос снага армије жељних власти и свега што уз власт иде.

Данас је у Србији само један политички циљ – паре. Од петог октобра па до данас видели смо да су се по неколико пута измењали скоро сви актери српске политичке сцене. Сваки пут пред изборе могли смо чути пароле, заклетве, обећања и визије, али увек би се после избора страсти стишале – и, као да ништа није било – заборављају се пароле, заборављају се заклетве, забопављају се обећања, али и визије.

Чак и у неким приликам када је наизглед долазило до озбиљне промене односа снага, у ствари, нишпта се није мењало. Мењала су се имена и презимена, лица, актери догађаја, али су догађаји остајали увек исти.

Гледајући такву политичку слику данашње Србије, човек мора да се запита – па ко су ти људи који уопште излазе на изборе? Која им је мотивација, какве намере и очекивања?

Гласачко тело у Србији можемо сврстати у неколико карактеристичних група, с тим да није необично да једна те иста особа спада и у више тих група.

Послушници

То су људи поданичког карактера. Њима је неопходно да имају газду, изаберу једног и служе га до гроба или док газда политички не пропадне и изгуби ауторитет. Тад  га замени неки други газда. Такви увек гласају за газду и онако како им газда каже.

Плаћеници

Најчешћа мотивација људи да се баве политиком, било активно, било као гласачи, је лична добит. Плаћенички карактер гласа зато што је заиста плаћен да то уради, добијањем неких привилегија или материјалне па и економске добити, или очекује да ће гласањем нешто добити, било то очекивање реално, или не.

У овакве гласаче спадају људи који се опредељују да гласају и за кога ће да гласају због асфалтираног пута, нове амбуланте, обданишта, обећаних 1000 евра у акцијама, становима у бесцење, повећања пензија, наде да ће добити посао преко странке и сличних политичких подметачина.

Овакви гласачи би могли лако да се сврстају у политичку проституцију.

Наивци

Многи учесници избора су управо они који наивно верују да тиме заиста нешто могу да промене и да су пронашли правог човека или праву странку која ће земљу одвести у бољу будућност.

Они су топовско месо политичара, јер гутају сваку изговорену реч и свако изговорено политичко уверење, верујући да је то све истина и да ће гласањем за тог чији политички програм звучи најбоље стварно доћи до остварења свега што су политичари напричали.

Залуђеници

Посебна категорију су гласачи из убеђења. Они и не прате толико политичка дешавања. Једном су се из неког разлога приклонили одређеној политичкој опцији и подржавају је малтене фанатично, без икаквог критичког приступа и без очекивања неких конкретних резултата (да не рачунамо бескрајни оптимизам да ће баш њихова странка на изборима једног дана убедљиво победити, ма колика да је та странка данас). Обично се фанатизам оаквих гласача заснива на култу личности више него на политичком опредељењу.

То је све, остали у Србији не гласају.

Негласачи

У њима има од свих ових наведених: послушника који су остали без газде, а ниједан други их није хтео, плаћеника који су извисили за оно што су мислили да ће добити, наивци разочарани у сопствену наивност када су увидели реалности српске политике, залуђеници које су њихове вође издале и напустиле.

Али, ипак, навећи део осталих, оних који не учествују у гласањима, су људи разумни, који мисле својом главом, држе до себе и не желе да се петљају у прљавштину српске демократије.

Придружите им се, почните да мислите својом главом, немојте учествовати на изборима на којима је сваки избор погрешан. Немојте свој глас давати мање лошем, мањем лажову, мањем лопову, мање корумпираном, мање потплаћеном. Чувајте свој глас да га дате добром – ако се једног дана уопште и појави.


Поделите овај чланак са пријатељима


34 comments to Ко гласа у Србији?

  • Možda spadam u naivce, a možda i u razumne, mada nema te kategorije navedene za one koji glasaju, ali sam od onih koji veruju da treba izlaziti na izbore jer se neizlaskom ne postiže baš ništa.

    Ima ona poslovica, kad pametni zaćute, budale progovore. Kad pametni ne glasaju, budale izaberu.

  • Ivan

    Problem, po mom misljenju, nisu glasaci, niti ljudi koji ne glasaju. Problem je partizacija naseg drustva. Gde politicke partije odlucuju o svemu. Zaboga, pa nas novi ustav su donele tri politicke partije: DS, DSS i Radikali. Tri zakleta neprijatelja se sastanu i bez ikakvih problema se dogovore o tome kako ce izgledati buduci pravni sistem zemlje. Ustav cak nije prosao ni javnu raspravu (barem ni priblizno onakvu kavku najvisi pravni akt zasluzuje)! Jednostavno, posto su ga napravili, onako kako njima odgovara – dali narodu da ga izglasa.

    I mislim da shvatam tvoju averziju prema glasanju. Jer, nekako mi se cini, da svaki put posto izadjem na glasanje se osecam pomalo prevarenim.

    Mislim da ono sto nama treba, jeste sustinska reforma drzave, sa jasnom podelom vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvrsnu. Sa jasnim zakonskim resenjima, koji za cilj imaju zastitu pojedinca, konkurencije i privatne inicijative. A ne zastitu monopola i partijskih interesa.

    Ali, na kraju, moram da priznam da ipak izlazim na glasanje. Mada, ne glasam ni sa kakvim uverenjem, vec pre svega glasam za manje zlo. Jer, mi se cini, da ako svi prestanemo da glasamo, prepustamo njima da rade sta hoce.

  • Vidi, ja sam stekao pravo na glasanje pre godinu dana, medjutim jos uvek nisam glasao. Zasto? Zato sto blage veze ni o cemu nemam sto se politike tice. Mada, iskren da budem, ne mislim da je to dobro. Trebalo bi da krenem da se informisem i da pratim dodadjanja i na tom polju jer po meni, gradjani su duzni da glasaju. Svako bi trebalo da izadje na izbore. Sta bi se desilo kada bi svi bili neglasaci?

  • Upravo tako – treba se interesovati za politiku i treba učestvovati u njoj (kao glasač). Da ne ponavljam šta su prethodnici rekli, dodao bih samo da, kad bih se ja pitao (a na svu sreću ne pitam se :D), glasanje bi bilo zakonski obavezno za sve od 18-50 godina (i neglasanje bi bilo jako kažnjivo), dok bi za starije od 50 god. bilo zabranjeno. Neka se uvredi ko hoće, neka me nazovu diskriminatorom, ali ja mislim da mladi treba da odlučuju o budućnosti ove zemlje, pa makar i velika većina mladih bila drugačijeg političkog opredeljenja nego što je moje.

  • Авраме, учешће на изборима је ствар слободне воље. Демократија се, бар идеолошки, на томе заснива. Натерати некога да гласа није демократски. Деморатски је да се приликом гласања преброеј они који гласају за један, други, трећи или који већ предлог и они који су уздржани. Демократија подразумева и могућност уздржавања. Без тога она није демократија.

    Што се тиче забране гласања старијима од 50 година, то је чист фашизам. Ја сам уверен, да они који имају мање од 21 године итекако могу да нанесу више штете друштву него старији од 50 година.

    Штавише, малди не знају, и немоју искуства д амогу да реално сагледавају ствари. Доказ томе је био на пример управо „демократски“ подмладак оличен у ономадашњем покрету званом отпор, који јеу јавности деловао на врло сличан начин као некада хитлерјугенд – шиканирањем и малтертирањем не својих неистомишњеника, него деце својих неистомишљеника.

    Да ли то значи да ја треба да се залажем да се њима забрани да гласају?

    Не. Сваки појединац који чини друштво, треба да има могућност да учествује у свим одлукама које то друштво доноси. Тако је по нашем закону и тако и треба да буде. Изузети су само они који су својим делом показали да су недостојни тог права, или из медицинских разлога нису у стању да рационално расуђују.

    Пакито, не мораш бити дужан да гласаш ако ти је избор између мањег или већег лопова. Ако гласаш ти постајеш одговоран зато што си гласао за лопова, без обзира што је он био мање лош избор. Учешћем у гласању ти лоповима дајеш легитимитет.

    Насупрот томе, све већа уздржаност од избора постаје јасан показатељ куда се креће ово друштво. Када би се неким чудом догворило да се сви уздрже, онда би то била пропаст постојећег система у коме царују лопови, а то никако не може да буде лоше.

    Управо тако размишљаш јер ниси, као што кажеш информисан. Међутим када се будеш информисао и када будеш бидео да на политичкој сцени постоји смао избор између већег и мањег зла, онда то можеш да сведеш само на прост избор: да ли ћеш да гласаш за зло или нећеш да гласаш. Трећег нема. Ти сносиш одговорност за избор који направиш.

  • Slažem se da je korupcija toliko uzela maha da je to glavni problem danas.

    Ono, što ja hoću da kažem je da ne vidim da je neglasanje rešenje. Uzmimo na primer da izlaznost bude 30%. Sklope se neke koalicije, formira vlast. I šta onda. Oni su legalno izabrana vlast bilo da izađe 30% ili 70%. Imaju i legititmitet, svako je imao pravo da glasa a od onih koji su glasali, dobili su najviše. U nekim zemljama nije upis u birački spisak po službnoj dužnosti, već ko hoće da glasa treba da se prijavi (npr sve država SAD osim Severene dakote).

    Evo link koji pokazuje izlaznost u USA i broj registrovanih birača u odnsu na broj ljudi koji imaju pravo glasa. www. infoplease.com/ ipa/ A0781453. html (neće da prodje kontrolu normalan link)

    Često je na izborima manje od 50%, nekad čak i u godina kad se biraju predsednici. Pa šta, koga briga. Sistem funkcioniše makar samo Milojica, Radojica i još trojica izašli da glasaju.

    Ne vidim kako će se neglasanjem smanjiti korupcija i lopovluk, niti mislim da će mala izlaznost nešto posebno zabrinuti bosove, osim ako nisu njihovi oni koji apstiniraju iznad proseka.

    Treba smisliti nešto pametnije.

  • I šta zamišljaš da će da se desi kad izlaznost bude recimo 20% ? Pisaće novine o tome. Kolumnisti će izvoditi zaključke. I ?

  • @zmau

    Da, baš tako. I?

    I ako glasači snose odgovornost za izbore, kolika je odgovornost neglasača jer nisu glasali pa je raspodela glasova takva kakva je?

  • Када се буде број негласача драстично повећао, сама та чињеница ће значити промену, зато што они који „добију“ такве изборе неће имати легитимитет, чак и да су изабрани по закону.

    Није свеједно да ли власт представља интересе целе популације или само неких десет-двадесет посто. Тада само постаје очигледније да гласају само послушници, плаћеници, наивци и залуженици. Тада власт не може да своје поступке оправдава тиме да она представља вољу грађана.

    Марко, слажем се да систем треба променити (ипак ми овде причамо о садашњем наопаком систему). Систем треба да буде такав да обезбеди да се заиста види воља грађана – а то није да људи буду законом натерани да гласају.

    Ето имамо, рецимо, случај одвајања Црне Горе из заједнице са Србијом. Ту је мањина, управо захваљујући неодговарајућем гласачком принципу, успела да изманипулише одлуку од животе важности да све грађане те садашње државе. Уместо да је успешност тог референдума минимум био да за отцепљење мора да гласа најмање 50%+1 гласова, њима је цензус био да на реферндуму учествује 50%+1 а да од тога проста већина одлучује. То је потпуно недемократски и на штету грађана те државе. Тај реферндум се бавио тако важним питањем да је морао бити одржан на такав начин да заиста буде исказана воља грађана и да њихов интерес буде заступљен на начин који има легитимност. То је школски пример како је мањина испословала врло важну одлуку на штету већине, манипулацијом изборним правилима.

    Велика промена у нашем гласачком систему би било да се поново врати укупни цензус на изборе, тако да они не могу да успеју ако се не оствари одговарајућа изласност. Ако политички чиниоци не могу да мотивишу гласаче онда треба да сносе последице, макар тако да на поновљеним изборима кандидати не могу да буду иста лица која су била кандидати на неуспелим изборима.

    Обавезно би требало да буде да се избори увек спроводе на свим нивоима истовремено а не да се, као сада праве калкулације и време избора на појединим нивоима намешта тако да се тиме у одређеној мери може утицати ина резултат. Уз то, тако би и трошкови избора били знатно мањи.

    Трошкови би могли бити смањени и тако што би се поптуно искључила могућност да држава финансира изборне кампање. Сваки политички чинилац би то морао да ради о свом трошку. Додатно, требало би ограничити обим кампање, тако да се с једне стране, ограничи укупан трошак, а с друге, да се створи равноправнији амбијент за политичке опције које немају исту економску моћ.

    Вероватно би помогло и да се временски ограниче мандати на свим нивоима власти, а не само неколико функција на врху. Тако би се обезбедила чешћа смена људи на свим нивоима власти, макар и у оквиру исте политичке опције.

    Нажалост наши политичари су на свим нивоима окорели у корупцији тако да би вероватно требала смена три генерације (с тим да се свакој претходној забрани бављење политиком) па да можда на сцену изађу свежи кадрови који можда могу да буду материјал за неку власт која може да направи позитивне промене.

    Иначе, ја нисам баш затупник савремене демократије. Мишљења сам да је савремена демократија изопачен систем који омогућава већини, која је неспособна да доноси рационалне и добре одлуке) да одлучује. Платонова „Држава“ која је темељ на који се позива данашња демократија је управо супшта супротност данашњој демократији јер она почива на начелу да државом не управљају сви, него они који то умеју и подобни су да то чине. При том не мислим на политичку него на моралну подобност, ону која обезбеђује да појединац интересе целе заједнице ставља испред својих интереса.

  • Peđa, sve se slažem. Ali ima li smisla da čekamo da političari promene način glasanja koji njima odgovara?

    Ubiće nas čekanje.

  • Sledeći put dobro razmisli pre nego što ohrabriš posetioce da komentarišu na tvom blogu 😉

  • Чекање има смисла до неке мере, а ако политичари преврше меру, зна се шта им следује. Није само Милошевић био претплаћен на побуну. Ако не можемо да променимо систем демократским методама, а он очигледно ради на штету свих нас, онда нам нема друге, него да систем променимо на други начин, макар као петог октобра.

    На крају крајева, Милошевићев систем је трајао краће него овај. Ваљда је свакоме очигледно у чему се ради и да до стварне промене није дошло – променили су се само актери.

    Баш је добро што сте реаговали на овај чланак, с обзиром да моји ставови прилично одскачу од увреженог политичког мишљења и првоцирају људе да почну да размишљају, а то је све што желим да постигнем – да људи размишљају својом главом и престану да сами себе сврставају у неку од наведене четири групе гласача.

  • Srdjan

    ^ Ima promena u odnosu na Milosevica, ali ne dovoljno brzih ili kvalitetnih.

    Slobodno me nazovite izdajnikom, ali ja bih glasao za 10-godisnju okupaciju Srbije od strane 100.000 nemackih „vojnika“ – od salterske sluzbenice do predsednika vlade.

    Mislim da je „kvalitet“ naroda s jedne strane znacajno okrnjen tokom devedesetih, a kod ovih koji su ostali primecujem „zamor materijala“, rezignaciju, ne samo kod sebe. U medjuvremenu smo dobili novu generaciju totalno operisanu od sistema vrednosti. I tako sad imamo na vlasti opciju A i ono sto planira da dodje na vlast kao opciju B, pa tako na smenu…

  • Једна од мојих теоријанапретка је да дамо под коцесију целу државу, па да њом управља неко ко је способан, ко ће направити добро и себи и свима нама. 🙂

  • Samo kratko:
    – strana uprava nije nigde donela dobro – primer BiH i ogromne korupcije prilikom obnove gde su stranci koliko i domaći strpali pare u džep. Imaju protektorat 15 godina, nametanje 100 zakona, smenjivanje izabranih političara, i pokazelo se da je to promašena politika. Plus to bi dovelo do ogromne nestabilnosti, pokreta za oslobođenje.. To je jedna od najglupljih ideja koja se može čuti.
    .
    – uvodjenje cenzusa otvara mogućnost blokade, ako postoji 25% ljudi koji nikad ne izlaze, onda neko ko ima 30% može da blokira državu. Još je BIzmark rekao – kad se gleda rešenje – važni su potencijali a ne namere. Npr naprednjaci ili demokrate odluče da bojkutuju – i država je blokirana. Takvo rešenje je lošije od postojećeg.
    .
    -moralnu podobnost, ko će to da procenjuje, neka komisija u čije poštenje ne treba da sumnjamo. Bože sakloni.
    .
    -revolucionarne metode – one su nas dovde i dovele, kažnjavaju prethodne, ali ne dovode sposobnije na upravljačke pozicije. Provereno ne funkcioniše. A i ko bi tako došao na vlast neki ultranacionalisti, komunisti, tako uvek dolaze ekstremi…

    Slažem se da postoji problem, potrebna su neka nova rešenja.

  • Марко, не може се поредити окупација каква је у Босни и на Косову са концесијом или неким другим пословним моделом у који стране улазе сагласно и у доброј намери.

    Наравно, цензус има својих мана, али ако се знају мане одна се могу смислити механизми који их отклањају или преупређују. Уосталом, није цензус једини начин да се обезбеди да интерес целе заједнице буде затупљен.

    Морална подобност се може обезбедити на разне начине, а сваки је бољи него овај хаос сада када власт држе они који би требали да буду у тамницама.

    Не видим, одаклте ти идеја да би револуција на власт довела ултранационалисте или комунисте? Револуције не доводи екстреме, она је процес који је последица екстремног система власти. Такву власт не можеш променити другачије него екстремним методама. Уосталом, пети октобар није донео на власт екстреме, бар не такве о којима ти говориш.

  • – ???
    Koncesija za državnu upravu ?? To ima samo rashodovnu stranu, nije to autoput da se mogu ubirati prihodi. I u BiH su došli u saglasnosti pa nisu ništa napravili osim što su sebe obezbedili. Ko će njih da kontroliše? Seti se – važni su potencijali, a ne namere. To je neozbiljna priča. Ono što je potrebno su standardi (npr za broj radnih mesta u opštini) i kontrola, ko i u svakoj firmi.

    – složili smo se da uvođenje cenzusa nije dobro. Ipak mislim da to sve nema veze sa pričom o korupciji što je glavni problem.

    – moralnoj podobnosti – kako? Ko će to da procenjuje?

    – 5.10 nije bio revolucija, već smena vlasti, i pošteno govoreći ta smena se desila na izborima a tada je samo priznata. Da nije postojala pobeda na izborima ljudi ne bi bili motivisani za izlazak na ulicu. Čak i tada je vlast smenjena na izborima.

    – U borbi protiv korupcija glavni problem je što su stranke izvor toga a njih nema ko da kontroliše. Oni postavljaju načelnike u MUP, tako da su oni manje upotrebljivi + žive u istom gradu, poznaju se… Potrebna je neka centralizovana proverena pretorijanska garda za taj posao.
    .
    .
    .
    Na makroekonmskom planu – 3 reforme su potrebne ili će ovo društvo potpuno propasti. Suština je da se rad uvek podstiče.

    – subvencije poljoprivredi bar na 6% gdp (ljudi ovde ne znaju da je subvencija za kg pšenice u Hrvatskoj oko 8 dinara, a tržišna cena oko 10. Srpski seljak dobije 10 din za kg , a hrvatski 18. U Francuskoj je subvencija na nivou oko 30 din.
    – prekid društvene perverzije sa subvencionisanjem penzija. Penzije se obračunavaju u odnosu na prosečnu zaradu, ali se ona računa na otprilike 33 hiljade din umesto 25 jer u statistiku ne ulaze zarade zaposlenih u preduzetničkim radnjama. Na tako obračunatu penziju, pola se isplaćuje iz PIO fonda a pola iz budžeta. Tu polovinu treba ukinuti i to će da boli.
    – Populaciona politka sa podsticajem radjanja. Opet francuski model sa dečijim dodatkom do punoletstva uz austrijska pravila da ne može da dobije subvenciju ko ne obezbedi detetu osnovne uslove za život po nekim standardima. (smisao je da se izbaci ciganija svake vrste koja bi da živi od toga, već se ljudi stimulišu na rad, stambeni kredit i onda može da dobije ta sredstva)
    .
    Dugačko je, ljudi to ne vole da čitaju ali stvari su komplikovane.

  • Марко, држава итекако има приходе и они износе отприлике половину свега што се у њој заради. Да то некоме само аутопут под концесију или целу државу, принцип је исти.

  • Srdjan

    Marko, kad sam ono gore spomenuo.. naravno da je nemoguce u realnosti.

    Mislio sam upravo na to sto ti spominjes: francuski modeli, austrijska pravila, nemacka efikasnost. Sve zajedno moze se oznaciti metaforom SVEDSKI STANDARD, ono cime nam pune glavu poslednjih 20 godina.

    S druge strane, u tih 20 godina (10 onih + 10 ovih) dobili smo vladavinu koncepta „koliko sam ja dobar“, „najbolje je kroz stranku“, kao i „fali ti 1 papir“ udarac.

    Pitanje „ne gledaj sta drzava moze da uradi za tebe, nego sta ti mozes drzavu“ moguce je u USA ili nekoj drugoj normalnoj drzavi, gde znas da ces od drzave dobiti nazad za ono sto joj dajes (pre svega: porez).

    Srbija je drzava koja u poslednjih 20 godina mrzi svoje gradjane, ne daje im skoro nista, a uzima sve (pocnimo od horor prica drzavnog zdravstva). Zato ne znam po kom osnovu se ocekuje da ja nju volim, placam porez ili gajim neograniceni patriotizam prema njenoj teritoriji i institucijama.

  • @ Srdjan
    Ne mora svako da se razume u makroekonomiju kao što ne mora ni svako da zna da programira. Slažem se sa opisom koncepta vladavine ali ipak niđe veze sa onim što sam napisao. Naveo sam 3 reforme koje su neophodne, nijedna nije uradjena niti će biti dok je ovakve vlasti. Kako promeniti sistem vlasti a da ne bude sjaši kurta… je pitanje.

    @Pedja
    Dva puta sam ti već ukazao da razmiliš o potencijalnim opasnostima. Zašto to nigde nije urađeno, šta misliš? Zašto postoje samo suprotni primeri?

  • Не постоји ниједан пример да је нека држава дата у концесију.

    Ја не видим зашто би то било опасније од овог управљања државом коју врше поптуни неспособњаковићи којима је искључиви циљ лично богаћење.

    Постоје многе мултинационалне компаниеј које су економски мнгооструко јаче од СРбије а којима не управљају њихови власници директно него најме друге који су стручни да се тием баве. И систем функционише перфектно, увећевајући богатство и власника и оних који фирмом управљају. Нема разлога да тако нешто не може да се направи и са неком државом, на истом принципу.

  • Ivan

    Zasto je uvek potrebno da neko drugi odlucuje umesto nas? To mi nikako nije jasno! Zasto je bolje dati da nas neko okupira ili da damo drzavu pod koncesiju, pa da nam bude bolje? To je suludo! To samo donosi zlo.

    Zar nije bolje da jednostavno donosimo odluke sami, pa i ako pogresimo, to je nasa krivica. Ako damo da neko drugi odlucuje umesto nas, on ce donositi odluke u svoju, a ne u nasu korist. Ovako barem znamo da radimo za svoju korist, a ne za tudju. Pogledajte samo Irak i sve ce vam biti jasno!

    A sto se tice preuzimanje i vodjenja drzave od strane neke multinacionalne korporacije. Mislim da je to uzas, jer pogledajte sta se desilo sa Enronom, Nacionalnom Bankom Skotske i generalno gledano sa svim tim velikim dzinovima korporativnog sveta. Propali su, jer su ih godinama potkradali sopstveni menadzeri. Zasto bi, onda, bili bolji prema nama?

    Ne postoje neke velike reforme koje ce da poboljsaju stanje u ovoj zemlji, vec samo decentralizacija vlasti i liberalizacija trzista. Posle toga, neka svako uzme reforme u svoje ruke i pocisti u svom dvoristu. Ne treba niko da nas vodi i vuce za nos, vec smo mi ti koji treba da zasucemo rukave i nacinimo zivot u ovoj zemlji boljim. A ne da se oslanjamo na politicke partije, lidere, crkvu, Rusiju ili Ameriku da to uradi umesto nas. A, da bismo tako nesto i mogli da uradimo, neophodno je da gradovi i lokalne zajednice dobiju vece nadleznosti. Da bi mi kao pojedinci vise uradili, potrebno je da se smanji birokratija i uvedu sankcije za drzavne i druge organe uprave, kao i sluzbenike zaposlene i istim, kada postupe protivno zakonu ili pogresno „protumace“ zakon, kao sto je bio slucaju sa ovim postom, gde je policija grubo prekrsila zakon. Ali, to je policija, ne mozes im nista. Moz’ se samo zalis ombudsmanu.

    Tek kad se rese pitanja ljudskih prava u ovoj zemlji, mozemo da govorimo o daljem politickom i ekonomskom boljitku citave zemlje. Do tada: cuti i trpi!

  • pedja, uredu je da svako (pa i ti) ima svoj stav, al tako ispade da su razumni samo neglasaci, a medju ostalima da ne postoji niko razuman, ne daj boze pametan…
    to je samo tvoje glediste,ja recimo mislim da ovi sto nas muce i tlace ( vlast ) i zeli sto manje da nas izlazi na izbore i tada da im bude dovoljno da im samo porodica izadje na izbore ( i to ona uza ) pa da opet ugrabe fotelju, a svi mi onda zajedno, i oni koji glasaju ,a bogami i oni koji to ne rade ( „jer su razumni“ ), da im debelo punimo koverte!

    hajde sad kad svi znamo da si protiv izlazka na glasanje, reci nama placenicima,zaludjenicima,naivcima i zaludjenicima sta je resenje! mislim, pomalo je glupo da pricamo samo o posledicama,hajdmo i o uzrocima! znamo sta je problem,AL’ STA JE RESENJE????

  • Ivan:
    > Zar nije bolje da jednostavno donosimo odluke sami,
    > pa i ako pogresimo, to je nasa krivica.

    Ово ме подсетило на стални бунт тинејџера који не желе да у њихово име одлучују њихови родитељи, али ствари стоје тако: ако ниси способан да сам одлучујеш у своје име, онда то мора да ради неко ко јесте. Зашто би другачије било са државом?

    Нема сврхе поредити окупаију са концесијом. Концесија је еконмско-правни догоор који склапају заинтересоване стане и којим се дефинишу циљеви, интереси и међусобне обавезе, као и гаранције.

    Децентралзација је потенцијално опасна колико и добра. Ако се на све гледа с апретпстоавкомда су људи кварни и да им ј еискључиви циљ да себи лично обезбеде неку добит, онда је свеједно да ли су такви на нивоа у целе државе или на нивоу неке локалне самоуправе. Чак је већ аопасност да ће им то проћи на нижем нивоу властио јер имају директнију власт и мањи број потенцијалних галамџија.

    Либерализација је такође опасна. Не једном смо видели да превелике слободе у економији поправилу на површину извлаче људски талог који нема скрупула. Економији су увек потребни неки корективни фактори који је одржавају на курсу. Ето и садашња економска криза је последица само и искључиво превише слободе.

    raftrer:
    > pedja, uredu je da svako (pa i ti) ima svoj stav,
    > al tako ispade da su razumni samo neglasaci, a medju
    > ostalima da ne postoji niko razuman, ne daj boze pametan…

    Нисам баш тако рекао, мада, ако се мало развуче ствар може и тако да се схвати. Није ли нераумно гласати чак и ако знаш да за кога год да гласаш, па чак и да не гласаш, само ћеш некоме служити да му пуниш коверте? Гласањем можеш можда само да утичеш на то коме ћеш да их пуниш, и ништа више од тога.

    Волео бих да чујем која је то пета група у коју не спадају наведени, а који гласају за ове што су на политичком менију српске садашњице.

    Решење не знам, али мислим да и ова дискусија макар мало доприноси том решењу, јер наводи људе да размишљају, без обзира размишљају ли овако или онако. Ако ништа друго, макар су они који размишљају ближи решењу.

  • @ Pedja
    Ivan je već odgovorio i skroz se slažem sa tim. Samo da dodam da se može govoriti o angažovanju ljudi koji su stručni za određene oblasti. Fudbalskim rečnikom stranac može biti direktor kluba ili trener ali ne predsednik upravnog odbora. To je mesto rezervisano za najvećeg vlasnika, u ovom slučaju za onoga ko dobije najviše glasova. Na vlast se u civilizovanom svetu dolazi izborima jer se sve drugo pokazalo kao gore.

    @Ivan
    Ne slažem se da je decentralizacija rešenje svih problema. Evo primer, opet BiH. Isti ekonomski sistem u FBiH i RS. Federacija je decentralizovana na kantone a RS je unitarna. Posle rata FBiH je dolbila veliku finansijsku pomoć a RS skoro ništa. Rezultat je bio duplo veće zarade i standard u FBiH. Medjutim, poslednjih 5-6 godina stvar se obrnula i RS je po prosečnoj zaradi prestigao FBiH. Razlog tome je ispravna makroekonomska politika. Dok su u federaciji povećali penzije, dali prava borcima i dogurali do bankrota, RS je sve to srezao a novac usmerio ka privrednom razvoju, infrastruktura, koncesije, strateški partneri, povećanje budžeta za poljoprivredu. Bilo je i promašaja ali rezultati su ipak vidljivi.
    .
    Konkretan primer ilustruje da je makroekonomska politika najvažnija, i da je u dovela do razvoja unitarnog entiteta i zaostajanja decentralizovanog. Slažem se da je decentralizacija važna, ali nije rešenje problema. Korupcija je možda i više prisutna u opštinama nego na nivou centralne vlasti.

    @rafter
    Slažem se sa pitanjem. Znamo šta je problem, znamo šta treba uraditi, ali kako?

  • Ivan

    @Pedja
    Decentralizacija i liberalizacija nisu opasni, cak su neophodni, svako ko je citao Adama Smita zna i zasto. Problem je u tome sto je vecina u srbiji zatrovana marksizmom i sustinski ne shvata problem. Dokaz za to su sve zemlje zapadnog, liberalnog bloka koje su zasnovale svoj politicko-ekonomski sistem na slobodnom trzistu, decentralizaciji i vladavini prava (zbog cega oni sebe nazivaju „Slobodni Svet“). Zato jedna mala i sirovinama siromasna zemlja kao Holandija moze da dominira na produktnim berzama sirom sveta. Jer nije nacionalna, centralizovana i ne poznaje granice.

    Jos jedan dokaz da je liberalni politicki sistem napredniji i bolji od unitarnog tj. centralizovanog je pad SSSR-a. I cinjenica da uopste nije bio u stanju da obezbedi onaj nivo i standard zivota koji je obecavao.
    .
    I upravo suprotno, krizu nije izazvao nikakav visak sloboda. Vec, suprotno, upravo ukidanje tih sloboda pod vodjstvom Dzordza Busa mladjeg i usvajanjem Patriotskog Akta. Sto je oteralo brojne investitore arapskog porekla, zbog cega je drzava dozvolila privatnim kompanijama da „izmisljaju“ novac bez ikakve kontrole. Dakle, opet je drzavni intervencionalizam taj koji je odgovoran. Ekonomski oporavak Amerike je dosao promenom politickog kursa pod Obamom i upravo ukidanjem tih restriktivnih mera koje je uveo Dz. W. Bus.

    @Marko
    Ono sto je obezbedilo vece plate u RS, nije nikakva pametna makroekonomska politika, vec uvodjenje reda u fiskalnom sektoru i prodaja Telekoma RS Srbiji. RS je morala da napuni budzet, bez pomoci stranih faktora. Pa, je zato uvela jasan i efikasan poreski aprat koji je dao rezultate. Sem toga RS je imala dosta pomoci od Srbije. Ne zaboravimo da su poreski obveznici Srbije kupili Telekom Republike Srpske. Te pare koje je Srbija potrosila na Telekom RS, danas bi bi izvukla Srbiju iz budzetske krize. I Srbija danas ne bi morala da se zaduzuje kod MMF-a, zamrzava plate, penzije itd.

    I to je upravo moj glavni argument protiv centralizacije drzave. Jer imamo primer, gde je drzava potrosila pare koje je mogla da utrosi na izgradnju novih bolnica, opremanje vojske, krpljenje rupa po budzetu ili ulaganje u nauku i razvoj. A umesto toga napunila budzet druge drzave, kako bi odrzala specijalne veze, zarad odrzavanja nekog sna o buducem ujedinjenju. Ista stvar je i sa Kosovom.

    I jos jedna stvar, sam tvoj primer o BiH je odlican primer zasto je decentralizacija dobra. BiH ima dva entiteta, FBiH i RS. Decentralizacija se pokazala kao odlicno resenje, jer je omogucila gradjanima RS da izbegnu losu ekonomsku sudbinu koja je snasla gradjane FBiH. U suprotnom, da je rec o centralizovanoj drzavi morali bi svi da trpe iste posledice loseg vodjenja drzavne politike.

  • @Ivan
    – Telekom Srpske je plaćen kreditom City Bank-a i vraća se iz poslovnih prihoda Telekoma. Nijedan dinar nije otišao iz budžeta, odnosno iz novca poreskih obveznika. Tvoja teza u vezi toga se može povremeno čuti ali je netačna.
    .
    – pošto te pare nisu iz budžeta, onda nikako ne bi mogle ni da pomognu smanjenju budžetskog deficita
    .
    – opet te pare nisu mogle da se potroše na škole i bolnice, jer je te pare dala City Bank Telekomu Srbije a ne Vladi Srbije
    .
    – Dobro je što si pomenuo penzije u Srbiji, polovina iznosa penzija u Srbiji se isplaćuje iz budžeta. U Republici Srpskoj se 0% isplaćuje iz budžeta već sve iz PIO fonda, pa koliko ima ima, što je ispravna politika
    .
    – primer BiH je odličan zato što je reč pruža mogućnost uporedne analize. Analiza jasno pokazuje da centralizovan entitet sa pravilnom makroekonomskom politikom ima superiorne rezultate u odnosu na decentralizovan sa lošom politikom.
    .
    Ja nisam protivnik decentralizacije ali ona nije magično rešenje i krije opasnost još veće korupcije, i tu se slažem sa Peđom. Decentralizacija je jedno drugo pitanje za neku drugu temu.

  • Ivan

    @Marko
    To nije moja teza, to je apsolutno tacno. Usluge CityBank-e su koriscene za tzv. bridge finansiranje – sto je u potpunosti uobicajno kod preuzimanja. Ali novac je dosao iz privatizacionih prihoda Republike Srbije. Tacno, nisu iz budzeta, ali isto tako su mogle biti.

    Dalje, Telekom Srbija je monopolista i ove godine je podigao cene usluga fiksne telefonije u Srbiji kako bi „obezbedio dalji tehnicki razvoj i modernizaciju telekomunikacione infrastrukture“. Ako je Telekom tako profitabilo preduzece, zasto mora da podize cene svojih usluga za modernizaciju infrastrukture? Ako je zaista uzeo kredit od CityBanke na 646 miliona evra za kupovinu Telekoma R Srpske, zasto nije u stanju da dobije slican kredit za modernizaciju infrastrukture?

    Takodje, pri kupovini Telekoma R. Srpske, Telekom Srbije se obavezao na dodatne obaveze investrianja u infrastrukturu u iznosu od 50 miliona evra.

    Sama privatizacija je jako interesantna jer je drugi ponudjac bio Austrijski telekom koji je ponudio 467 miliona evra.

    Nije samo moje misljenje, vec brojnih strucnjaka da je telekom R Srpske preskupo placen kako bi se „pomogla“ R. Srpska. I da mi i danas placamo Telekom R. Srpske.

    Ne vidim kako decentralizacija utice na povecanje korupcije. I ne vidim kako bi stanje u korupciji u ovoj zemlji ikako moglo da bude gore. Ne mislim da je pitanje korupcije ne bitno, ali isto tako ne smatram da je u centralizovanim drzavama ima manje neko u decentralizovanim. Sta vise, praksa pokazuje sasvim suprotno – veca je korupcija u centralizovanim drzavama nego u u decentralizovanim.

  • У централизованом систему је откривање и контрола корупције много једноставнији посао. У децентрализованим ју је много теже сузбијати јер је у појединачним случајевима мања по обиму, али је зато много распрострањенија.

  • @Ivan

    Čak i da je tako, a složiću se da jeste, kad je u pitanju cena, tj da je preplaćen za 200 miliona evra, ostaće činjenica da je taj novac pametno upotrebljen. Za razliku od Srbije gde je novac od prodaje Mobtela i licence VIP-u pojeo mrak (sfućkan na plate i penzije) u ovom slučaju se ipak vidi gde taj novac ide – očišćena je rafinerija od dugova i utrapljena Rusima, renovirana i radi. Plaćeno je da se realizuje koncesija za autoput – kojim će se Banjaluka potpuno komunikaciono otvoriti prema zapadnoj evropi, Beogradu i Jadranu naspram čega će Sarjevo ostati obična zabit. Bilo je i promašaja naravno, nije sve bajno sjajno.

    Nevezano za konkretan slučaj, poenta je da društvo može napredovati ukoliko se novac ne troši na ogromnu administraciju, subvencionisanje penzija i korupciju – sve suprotno od onoga što imamo danas u Srbiji. Ako nastavimo da plaćamo nerad umesto rada – propašćemo. Zapravo već smo propali.

  • Ivan

    @Pedja
    U centralizovanom sistemu kontrola i korupcija se teze detektuje, jer je najcesce koncentrisovana u odredjenim interesnim sferama i krugovima moci. I suvise je visoko da bi se tako lako raskrinkala. S druge strane oni koji bi trebali da se bave otkrivanjem korupcije to ne mogu, jer im ovi iz vlasti ne dozvoljavaju. Centarlizovani sistem omogucuje korupciju. Dokaz za to su ti sve zemlje kao sto je Srbija. Imas zakon protiv korupcije, i Savet za borbu protiv korupcije. Ali nista ne funkcionise jer: dokazi nestaju; svi ih ignorisu; nemaju nikakve poluge vlasti i drzavni organi ne saradjuju.

    Decentralizovani model vlasti omogucuje laksu detekciju korupcije, jer je mnogo bliza obicnim gradjanima i otezava formiranje interesnih grupa i centara moci. Upravo zato sto moc nije skoncentrisana na jednom mestu, pa samim tim razliciti interesi sprecavaju kreiranja onoga sto je poznato kao: „zavera cutanja“. Samim tim nezavisni organi koji rade na suzbijanju korupcije, rade svoj posao mnogo bolje.

    @Marko
    U potpunosti se slazem sa tobom. Republika Srpska je daleko bolje i efikasnije sprovela reforme od Republike Srbije. Izmedju ostalog, R Srpska je prva usla u reformu fiskalnog sistema i zahvaljujuci kadrovima dobijenim iz Replublike Srpske je Srbija uspela da uspesno izvrsi fiskalizaciju svojih javnih finansija i uvede red u fiskalnom sektoru.

    Medjutim, ono sto je mnogo znacajnije za Republiku Srpsku jeste da polako ulazi i u privatizaciju elektroprivrede. Time ce prestici sve zemlje u regionu i vrlo verovatno postati regionalni lider u ekonomiji, te se moze ocekivati velika migracija poslova iz Srbije u Republiku Srpsku.

    Nemam ja nista protiv drzave koja ulaze u infrastrukturu, vojsku, obrazovanje i zdravstvo odmereno i u skladu sa potrebama. Izmedju ostalog, to joj je i posao. Ja imam problem sa drzavom koja se ponasa kao banka i investira, daje kredite, kupuje preduzeca, prodaje preduzeca, pravi „velike poslove“, „stimulise“ potraznju, pomaze „mali biznis“ guseci slobodno trziste i slobodnu inicijativu, preusmeravajuci sredstva tamo gde ona smatra da treba da idu, a ne tamo kuda trziste zahteva. Drugim recima svojevoljno, samoljubno i centralisticki.

  • Boban Nikolić-Bombaš

    Спамовање фејсбука након избора

    „Сиромашна стока која зарађује само 16.000 динара је нашла да гласа. Пу…“Јутро након изборне ноћи затекло је кориснике фејсбука у поплави статуса у вези са новим председником . Статуси су били готово генерички. Општи утисак који се могао чути код већине пасивних посматрача на фејсбуку јесте велика лавина панике доброг дела њихових фб пријатеља, помешане са бесом и мржњом према народу. Статуси су ишли један за другим, као да се ради о мноштву дављеника који преко статуса прво моле да их неко спаси, а затим куну и наричу, псујући све који нису гласали за Бориса Тадића. Неколико дана након тога су се видно умирили. Нађе се још покоје спорадично јадиковање, сада већ не о новом председнику, већ све више на народ који није бирао онако како су медији заоведали. Данас их нервира тај „прљави, необразовани, сиромашни, огавни…“ народ. Иако ми нису већина на фб, макар мени, потакло ме је да издвојим неколико група ,,френдова“ по мотивима који су их навели да вређају народ и прете паковањем кофера.
    Правила не морају бити исправна, не морају бити ни потпуна, она су само виђење једног корисника фејсбука о овом феномену и неколико добровољних аналитичара са којима сам разговарао. Тако имамо неколико група.

    Прва група: непосредни или посредни чланови ДС-а.

    Иако су чланови странке која се зове демократска, по својим статусима испадају све друго, само не демократе. Највећа већина је личила на природне аутократе, налседнике титових комесара, који су црвену петокраку заменили жутом, ништа друго. Све што видимо, ставови, реторика, искључивост, све је исто као код њихових тоталитарних предака. Поједностављајући њихове дилеме и љутњу, они као да не могу поверовати у то да у демократији може победити ико други до демократске странке. ,,Демократија значи владавина и запослење за чланове демократске странке, логично, зар не?“ То је њихово виђење демократије. Сада су скроз збуњени и бесни.

    Друга група: љути на беле листиће!

    Људи који су на једној страни имали коалицију око ДС-а, коалицију око СПС-а, коалицију око ЛДП-а, коалицију УРС-а, бојкот Двери, бескурпулозно и бестидно навијање свих релевантних електронских медија, сатанизацију од стране највећих штампаних медија, скоро целу интелектуалну елиту, највећи део јавних и познатих личности, међународну заједницу на челу са водећим земљама ЕУ и САД, све то мобилисано у циљу победе њиховог кандидата, за свој пораз криве беле листиће. Само још фали да позову на стрељање изборних апстинената. НЕ, тоталитаристи моји, победила је демократија, бирала је Србија. Навикните се и на демократију и на Србију, пошто ћете са њима живети док вас има, или барем док не спакујете кофере којима сте „махали“ на фб статусима.

    Трећа група: безобразни.

    То је она група, не мала, којима егзистенција и лагодан живот на неки начин зависи од владајуће гарнитуре, почевши од ДС-а. Задивљујуће је видети са којим простаклуком су такви нападали преко статуса српски народ. Са огромном дозом примитивизма су вређали све пријатеље који случајно нису гласали за њиховог кандидата. Масовно су се појављивале увреде типа: ,,стоко необразована, изабрала си свог председника“, ,,крезави и затуцани народ је изабрао, стиди се србијо“ , ,,изабрали сте телећу главу, по свом узору, стоко“ итд. Одвратно је и набрајати даље. Било је потребо да многе ухвати фрка за посао свог тате, маме, теткину везу у министарству, стричеву комбинацију, да би испливао сав простаклук и приземност, безобразлук према познаницима и пријатељима који можда не мисле исто. Не верујем чак ни да се сада стиде свог јада, није то тај тип који би се стидео. Зато, предлажем свима да их слободно пецкају и не штеде речима, показали су се достојни Вашег отвореног подсмеха.

    Четврта група: бичарке.

    У ову групу спадају све младе и брзе девојке које су по узору на тета Јелену Карлеушу осетиле да и оне треба да напишу своје мишљење. Попут своје иконе, оне су се понајвише згражавале, ниоткуда, пошто до тог тренутка појма о политици нису имале. Препознајете их по статусима: „wtf ***; btw on je ne pismen ! ; nezaboravite on nema diplomu, on je ne pismen. “ (веровали или не, управо сам ископирао ове стаусе). Највише су спамовале фејс о 90-им бичарке које живе живот исто као тих деведесетих. Никад себи пиће платиле нису, па их медији заплашили да долази смак света, да пропаде силиконска долина . . Видети их у паници, заиста непроцењиво добар одећај!

    Пета група: опрани.

    То су људи којима је медијска машинерија ипак испрала вијуге. Не занемарите ефекат дуготрајног читања Блица, Преса, гледање електронских медија и сл. Као што видимо, многи су ипак опрани уздуж и попреко, па су понављали већ бесмислене фразе о затварању граница, санкцијама, деведесетим, рату са америком… Када неки човек не примети да он заправо већ 10 година живи деведесете, да се Мали Слоба – Ивица Дачић и Борис Тадић љубе и грле већ 4 године, онда му ви заиста ништа објаснити не можете. Стварно Вам кажем, од опраних људи дигните руке и не будите оштри према њима. Једино, када их слушате, тихо у себи понављајте реченицу: „Ниси ти крив, јадан“. Једном испран човек, остаће такав, нема ту много помоћи.

    Овде ми не пада на памет да навијам за Николића нити сам његов обожаваоц. Овде се брани принцип демократије и смењивости власти. Ако се у свакој цивилизованој држави власт мења на 4 године, а само код нас то неки људи не могу да поднесу, тада стварно имамо проблем. Било би добро или да прихвате демократију и повуку своје гнусне увреде на рачун Срба или да стравно спакују кофере како су и претили на својим фб статусма. Има толико тоталитарних друштава и држава где могу живети, зашто би се смарали са ,,затуцаним Србима“.

    Закључак: тоталитаристи су увек исти! Плашили су се прво шта ће бити са њиховим позицијама после вечитог Тита, па су се плашили шта после Слобе, па се исто сада плаше шта ће бити после вечитог ДС-а. И увек су вређали. Увек су вређали и вређаће све Вас који не волите тоталитаризам и који не размишљате по шаблону.

    На крају, порука за Вас који сте гледали ово са подсмехом и чуђењем. Не будите затворени, не будите превише скромни, немојте да вас буде срамота да им се отворено подсмевате. Када су у питању генетски тоталитаристи, људи који не воле демократију, не воле промене власти, знајте да су они најчешће и безобзирни и безобразни. Видели сте како су без и мало пардона на ФБ статусима вређали Ваш народ, Вас, па и природну интелигенцију. Проблем са Вама који ово увиђате јесте то што сте превише благи и дозвољавате превише. Уколико будете и даље тако пасивни, увек ће Вас тоталитаристи јахати, не само финасијски, него и мождано. Браните демократију! Браните себе…

  • Pedja, procitao sam sva tri linka koja ste ostavili na moje pitanje da li cete glasati u grupi Blogeri i sve sto mogu da kazem je svaka cast. Koliko god nas stav o neglasanju bio nepopularan, smatram da je pravi.
    Pogotovo kad pogledam ljude koji kazu ‘glasacu za najmanje od 20 zla’.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *