PhotoShop обрада фотографија – Input levels и Output levels

Фотограф мора да се труди да већ приликом фотографисања направи добру фотографију којој није потребна никаква накнадна обрада. Међутим, то често није могуће извести, из разноразних разлога, најчешћи је неповољни светлосни услови, а одмах следи и потреба за неким посебним ефектима које није могуће постићи на терену у тренутку фотографисања. Тада фотограф треба да сними фотографију тако да му она да што је више могуће материјала за накнадну обраду.

У овом чланку задржаћу се на проблему неповољног светла, било да га има недовољно, па фотографија испада подсветљено, било да га је превише па неке површине прегоревају јер је динамика светла превелика и фотоапарат то не може да свари.

Често је прва реакција приликом обраде фотографијe да се у PhotoShop-у употребе опције за подешавање осветљења (brightness) и констраста (contrast). То је по правилу погрешно. Много је боље да за такве исправке фотографије употребите опцију Levels којом можете подесити нивое осветљења у односу на податке из фотографије (Input levels) и пресликавање на одредишне нивое осветљења (Output levels).

Објаснићу како се то ради.

Графикон Input levels у PhotoShop-у показује нивое светла на фотографији почев од црне до беле. Цео спектар је подељен на 255 нијанси које су означене бројевима од 0 до 255. Нивои светла су на графикону на водоравној оси. За сваки ниво се по усправној оси приказује број тачака на фотографији који имају тај ниво осветљења. Усправна оса је релативна јер зависи од димензија фотографија, али тачан број тачака није ни битан, важно је да се види графикон који представља распоред осветљења на фотографији.  Ово је уствари исто што и хистограм на дигиталном фотоапарату о чему сам писао у чланку Хистограм, благодет дигиталне фотографије.

На овом графикону прво што може да се провери то је да ли је фотографија добро експонирана. Ако је светлосни распоред у оквиру приказаног спектра онда је све у реду, али ако превише тежи у лево (ка тамном делу спектра) или у десно (ка светлом), а нарочито ако је превелик део у поптуно црном или потпуном белом, онда то обично значи да је фотографија подсветљена односно пресветљена.

Циљ је наравно, имати равномерно распоређен тон и треба се трудити да се то направи већ приликом фотографисања. Наравно, треба имати у виду и да неки кадрови природно могу имати знатно више светлих, односно тамних површина и да је за њих нормално да хистограм „вуче“ ка тамном или светлом делу.

Подешавање се врши помоћу три клизача: црни за тамни део спектра, сиви за средњи део и бели за светли део спектра. Померањем ових клизача мењате „пресликавање“ светлосних тонова. Позиција црног клизача одређује да свака нијанса графикона која се налази на позивији овог клизача или лево од њега, постаје црна боја. Слично томе, свака тачка на графикону која се налази на позицији белог клизача и десно од њега постаје бела боја. Све између постају нијансе између црне и беле боје. Сива тачка одређује, која тачка је сива (50% црне). Све тачке лево од ње, су тамније а тачке десно су светлије.

Померањем тамног клизача десно, тамније површине постају још тамније, померањем белог клизача лево, светле површине постају још светлије, а померањем сивог клизача потамњујете или посветљујете све тонове, као што то ради промена гаме.

Сада постаје јасније зашто  треба користити опцију Input Levels а не Brightenss/Contrast. Опција Input Levels вам даје могућност много финијег подешавања, али много је важније, што Levels омогућава да промените осветљај и па чак и контраст на фотографији, а да при томе не изгубите ни један једини податак из ње. Опција Brightenss/Contrast уништава податке јер ће врло лако да претамни или пресветли неке делове фотографије.

Input Levels може да се користи и за подешавање контраста – подесите црни клизач тако да уђе у графикон и одмах ће тамије површине постати црне. Ако исто урадите и са белим клизашем, добићете више белог,  а укупни ефекат је да је фотографија постала контрастнија. Добра ствар је што Input Levels омогућава да врло лако и прецизно одредите да ли ћете и колико података да уништите.

Најбоље се учи на примеру

Ево једне фотографије која је подсветљена. Да би се избегла могућност да водени слап који је изразито беле боје буде пресветљен, фотографија је приликом снимања намерно мало подсветљена. Хистограм форографије то и показује, десни део хистограма има мале нивое што значи да беле боје има мало. То се примећује и на облацима који су влаго пепељасти, мада је цела фотографиј благо сивкаста.

Учитаћено ову фотографију у PhotoShop и у њему извршити дотеривање.

Не желимо да изгубимо податке, већ само да боље распоредимо нивое осветљености на њој. У том случају, основно правило је да тамни клизач не треба да оде десније од најтамније тачке на графикону, као и да бели клизач не оде левље од најсветлије тачке на графикону. Тиме смо осигурали да ниједан забележени ниво светла није изгубљен.

Како хистограм ове фотографије показује да је она подсветљена али да у томе није претерано, те тамне нијансе нису угрожене, нећемо ни дирати црни клизач. Само ћемо померити бели клизач тако да он буде на месту које се поклапа са тачком где се налази најсветлији садржај графикона. Тиме смо „развукли“ динамику светла на фотографији на цео спектар од црне до беле, а не од црне до неке нијансе сиве како је то у оригиналу. Цела фотографија постаје светлија. Средњи клизач за сиве тонове се аутоматски померио и ускладио сиву према промени у динамици осветљења на фотографији.

Након корекције, фотографија изгледа осетно светлије, што показује и хистограм – сада је простор светлих нијанси знатно краћи. Светлих нијанси свакако нема много, јер је мала површина светле боје на фотографији, али су сада више истакнуте и фотографија изгледа много природније – нестало је сивило са ње, јер су и све друге боје постале светлије и природније. Притом, нисмо изгубили ништа од информација из оригиналне фотографије, само смо белу боју, која није била баш бела, посветлили.

Ево фотографија, једне до друге, да боље видите разлике. Прва фотографија је опригинал, друга је само дотерана тако да се осветљење рашири по целом опсегу, а трећа је додатно коригована тако да се добије веће осветљење и већи контраст.

Output levels

Output levels опција има дугачију улогу. Она утиче на пресликавање одређене нијансе на оригиналној фотографији у неку другу нијансу. Она има два клизача, црни и бели. Црни клизач одређује у коју нијансу се пресликава црна боја, а бели одређује у коју се нијансу пресликава бела боја. Све нијансе између ће се на одговарајући начин пресликавати у тонове између црне и беле.

Померањем црног клизача у лево, одређујемо да се црна боја пресликава у неку сиву нијансу. Ако црни клизач померимо скроз лево, то ће значити да се црна боја пресликава у белу, а са њом и све друге нијансе и добићемо на излазу поптуно белу фотографију. Са белом се дешава обрнуто, ако је померимо скроз десно, онда се све нијансе пресликавају у црну. Овом опцијом у ствари смањујемо тонални опсег фотографије.

Output levels се знатно ређе користи.

Динамика светла

Е сад, иако познајемо опцију Levels и умемо добро да је искористимо главни циљ је избећи потребу за њеним коришћењем. То пре свега значи да када фотографишемо, водимо рачуна да добро експонирамо, тако да не изгубимо ни у тамним ни у светлим нијансама. Дакле не треба ни пресветлити ни претамнити фотографију.

Постоје случајеви када је немогуће ухватити и све тамне и све светле нијансе. Разлог је ограничен опсег динамике светла коју фотоапарат може да сними, који често може бити мањи него што је динамика светла у кадру који снимамо.

Шта је динамика светла? Најпростије рецено, динамика представља опсег нијанси светлоће (од најтамније до најсветлије) коју фотоапарат може да сними. Дигитални фотоапарати су познати по томе да имају слабију динамику, односно да не могу истовремено да сниме и веома тамне и веома светле објекте на фотографији. То јест, могу да их сниме, али се на њима губе детаљи који имају нијансе блиске црној или белој боји.

Како овај проблем можемо да умањимо или чак и избегнемо? Ако знамо да читамо хистограм и знамо да користимо Levels опцију, то можемо да искористимо. Битна ствар је да у фотографији избегнемо да изгубимо детаље који су нам потребни. Ако фотоапарат има приказ хистограма, користите га, јер тако на лицу места видите шта се дешава са осветљењем и можете одмах подесити експозицију тако да добро експонирате оно што вам је потребно. Како се то постиже сазнаћете из чланка Хистограм, благодет дигиталне фотографије .

Шта још може опција Levels

На дијалогу ове опције сте вероватно приметили избор канала боја. Подразумевано се приказују и подешавају нивои за RGB канал, односно за укупан осветљај фотографије без обзира на боју. Најчешће је то и потребно. Ипак, све што можете да подесите за укупан осветљај, можете и за сваки канал боје појединачно. На тај начин можете да поправите и лош колорит фотографије.

У подопцијама на дијалогу постоји и опција Auto. Иако ретко користим аутоматске корекције у овом случају могу да је препоручим. Ова опција управо ради оно што је најчешће и потребно: најтамнију нијансу на фотографији прогласи црном и најсветлију прогласи белом.

Некада се на самој фотографији види шта је црно, а шта бело. Зато овај дијалог нуди и три пипете: за црну, сиву и белу боју. Пипетом можете на фотографији означити ону нијансу коју желите да третирате као црну, белу односно сиву. То ће вам такође убрзати подешавање.

Закључак

Надам се да ће вам овај чланак помоћи да у довољној мери разумете опцију Levels и да почнете да је редовно користите, а нарочито уместо Brightness/Contrast. Врло брзо ћете приметити да добијате много квалитетније резултате. Ја сам се навикао да сваку фотографију коју отварам, прво пропустим кроз Levels, а тек након тога радим друге обраде.