Теме: Фотографске технике

Статив и импровизоване алатке за стабилизацију фотоапарата

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/691
Статив је неопходна алатка сваког фотографа

Статив је неопходна алатка сваког фотографа

Очигледан алат против размазотина на фотографији је статив. Када фотоапарат ставите на статив, не држите га у руци и све је много стабилније што мора да резултује оштријом сликом. Многи искусни фотографи ће вам рећи да уопште не крећете на фотографисање без статива и да га користите и онда када мислите да није неопходан. Не мало пута ћете видети колико су у праву.

Да би статив заиста имао функцију треба да буде масивнији. Лагани стативи често не могу да смире вибрације, нарочито ако фотографишете напољу и дува ветар. Масивнији стативи су и скупљи, али се исплати набавити их. Меутим ако сте принуђени да користите лаганији статив, ипак нешто можете да урадите, обесите неко оптерећење на статив. То може бити и ваша фотографска торба, ако је у њој довољно опреме, кеса или џакче са камењем или било шта слично. Већина статива има са доње стране, испод главе прстен или куку на које се може закачити оптерећење, али ако тога нема будите мало креативни, сигурно ћете се снаћи да то изведете.

Не заборавите да често, ако је експозиција, предуга сам притисак на окидач направи довољно вибрација да се слика размаже, па чак и ако је фотоапарат на стативу. Због тога, у таквим ситуацијама користите одложено окидање (то би требало да има сваки фоотоапарат). Када је оно укључено, фотоапарат неће направити снимак у тренутку када притиснете окидач већ нешто касније. Код фотоапарата којима се не може подешавати време одложеног окидања, окидање се изводи 10-16 секунди након притиска дугмета.

Ипак, највећи проблем са стативом је што морате да га теглите са собом, а то често није практично. Због тога постоје једноноги стативи, који су знатно практичнији (имају телескопски механизам тако да се могу спаковати на прилично мале димензије), али не могу да стоје сами, већ само служе као ослонац док ви ипак морате да држите фотоапарат и окидате. Ниејтокао прави статив, али овим је умањено вертикално вибрирање које и јесте најчешћи проблем. За уобичајено фотографисање у природи на планинарењу и сличним активностима то је сасвим довољно, а свакако је боље него да статив немате.

Добар трик је да уза себе имате врећу са грашком. То можете и сами направити. Нађите (или сашијте) врећицу довољне величине, напуните је 2/3 грашком, пасуљем, пиринчем, житом, кукурузом или нечим другим зранстим. Битно је да врећа није препуњена тако да лаганим притисцима можете да јој дајете облик (слично као што намештате облик јастука пред спавање). Ову врећу можете ставити на било који чврст објекат, а на њу ставити фотоапарат. С обзиром да врећи можете мењати облик, лако ћете фотоапарат поставити у положај који вам одговара. Тако фотоапарат можете ставити и на неку стену, грану дрвета, ограду, кров аутомобила, и друга слична места. Добићете изузетно практичан статив за сваку прилику и свако место.

Стабилизацију фотоапарата можете постићи и уз помоћ обичног канапа. Канап треба да је дуг колика је ваша висина, један крај узмете у руку којом држите фотоапарат, а други спустите на земљу и очепите га. Благо га затегнете подизањем фотоапарата и све док је канап затегнут, вертикалне вибрације су минимизоване. Ово је изузетно једноставно, а свакако заузима најмање простора у фотографској торби. Ево можете погледати и лепо упутство како да направите тај канап да изгледа професионално:


Поделите овај чланак са пријатељима


7 comments to Статив и импровизоване алатке за стабилизацију фотоапарата

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *