Теме: еУправа

Пример еУправе у Србији

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/6329

Наиђох на невероватан, али уобичајен, пример како се у Србији спроводи увођење еУправе.

Млекаре су недавно добиле обавештење од Управе за аграрна плаћања (Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде) да су у обавези да са министарством комуницирају имејлом и да морају да податке о откупу млека шаљу у електронском облику.

Овим путем обавештавамо Вас, да Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања,  припремило нови систем за обраду података везаних за захтеве за коришћење премије  по Уредби о условима и начину коришћења премије за млеко за 2011.годину („Службеном гласнику РС“ број 9/11).

У смислу поменутих измена, неопходно je да убудуће имате е-маил адресу, путем које ћемо бити у ситуацији да  размењујемо податке који се тичу поднетих захтева. Такође, молимо Вас да нам уз захтев за премију за млеко, за четврти  квартал 2011.  године (рок за подношење захтева је  од  01.01.2012. год. до 15.01.2012. год.) уз прописану документацију, доставите и образац захтева број 1(где и пише да сте у обавези да упишете е-маил адресу) .Подносиоци захтева су у обавези да попуњавају табеле у дефинисаној форми која ће бити прослеђена путем е-маила како би Управа за аграрна плаћања обрађивала податке у свом информационм систему.

С обзиром на наведене измене , молимо Вас да нам уз нови захтев за четврти квартал 2011.год. и путем е-маила, доставите  табелу корисника премије, јер у противном нећемо бити у могућности  да решавамо по Вашем захтеву.

Напомена: Цитат је пренет без измена. Све правописне грешке су такве у оригиналу.

У прилогу овог обавештења, стигао је и образац за податке  о субвенцијама за млеко. Можете погледати оба документа – уклонио сам само податке о млекари којој је ово послато и имена датотека:

Обавештење: upravazaagrarnaplacanja-obavestenje.doc (304)

Образац: upravazaagrarnaplacanja-mleko.xls (277)

На први поглед одлична и напредна ствар зар не? Међутим, дешава се оно што је за Србију карактеристично: добре идеје имплементирају чиновници који не познају добро проблематику или су можда корумпирани.

Најпре, „мудри“ чиновник под електронском комуникацијом подразумева само имејл комуникацију. Нема појма да електронски документ може бити достављен и на друге начине.

Неизбежно је да „мудри“ чиновник познаје само мајкрософт офис и да инсистира на томе да и сви остали користе баш тај програм. Један документ је у формату мајкрософт ворд (DOC), а други је у формату мајкрософт ексел (XLS). Ради се о затвореним форматима који су власништво Мајкрософта. Повратна информација је захтевана у истом, затвореном формату.

Сам чиновник који је ово осмислио је у ствари вероватно само незналица, али је ово много шири проблем јер државна управа већ дуго ради на томе да омогући мајкрософту доминацију  на тржишу, те је овакав поступак у ствари последица такве политике државне управе, коју ћиновници свено или несвесно, само следе.

Поред саме затворености формата ексел документа, за њега су, у ствари, везани  нови проблеми:

Чиновник је табелу лепо нацртао да му буде прегледна, али је зато веома искомпликовано аутоматско генерисање њеног садржаја. Чиновник вероватно не зна да млекаре данас користе рачунаре не само за мајкрософт офис, него да у ствари на њима воде књиговодство у наменским програмима и да све те податке, које чиновних тражи у прописаној табели, оне већ имају унете у својим програмима.

Уместо да је чиновник осмислио неки једноставан формат за препис података (примерице XML) који се лако генерише из програма и још лакше чита неким другим програмом он се одлучио за ексел формат који је читак за чиновнике (они то ионако на крају само одштампају на папир и тако користе) али за рачунарске програме и не баш.

Неки поборник Мајкрософта ће рећи како су формати докумената мајкрософ офиса широко распрострањени и како свако може да их отвори, чак и ако нема мајкросфот офис. То је само делимино тачно. Произвођачи других офис програма јесу обезбедили могућност отварања мајкрософт докумената али управо због затворености формата подршка је делимична и непоуздана. На пример опен офис, који чак и прилично успешно излази на крај са мајкрософтовим документима, када их и отвори обавезно су у режиму да се могу само читати – дакле, ко и отвори тражену ексел табелу у опен офису, може само да је прегледа а не и да је попуњава. И то се да превазићи али захтева од корисника додатно знање и ангажовање на споредне непотребне ствари, уместо да ради свој посао брзо и ефикасно. И опет, на крају, он то и ако унесе мора да сними у мајкрософтовом формату да би послао што је опет ризично да ли ће да буде успешно урађено.

Да би ствар запечатио и у потпуности онемогућио аутоматску обраду документа, то јест натерао службенике у млекарама да додатно троше време на ручно преписивање података, он је на цео документ ставио лозинку.

Јесте, добро сте чули, ова ексел табела не може да се отвори без лозинке. Можете и сами пробати, преузмите документ који сам ставио и пробајте да га отворите. Тражиће вам лозинку. Лозинка је UapMlekare, није тајна и, уопште узевши, нема никакву другу улогу до да присили књиговође да тај документ ручно попуњавају.

Закључак

Неопходно је да држава под хитно оформи службу којој ће посао бити да осмисли, организује и спроведе увођење електронске комуникације у све државне органе, установе и уопште у све области друштва где се грађани и предузећа комуницирају са било каквим институцијама или предузећима.

У суштини то значи:

– прописати начине електронске комуникације који омогућују брзу и поуздану размену докумената уз могућност избора начина комуникације од стране корисника, а према томе који му у датом тренутку највише одговара;

– прописати да се у комуникацији могу користити електронски документи који су искључиво у отвореним форматима – то јест у облику који је јасно дефинисан и који је могуће користити слободно, без условљавања коришћењем неког постојећег програма или одређене рачунарске платформе (укључујући избор хардверске платформе или оперативног система);

– прописати општи облик електронских докумената тако да се обезбеди униформност у што већој мери. При том треба узети у обзир потребу да обрада докумената треба да буде аутоматска (коришћењем програма) али и ручна;

– прописати начине заштите комуникације и података у отвореном стандарду који је лако применљив и без условљавања на исти начин као што је наведено за формат електронских докумената;

– прописати да у случају да се у комуникацију уводи нови протокол, буде обавезно објављивање описа протокола, укључујући и изворни код програмских библиотека за више платформи, као и готових слободних програма за више платформи који употребљиво користе наведени протокол. Све ово треба да буде пропраћено одговарајућом докумтнацијом и применљивим примерима употребе;

– прописати да сваки јавни документ или образац који настане у државним институцијама, јавним и приватним предузећима и другим организацијама мора бити доступан јавности у електронском облику, слободно и бесплатно. Ово се односи на све документе почев од закона и прописа, па до последњег обрасца који грађанин или предузеће мора да приложи у комуникацији са институцијом или предузећем. За обрасце је посебно непоходно обезбедити да буду електронски попуњиви, то јест да се њихов електронски облик не своди на то да се могу преузети у електронском облику али да се морају одштампати ради попуњавања;

– прописати обавезно сертификовање облика електронске комуникације или електронског документа и забранити свако коришћење начина комуникације или докумената који нису сертификовани. Под сертификацијом мислим на то да надлежна служба утврди да наведени облик електронске комуникације или електронски документ испуњавају захтеване услове.

Када ово буде испуњено, онда ће еУправа у Србији имати неке шансе. Ово што сада имамо је смејурија која служи да се грађанима замазују очи и да се оправдавају плате државних чиновника.


Поделите овај чланак са пријатељима


3 comments to Пример еУправе у Србији

  • hahaha, odlicno, samo ne znam sta ti znaci onaj zakljucak i kome je namenjen?
    Djape, alo, mi smo u 2012.g. i tvrdim da vise od 50% zaposlenih u drzavnim organima jos uvek ne zna da ukljuci komp a ovo sto si ti pisao je za njih totalni SF.

  • Ne znam da li da se smejem ili da kukam. Peđa, ovakvu MS Office tragikomediju svaki dan gledam na poslu. Od 80ak ljudi koji su u obavezi da mi svakodnevno šalju tekstualne dokumente jedva petina ume to da uradi na pravi način. A kada sam ubacio tabelarni dokument u priču broj se prepolovio. Da samo znaš šta mi sve stiže u inbox…
    Ne shvatam poentu ove šifre na tabeli. Da li je isti činovnik obelodanio lozinku? Da li je zamišljeno da tu lozinku znaju samo mlekari (wtf)?
    Problem je što mi koji ovo čitamo znamo i problem i rešenje a oni drugi ne čitaju…

  • Branka

    Hihi, obožavam ovaj rečnik, „u smislu pomenutih izmena“ 🙂

    Pre više godina, načelnica društvenih delatnosti u mom gradu obratila se školama, direktivom da učenici moraju da napišu sastav na zadatu temu „u smislu čas istorije“ 😀

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *