Теме: Фотографске технике

Баланс белог

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3756

Када сте својевремено у школи учили о светлости као физичкој појави, вероватно сте запамтили да се бела боја у ствари састоји од свих осталих боја које су помешане и међусобно избалансиране.

У пракси, баланс боја у белој није тако идеалан, односно у белој боји често преовлађује нека од боја. Ту примесу боје, ако је довољно мала, наш мозак занемарује. Осећај боје мозак постиже не само на основу онога што видимо, него и на основу онога што он очекује да види. Ако очекује белу боју, видеће је као белу, чак и ако она није беспрекорна.

Бела боја није увек бела

За разлику од нашег мозга, фотоапарати могу да забележе само оно што виде. Ако бела боја није бела, она ће таква и бити забележена. Тако се дешава да оно то ми видимо као бело, на фотографији испадне другачије. Обично бела боја добија примесе плавичасте, црвенкасте, зеленкасте и жућкасте боје.

Шаренило боја ноћних светала Ужица у природи не изгледа баш овако шарено

Зашто је то тако? Бела боја може добити примесу неке друге боје због много разлога. Може бити да је до сниманог објекта дошла одбијена од неке површине која је обојена па је попримила ту боју. Ипак, најчешће је узрок обојености беле боје у извору светла.

Извори светла у боји нису ретки. Чак и само Сунце може да има различите боје у различито доба дана или године. Извори вештачког светла се сви разликују по боји, чак и ако ми то не примећујемо. Ипак, свако од нас разликује светлост обичне и неонске сијалице, зар не? А и једна и друга дају белу светлост.

На горњој фотографији Ужица, разноврстан колорит је последица великог броја разнородних извора светла. Нека од ових светала и у природи изгледају обојено, а нека примећујемо као обојена тек на фотографијама.

Баланс белог је у фотографији врло битан, јер обично настојимо да на фотографији забележимо свет онаквим каквим га ми видимо. Ако ми нешто видимо као бело онда то и треба да буде бело на фотографији. Ако фотоапарат бело светло приказује обојено, онда ће и све остале боје на фотографији бити обојене и то обично није оно што желимо. Исправљање беле боје, значи и исправљање свих осталих боја на фотографији.

Баланс белог у фотоапарату

Дигитални фотоапарати имају могућност да се прилагоде различитим изворима светла. Прилагођење је у ствари прилично једноставно. Ако фотоапарат зна боју извора светла, зна како ће бити све боје поремећене и моћи ће то да исправи тако да ми ипак добијемо боје какве очекујемо.

Обично су у подешавањима баланса белог (white balance или WB) на фотоапаратима понуђене унапред подешене опције према неким уобичајеним изворима светла: сунце, сенка, обична сијалица, неонско светло, и слично. Често је довољно препознати извор светла, изабрати одговарајући баланс белог и добити добре боје на фотографији. Ако фотографишемо под неонским светлом које вуче у зеленкасту боју, фотоапарат ће смањити учшће зелене боје и тако поништити лош утицај тако обојеног извора светла.

Микрорачунари у фотоапаратима су ипак још и бољи. Они умеју и сами да препознају проблем са бојама и да га исправе аутоматски, а да ми не морамо то посебно да подешавамо. Штавише, најчешће су фотоапарати и подешени да раде у режиму аутомаског подешавања баланса белог. Тада ће фотоапарат сам препознати у кадру површину која треба да буде бела или неутрално сива, а ако она има неку примесу боје, израчунаће колика је примеса и исправиће све боје, тако да добије добар колорит на фотографији. Најчешће то врло лепо функционише.

Ручно подешавање баланса белог

Постоје ситуације када фотоапарат не може да се снађе. Фотоапарат не може да зна да ли нека површина има боју зато што ју је попримила од извора светла или зато што је то заиста површина те боје. Зато, на пример, небо без облака често испадне бело на фотографији јер фотоапарат погрешно закључи да то треба да буде бела површина. А можете мислити какве тек испадну остале боје.

Такође, у условима недовољног светла или ако у кадру има превише контраста између површина, то онемогућава фотоапарат да се успешно избори са подешавањем баланса белог.

Тако ће, по правилу, фотографије под слабијим обичним светлом бити црвенкасте, под неонским зеленкасте, а фотографије напољу у сумрак плавичасте. Плавичасте испадају и фотографије на великим светлим површинама, као што је снег или песак, ако нема довољно Сунчевог светла (ако је облачно, на пример).

Добар фотограф препознајте такве ситуације, и да би добио жељени квалитет фотографија ручно ће подесити баланс белог на фотоапарату. То је у ствари полуаутоматски поступак.

Дигитални фотоапарати имају предивђену опцију ручног подешавања баланса белог која се своди на то да фотограф ухвати у кадар потпуно белу или неутрално сиву површину осветљену на исти начин као и објекат снимања, и покрене опцију за подешавања баланса белог. Тиме он у ствари фотоапарату наглашава шта је бела боја. Фотоапарат то запамти и уместо да сам покуша да уитврди шта је бело, узима податак који му је фотограф подесио.

Врло је важно да се за баланс белог кадар буде успуњен потпуно чистом и равномерном белом површином. Уместо беле може се користити  и неутрална сива боја, најбоље 18% сиве. У продаји се могу наћи наменске карте за подешавање баланса белог. То је обично картонска плоча, папир или платно које има птоптно чисту белу боју или 18% неутрално сиву боју. Но, ако то немате послужиће било која белаповршина која вам је на располагању.

Како се ради подешавање баланса белог зависи од модела до модела фотоапарата али је поступак у суштини овакав како сам га описао.

Пример

Ево примера каква је разлика између фотографије начињене у неповољним условима коришћењем аутоматског баланса белог и фотографије начињене након што је ручно подешен баланс белог.

Пример погрешног аутоматског и исправног ручно подешеног баланса белог

Фотографије су начињене једна за другом. Светлосни условни нису били идеални – иако је фотографисано нешто пре поднева, било је облачно. Велики контраст који је последица снежног покривача је додатно отежао фотоапарату да исправно одреди баланс белог. Резултат је фотографија лево која очигледно вуче у плаво.

Након тога је урађен ручни баланс белог тако што је фотоапарат усмерен у оближњу површину покривену снегом и покренута је опција за одешавање баланса. Тиме је фотоапарату јасно назначено шта је бела боја и сада он више није имао проблем. С обзиром да је он то видео плавичасто а фотограф му је рекао да је то бело, он је обрадио боје тако да је плавичаста нијанса нестала. Резултат је фотографија на десној страни, на којој су боје очигледно много тачније.

Закључак

Баланс белог је један од елемената који је пресудан за технички квалитетну фотографију. Сваки фотограф то мора да има на уму, чак и ако се ослања на аутоматски баланс белог који врши сам фотоапарату. Треба да препозна ситуације које могу збунити фотоапарат и тада ручно урадити баланс белог.

Професионалнци се и иначе не ослањају много на аутоматски баланс белог, већ сваки пут, пре снимања са другачијим светлом, ручно ураде подешавања, користећи прецизне референтне карте за подешавање. Они ствар не препуштају случају.

И, не заборавите да ручно подешен баланс белог ради добро само са оним светлом за које се га подесили. Ако заборавите да га поново подесите, а снимате под другим светлом, добићете веома „шарен“ резултат.


Поделите овај чланак са пријатељима


3 comments to Баланс белог

  • Jedan od razloga zašto je poželjno da aparat ima raw format zapisa je upravo u mogućnosti da se ova stvar nakanadno popravi (bez gubitaka). Moguće je da se sa vrlo malom promenom pozicije ili ugla aparata (bez obzira na prethodno podešavanje balansa) rezultat promeni toliko da isti objekat snimljen u dve-tri sekunde razmaka ima primetno drugačiji kolorit. To se naročito često dešava kod mešanih izvora svetla (dnevno+neko veštačko. Srećna je okolonost da se mala odstupanja mogu naknadno lako korigovati…

    Ali to je naravno samo retka finesa, a ti si se bavio osnovama…

    Sve pohvale za tekst, posebno mi se dopada način na koji uvodiš ljude u tajne fotografije, i mislim da bi obavezno trebao da razmisliš o izdavanju jedne popularne knjige (materijala već imaš).

  • laki

    hteo bih snimiti kamerom zalazak sunca, zumirati maksimalno 90x…
    medjuti, ono sto me interesuje jeste da li je to stetno po objektiv zbog kolicine svetlosti?
    naravno, nije u pitanju popodnevno sunce najjaceg intenziteta, mada,ipak je sunce (:
    Hvala.

    • Својевремено сма имао исту дилему али сам закључио да ако довољн затворим бленду не би требало да буде проблема. Сликавао сам са јаким зумом и добро затвореном блендом и није се фото-апарат бунио. То не значи да ви нећете имати проблема. Једна грешак је довољна да оштети сензор.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *